Јутро после…


Процене састава Скупштине - ЦЕСИД

Процене састава Скупштине – ЦЕСИД

Избори су били и прошли. Осећам потребу да напишем које слово о њима. Да се осврнем на оно што се догодило јуче у Србији.

Прво, погледом на састав Скупштине, а посебно на резултате избора, схватам да сам као српски националиста од мањине постала статистичка грешка. Овога пута ниједна странка која би могла понети епитет национална, патриотска није прешла цензус. Ниједна опција која се противи уласку у ЕУ, уласку у НАТО, признавању Косова и Метохије, која инсистира на поштовању Устава о целовитости државе Србије, није добила довољну подршку гласача да се нађе у парламенту. То значи да ја и мени слични који не желимо у ЕУ, који не мислимо да нас је НАТО, за наше добро, бомбардовао осиромашеним уранијумом, који кад кажемо Србија подразумевамо и Косово и Метохију и Војводину и Рашку и све остале делове наше Отаџбине, нисмо довољно бројни ни да пребацимо 5% колико је потребно да се добије посланички мандат. Ми смо статистичка грешка. И као такви вероватно и немамо право да се бунимо.

Друго, СНС и Александар Вучић су освојили већину. Кажу да ни у Слобино време у Скупштини није била толико убедљива већина једне опције. Значи да народ, ипак, верује и Вучићу и СНС. И свим оним променама, реформама које су најавили и свему ономе што су у минулих годину и по урадили.

Мало статистике, иако ми математика никад није била јача страна…

Излазност на овим изборима је била око 50%. Вучић и СНС су добили око 50% тих гласова. Математички гледано, власт у Србији има подршку око 1/4 грађана Србије. Реално, то баш и није нека подршка да би се њом хвалили. Али, у недостатку других бројки, читај малог процента излазности на изборе, ово је једино меродавно: Вучића подржава 25% грађана Србије са правом гласа.

Ја сам изашла на изборе иако не верујем да су били ни сасвим слободни ни сасвим регуларни. У ситуацији окупације, а Србије јесте окупирана земља, није могуће спровести сасвим слободне изборе. Али, зато што ми смета овакав живот, зато што се не слажем са потезима које вуче власт, зато што не мислим да су они најбољи избор, изашла сам и гласала. И то ми даје право да критикујем.

С тим у вези, немам баш много разумевања за оне који критикују, а нису изашли на гласање. Ако ниси пробао нешто да промениш, а свака промена је промена, онда то мени шаље поруку да си задовољан својим животом, стандардом, послом и свим осталим стварима. По томе немаш право да пљујеш ове на власти јер ниси урадио ништа да их промениш.

У духу свега изреченог, али и оне старе „Јутро ће променити све“, самим тим и поглед на оно што се догодило, али и на оно што се дешава, данас, јутро након избора све је некако јасније. И једноставније. С тим у вези, следећа фаза овог мога размишљања је…

Прво, неопходно је да се српски националисти изборе за статус националне мањине у Србији. Ма колико блесаво звучало утисак је да Срби имају најмање права у сопственој држави. Ако је већ тако онда би ваљало да се изборимо и за статус мањине. Као мањина, на изборима имамо бар неке шансе. За партије националних мањина не постоји цензус, оне које су освојиле највише процената улазе у Скупштину.Ту је шанса нас српских националиста. Овако како сада радимо очигледно није добро.

Друго, ова убедљива победа Вучића и СНС је, у ствари, сјајна ствар. Они сада имају апсолутну власт. Ако желе могу самостално да формирају Владу. То значи да више нема сметњи да се спроведу све те силне реформе о којима су нам причали. Више нема потребе за коалиционим партнерима који би могли да минирају на сваком кораку. Сад ће сва та улагања да крену, кренуће и производња, оживеће привреда, али и пољопривреда. Та силна радна места чекају на све нас. Бољи живот, али не ТВ серија, је ту, на дохват руке. Реформе, сигурну будућност ништа не може да спречи.

Треће, видећемо колико је изречено у предизборној кампањи била само шарена лажа.

Једном за свагда.

 

Advertisements

Коментари на: "Јутро после…" (14)

  1. Rada72 рече:

    И ја сам изашла и гласала. Из данашње перспективе, мирна ми је савест. То што сам статистичка грешка не чини ме много несрећном. Знам да оваквог сазива Скупштине Србије неће бити на следећим изборима. Не очекујем да ће издржати цео мандат, а верујем да ће узети једну странку у коалицију, како би са себе скинули одговорност. Поново ће им неко бити крив што реформе нису у потпунисти спроведене.
    Питање које се само намеће је, зашто странке које су патриотске, националне, српске, нису прешле цензус? Мислим да нису водили прави међусобни дијалог који би довео до компромиса и који би обезбедио не само да пређу цензус већ и да имају пристојан број посланика. Морали су да изађу на једној листи. Овако разједињени, гласови су одлазили час једнима, час другима и не прођоше цензус ни једни, ни други а ни трећи. Као неко ко подржава једну политичку опцију годинама уназад, и ко се дуго бавио политиком на локалу, дајем себи право да мало критикујем. Потребно је чишћење „свог дворишта“. Потребно је да дођу људи којима лични интерес није на првом месту и који нису сујетни. Потребно је помирење између патриотског блока. Такође је потребан и договор око ствари у којима се сви слажемо, а то су спољна политика Србије и државни и национални интереси. На тај начин имамо шансу да пређемо цензус, да постанемо они који се питају и за састав неке будуће Владе. Верујем у разум наших патриотских странака, верујем да ће се сложити и добро припремити за идуће изборе.
    Драга Иво, извини што сам ти узурпирала простор и што је коментар предугачак.

    • Радице,
      знаш да увек волим да прочитам твоје коментаре, твоја размишљања. Било да су у два реда или нешто дуже.
      Поздрав.

  2. Изашао сам на изборе понесен надом да ћу, заједно са другим истомишљеницима успети да усмерим српски Титаник у правцу да се избегне сакривена стена. Имао са добар радар, видео сам стену, размишљао сам својом главом, стигао сам на време до командног моста и почео да окрећем бродски волан ка истоку. Један степен по бирачу. После окретања точка за један степен у правом правцу, опуштено сам кренуо са командног моста јер сам видео друге да исто тако дотрчавају ка мосту. Значи и они су видели подводну стену. И они размишљају својом главом. Добро је, помислих, још није касно да се курс Титаника исправи. Видео сам и неке друге који су летардично стајали ослоњени на ивицу брода и незаинтересовано гледали како Титаник полако плови ка стени. Поново помислих, па наравно, људи су увидели где брод иде, кренуће ка командном мосту да помере кормило ка истоку, да избегну стену, сада ће да крену, морају да крену, нема другог избора ако не желимо да се брод потопи. После неког времена опсетио сам гадан ударац у главу, окренуо сам се и видео да је брод ударио у подводну стену и да са командног места истрчавају људи који се, због некод разлога радују, дижу руке у ваздух од среће, смеју се и славе. Па шта славите, брод је ударио у стену и вода почиње да улази у њега, помислих тотално слуђен догађајима. Па зар нисте видели стену, очигледна је иако је под водом, велика је и не може се промашити. Шта вам је људи? Како сте могли да дозволите да брод удари у стену? Па зар сте код сопствених очију слепи? Па зар је могуће да сте оном капетану који маше са некаквом плавом заставом са жутим звездицама поверовали да ће успети да исправи брод а да се није ни налазио за кормилом истог? Где вам је био мозак?
    Вода полако продире у брод, брод се нагиње ка стени, која, сада већ много видљивија вири са западне стране брода. Видим један од спасилачких чамаца како се одваја и са неким људима који машу црвеном заставом са неком чудном црном птицом одлазе у правцу југа. Други спасилачки чамац се окреће у правцу севера и покушава да се одвоји од брода, закачен још само једним танким канапом. Мислим да канап неће издржати још дуго јер се капетан Титаника труди да пресече канап са неком кривом сабљом, шта ли. Одакле ли му та крива сабља и зашто носи некакав бели чаршаф на себи? Па он је капетан српског брода, треба да носи српску униформу. Видим оне што ноншалантно стоје наслоњени на ивицу брода који се нагиње ка западу. То су они који ништа нису урадили иако су видели да се брод креће ка стени. А могли су да га усмере у другом правцу и да се трагедија избегне. И шта сад? Шта радити да се брод поправи и крене у правом правцу? Ништа докле се год они са ивице брода не пробуде и не крену ка командном мосту. Да помогну броду да се исправи. Али само ако им овај правац којим се брод тренутно креће, због неког разлога ипак одговара.

  3. I ja sam izašla i glasala, i za neverovati je, ali svi koji su izašli i glasali negiraju da su glasali za ove koji su osvojili ogromnu većinu, pa se pitam da li se oni toga stide ili su glasovi, po našem običaju – pokradeni…
    Sve u svemu, za vreme Miloševića opozicija je ubedjivala narod kako je jedini put za Srbiju – put demokratije i put u kome su demokrate na vlasti. Njihovo sramno pljačkanje i bahaćenje na račun ovog naroda, doveli su do današnje situacije u kojoj narod ili ne glasa uopšte ili ne glasa za demokrate. Ne znam ko je ubio Djindjića ali znam ko je ubio njegove ideje – upravo oni koji su se najviše u njega kleli. Ružno zvuči ali makar nije živ da gleda ovu sramotu.

    • Да, то је заиста чудно. Кога год питаш није гласао за СНС, као некад за СПС, ДС и сличне, а они вечито имају већину… Или неко лаже или неки не знају да броје 🙂
      Лепо си ово рекла, не бих ништа додала…
      Поздрав драга моја 🙂

  4. Matematički, to je istina što si rekla za tu četvrtinu. Ali, zašto je ona ipak relevantna, zašto je respektabilna kao polovina izašlih? Jednostavno zato što ljude koji izlaze na izbore zanima kako će država da bude uređena. I zato je ma koliki broj odlučio, odluka pala među onima koje to interesuje. Oni koji ne izađu nisu ni za ni protiv – oni su neoprdeljeni ili nezainteresovani. Na kraju krajeva i sama si to rekla: nisi birao, nemaš pravo da kritikuješ. A podržavanje ili nepodržavanje (izabrane vlasti) je kritika.

    Ako se to ko podržava vlast gleda prema procentu celokupnog stanovništva Srbije, zašto se onda i cenzus za ulazak u skupštinu ne bi gledao na nivou istih tih svih građana Srbije?

    Budimo realni: politika je igra onih koji u njoj žele da učestvuju, a žele da učestvuju oni koji izađu na birališta, ma kako odlučili da glasaju.

    • „politika je igra onih koji u njoj žele da učestvuju, a žele da učestvuju oni koji izađu na birališta, ma kako odlučili da glasaju.“ – ово си одлично рекао.

      Кад се не слажеш са потезима власти става сам да треба изаћи на изборе и пробати да се нешто промени. Било шта. То је бар неки доказ, симболичан, да се не слажеш са овим сада и да тражиш боље решење. Зато и мислим да је много већи проблем то што је 50% оних који су ћутали. Чињеница да нису прстом мрднули да нешто промене је знак или да су задовољни стањем у коме се налазимо или да их је ухватила апатија. Искрено, ово друго сматрам алармантном ситуацијом јер је апатија у коју очигледно упада све већи број људи веома опасна. Тако умртвљени немамо никакве шансе да нешто променимо, постајемо безлична маса коју други обликују како им одговара.
      Поздрав.

  5. Ова „групица“ од безмало 50% неизашлих, којој припадам и сам, на изборе не излази зато што свој глас не жели да повери политичком опцијама. Наш глас припада способном појединцу а никако некавом списку покорних чланова.

    • Шумар,
      неизлазак је опција, али опција која у Србији, на жалост, неће никад ништа променити.
      Поздрав и добро дошли у Ивин свет.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: