Све боје Србије


izbori2014Избори су нам све ближи. Са ТВ екрана, насловних страна, интернет страница и радио станица смеше нам се мање или више позната лица – кандидати који нам поручују да су управо они прави избор. Наш једини избор. Онај који ће нам обезбедити боље и сигурно сутра. Повести нас у процват, вратити достојанство.

У Србији је вишестраначки живот оживео пре 24 године. Од тада неизоставни део наших живота су и „мили нам ем драги“ политичари. Већина њих је ту од самог почетка и знамо их одлично, како наш народ воли да каже „ко злу пару“, без обзира што су ретки од њих још увек у дресу коју су носили у првој утакмици.

Сваке године нам сервирају исту причу. Намерно нећу рећи бајку јер у бајкама се све увек заврши срећно. Принцеза се пробуди, сиротица се уда за принца, деца се врате кући, а вештице, зле маћехе, љубоморне полусестре и лоше очеве стигне заслужена казна.  Ова наша прича је далеко од бајке. Више личи на ноћну мору из које никако да се пробудимо. Сценаристи су одлучни у томе да нас држе у својеврсној „зони сумрака“, а ми смо помало изгубили компас па не успевамо да пронађемо ни излаз ни прекидач за светло. И чамимо ту, у тами, без конкретне идеје како да опет доведемо сунце у наше крајеве.

Пред прошле изборе коментаришући политичку ситуацију у Србији мој другар је рекао:

– Сад да ме питате „па шта је, по теби, алтернатива?“ искрено, рекао бих да не знам… Једноставно – не знам…. Исувише их све знам, зато – не знам!

Ако смо мислили да су „ђурђевданске одлуке“ 2012.  биле тешке јер смо бирали „између куку и леле“, ове „мартовске иде“ 2014. би нам могле доћи главе. Колективно.

До прошлих избора најјача опозициона странка 2012. је освојила највише гласова и формирала Владу. Иако су појединци тврдили да бирамо између рата и мира, показало се да није било разлога за панику. Ови нови су се за мање од две године показали као већи и доследнији европејци него они који су од 2000. владали Србијом.

pitanja za snsОд слогана „Не дамо Косова“, преко „И Кососво и ЕУ“, дошли су до „ЕУ нема алтернативу“. Махање робијашком кошуљом спремном за оног који је почетком века ставио шапу на финансије Србије и опстаје у свим Владама упркос очајном раду и претње да му је резервисано место у Забели, заменили су му резервацијом фотеље у новом сазиву Владе. Ношење џакова који су илустровали изборну крађу, замењено је извлачењем детета из смета.

Разрешења великих афера, полицијске акције против нарко дилера, хапшења недодирљивих – све то пратила је и огромна медијска помпа. Из минута у минут сазнавали смо кога приводе, кога саслушавају, коме је одређен притвор, коме кауција, имали смо увид у оптужнице које су у припреми, имовинске карте ухапшених. Кад се све сабере и одузме, погледа колико је спектакуларних и неочекиваних хапшења било, а колико је ухапшених задржано, против колико њих је покренут било какав процес, на памет ми падају Шекспирове речи „Много буке ни око чега“. Али, полако, кампања још увек траје, можда нас у финишу очекује још нека сензација. Уосталом, најављено је да ће врло брзо бити ухапшен и чувени Дарко Шарић. Нисам капирала да најављене реформе подразумевају и да ће власт најављивати хапшења која ће спровести полиција. Али, човек се учи док је жив.

radna mestaИначе, актуелна власт има неколико слогана, сви су „Свом снагом“. Оно што су ми највећи хитови њихове кампање су, најпре, онај слоган „Свом снагом за нова радна места“, а подаци Националне службе за запошљавање говоре да стопа незапослености расте. У зависности на извор стопа незапослености се креће од 25 до 28,7 %. Други хит је предизборна реклама СНС на једној београдској радио станици која, парафразирам, каже:

– Бирамо да ли ћемо задржати тајкунски систем или спровести реформе!

А, ја, наивно, мислила да је Изборима 2012. скинута тајкунска власт.

ivica dacicКоферче последњих недеља баш нема среће. Свако ко је саслушан због Дарка Шарића има директне или индиректне везе са њим. Да ситуација није ни мало наивна показује и његова изјава да он сигурно неће бити ухапшен, а да други треба да се брину. С обзиром да га нико није хапсио због коферчета, а да је у међувремену од „Слобиног малог“ дошао до одређених позиција, захваљујући чињеници да одлично прати такт који задају они који воде политику у многим малим земљама, рекло би се да је самоувереност на месту.  Сваки тренер у свом тиму жели играча на кога се може ослонити да ће сваку његову замисао на терену спровести у дело, без обзира на последице, ризике. У том смислу, коферче је више него поуздан.

znaju zastoДемократија на старој адреси се поприлично осула на неколико нових адреса, али то не спречава „жуте“ да тврде како су само они праве демократе. Кад се само сетим… Изворна ДС није дочекала ни прве изборе у комплетном саставу. Пар дана пред изборе 1990. неколицина људи је напустила странку и основала Српску либералну странку. После  свега две године део ДС је формирао ДСС, а током 1996. Мићуновић је отишао и формирао Демократски центар. Странку је врло брзо напустио и Лабус који је пар година касније основао Г17+. Онда је 2005. из странке искључен Чедомир Јовановић и основао ЛДП, а 2012. одлази и Зоран Живковић који формира Нову странку. У овом тренутку последњи који је напустио ДС и формирао нову странку, овога пута симболичног назива Нова ДС, је Борис Тадић. У цугу сам се сетила седам странака насталих цепањем ДС, али не треба сумњати да ће бити нових цепања. Њима је лакше да поцепају странку него ли изгласају новог председника.

Кампању су почели пре пар месеци локалним изборима на Вождовцу кад им је порука била „Поносни на Ђиласа јер је доказао да дела вреде више од речи“. О, још како је показао! Као неком ко живи у Београду, ипак, најјачи је порука са билборда „Ђилас градоначлник – Београђани знају зашто“. Одлично знамо зашто не! Кад сам видела тај билборд сетила сам се СПО и њихове владавине Београдом после које су постали статистичка грешка. Надам се да ће и овога пута Београд знати да казни оне који су упропастили град.

boris tadic vizijaДа улога спасиоца није резервисана искључиво за ППВ показује Манекен који се вратио јер – Србију треба спасити! Имао је осам година да као председник Србије помогне и спаси ову државу, али је урадио управо супротно. Кад год је било прилике подривао је темеље државности Србије, али и радио много на убијању националне свести овог народа. О чувеним извињењима знамо све, а доста се писало и причало и о његовим фамилијарним везама са онима који су промовисали и спроводили злочине над Србима. Данас нам се враћа са визијом, а на билбордима се његов снени поглед губи негде у даљини.Било би дивно кад би се и он изгубио, негде у даљини…

ldpИграње на карту Зорана Ђинђића ЛДП сматра као прави потез за успех на изборима. За њих је успех све преко цензуса, а како покојни премијер измами и по коју сузу окупљеног света, калкулација је да би се по принципу „једна сузица – један глас“ тај проценат могао повећати довољно да у неким постизборним коалицајама управо ЛДП заузме место које тренутно припада неком коалиционом партнеру. По принципу, време је да и они „наплате“ свој рад уделом у власти.

kostunicaУ ДСС тврде да грађани Знају коме верују и да је прави избор за Србију њихова политичка опција. Неке ствари се не могу оспорити, противљење потписивању Споразума о стабилизацији и придруживању ЕУ, инсистирање на опстанку целовите Србије, противљење уласку Србије у НАТО, његово инсистирање на политичкој неутралности, грађењу државности Србије без спољних утицаја. Пре неки дан је објављено да је Јединствена Русија Владимира Путина подржала Војислава Коштуницу. Кад се зна да је Путин један од најомиљенијих политичара у Србији та подршка би могла много да значи. Ипак, не треба заборавити да Коштуница, коме се не оспорава да је један од ретких државника, у овој понуди политичке Србије вероватно једини прави државник, он важи за помало успореног типа. Необавештеног. И оно што ће, вероватно, остати као најтамнија сенка његовог председниковања државом је чињеница да је за време његовог мандата Србија испоручила бившег председника Хагу у коме је скончао како јесте.

svi-su-isti-za-DveriДвери полако, али сигурно, добијају медијски простор. Реално, било је и време с обзиром да су избори на прагу. Колико ће та екипа успети да анимира Србију и убеди је да је њихов програм,заправо њихово инсистирање на породичним вредностима, на буђењу Србије у националном и државном смислу, оно што Србији треба показаће се у недељу.

I Kosovo i RusijaРадикално доследни идеји и Косово и Русија, радикали са патриотским покретима са дозом оптимизма чекају  изборе. Верују да су се прошла и актуелна власт показали као иста ствар у различитом шареном папиру која обећава много, а даје мало.Њихово инсистирање на Косову и Метохији, блиским везама са Русијом су оно за шта верују да ће им донети толико жељени прелазак цензуса. Неки дан видех графит: Скупштина није Скупштина без радикала. Насмејала сам се, али и помислила да има ту нечег.

Остаје, међутим, нејасно како се опције које имају суштинску исти циљ, буђење националне свести, поштовање Устава о целовитости Србије, противљење уласку Србије у ЕУ и НАТО, нису договориле о заједничком изласку на изборе. Утисак је да би на тај начин биле веће шансе да патриотски орјентисане странке и покрети постану део парламентарног живота Србије. Да ли су у питању сујете или неки вид параноје да су појединци „убачени елементи“ који за циљ имају растурање националних покрета, тек чињеница је да ће на Изборним листама бити неколико опција врло сличних програма.

beli listiciИ за крај нешто што многима делује као једини, прави избор. Бели листићи. Много чешће него ранијих изборних месеци чујем оно:

– За кога да гласам, сви су исти? О каквим слободним изборима причаш, све се унапред зна?

Суштина је у слободи избора која је у Србији ликвидирана на претходним председничким изборима кад је честитка Николићу стигла пар сати пре затварања биралишта. Последњих година Србија је у стању окупације. Буквално и пренесено. Део наше земље, Косово и Метохија, су окупирани од стране терориста и њихових западних пријатеља. Влада у Београду покушава да то стање промени изменом Устава по коме би се избрисало да су Косово и Метохија саставни део Србије. Лакше је употребити гумицу, него се позвати на Устав, право, па и чувену Резолуцију 1244 по којој Србија треба да буде присутна на КиМ, и политички и полицијски и војно. Док су Косово и Метохија окупирани, дотле је окупирана цела Србија. Буквално.

У Београду и добром делу Србије можда нема страних војника који симоболизују окупацију, али се Србија кредитима, зајмовима, уценама држи у вазалном положају. Пренесено смо окупирани јер власт, ни прошла ни ова актуелна, нису радили ништа без „аминовања“ запада. Ако „маме и тате“ кажу да нешто треба да се уради онда то МОРА. Ма колико било штетно по Србију. Директива је стигла и мора се спровести у дело.

Зато и не треба да чуди што људи све мање верују у слободу избора, све мање верују у Мени на Изборном листићу, све мање верују у политичку сцену Србије. Поред жутих, плавих, црвених и свих осталих боја, некако се бело чини као најреалнији избор. Ако ништа друго бело, између осталог, симболише чистоћу, а у прљавштини у којој се Србија налази деценијама, свима нам треба мало чистоће.

Не треба, међутим, одбацити ни могућност да се шанса пружи и некој другој боји, која од „инсталирања демократије“ на овамо није била део власти. Иако у Србији и „од горег има горе“ ко зна, можда неко кречење, неочекивана промена боје, отвори неке нове видике, ову нашу Србију освежи и врати јој сјај који је некад имала.

Вреди покушати…

Advertisements

Коментари на: "Све боје Србије" (4)

  1. До сада су се сви показали какви су, колико држе до обећања и колико је наш народ кратке памети због не знам ког разлога тако да је време да се новим, свежим, за сада не окаљаним снагама пружи прилика. Знам да је по оној да се у политику улази да би се обогатило али и они који су до сада вршљали обогатили су се и настављају да се богате и да дрпају где стигну. Надам се да ови до сада без власти могу да унесу неку нову струју, неки нови живот у опустошену и покрадену државу Србију. Надам се да могу мало наде да дају нашем народу, да нам крене на боље, да се повратимо из тунела у који су нас страначки превртачи увели. Надам се да је мој народ научио да памти и не заборави, да је научио да мисли својом главом у корист садшњег и будућег времена. Американци имају огромне резерве нафте и нафтних ресурса па опет траже начина да нечију туђу нафту прво искористе. Значи чувају своју позадину и мисле о себи на првом месту. Мислећи о својој држави на првом месту мисли се и о себи јер без јаке државе нема ни јаког поједица. Значи, памет у главу и зокружите оне који до сада нису имали прилике да се покажу. Све друге смо већ видели у сваким комбинацијама а посебно оне који су много више нанели штете својом владавином него што су донели доброга. Све је боље него ово сада и у последњих двадесетак година.
    Значи, у недељу памет у главу (и не мораш оно уза зид) и заокружи оне без смрдљивих трагова у протеклим властима. Мислим да је поштено.

  2. […] Све боје Србије. […]

  3. Iva,
    slažem se sa vašom ocenom i dodajem samo sledeće:
    u početku, SPO je jaka opozicija, Vuk je na prvim predsedničkim izborima dobio čak oko milion glasova ali uz sve njegove priče, oni su se polako približavali režimu , recimo, pomogli su socijalistima i radikalima da sruše Đinđića kao predsednika Gradske skupštine i kao nagradu, dobili su grad kao svoj feud, tako to rade i sada, ulagujući se Vučiću, opstaju na sceni.
    Iz više partija nastalih 90-tih godina, pojedini poznatiji članovi su prelazili u druge partije ili su prestali da se bave politikom.jedino se iz Demokratske stranke, kao što ste naveli, iznedrilo više partija, možda zbog toga što je u njoj bila najveća koncentracija intelektualaca koji su imali svoja viđenja i stav da mogu biti lideri.
    iako o ulozi partija u političkom životu naše zemlje u poslednje 24 godine , možemo reći sve najgore, ipak treba da imamo u vidu da u Evropi partijski sistemi traju po sto ili više godina. kod nas, prve partije nastaju pri kraju XIX veka ( 80-tih godina). prekida ih prvi svetski rat, kraljevina je bila prepuna turbulencija , posle rata su bile zabranjene .nadam se da našim partijama neće biti potrebno sto godina da se uozbilje.

    ne verujem da neka nova boja može nešto bitno da učini. neophodno je svesti broj poslanika na oko sto i uvesti većinski sistem. tada bi sa političke scene nestale postojeće parazitske partije a veće partije bi bile prisiljene da se konkretnim programima i realizacijim obećanog, bore za glas svakog birača.

  4. Verovati ili ne verovati da li neka nova boja može nešto da učini jeste samo vera, a ne saznanje. Ta vera može biti i opravdana, ostavlja priliku da bude takva… Ali… ZNAMO, i podvlačim ZNAMO šta su nam donele ove dosadašnje ,,dugine“ boje… Tu nema prilike za bolje, tu nam je sve jasno… Prodali su, uništili, opljačkali sve što su mogli… Nema tu ni “vizija“, ni “novih radnih mesta“, tu ima samo Banana, koferčića, novih granica unutar Srbije…
    Pre svega, Iva, tekst je odličan, a ja ću samo dodati par rečenica, želeći da sam svoj skroman sud.
    EU trlja ruke, jer je paleta koju ima pred sobom nikad šira. Izuzev Dveri, SRS i donekle DSS, sve ostalo je na raspolaganju za slikanje slike… Većina boja, u strahu da ne uđe u to nakaradno “remek delo“, već sada šeni obećavajući da će baš oni biti prava nijansa za deveti krug srpskog pakla…
    Beli listići samo su lažni oreol nad veštačkim “andjelima“ čija se “krila“ “sklapaju“ u novootvorenim fabrikama širom RTS Srbije…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: