h-pПочетком априла 2012. на блогу је објављен текст „Аутошовинизам – српско проклетство“ у коме сам се, између осталог, осврнула на то да је аутошовинизам – мржња према сопственом народу све присутнија код Срба. Као и чињеница да сваки Србин који се изјасни као националиста ризикује да ни крив ни дужан буде оптужен за мржњу, шовинизам, фашизам. Само у случају Срба национализам има све негативне конотације. Само је Србима национализам, у неку руку, забрањен.

Као последица те потребе да у српском народу угуше национализам „патентиран“ је аутошовинизам. Систематски се радило не само на уништењу националне свести већ се ишло корак даље – усађено је семе мржње према свему што носи предзнак српско. Тако имамо оне који мрзе српску историју, српску традицију, српску културу, српске обичаје, српску музику, српску кухињу… Мрзе све што је српско.

Свако има право да воли или не воли, али мржња сама по себи је лоша. Оног који мрзи чини лошом особом. Од толико негативних мисли и негативне енергије не може да се изроди ништа лепо.

biserko-mesicПовод за ово данас је информација да је Соња Бисерко, председник београдског Хелшинског одбора за заштиту људских права, пред Хашким трибуналом сведочила као вештак Хрватске у процесу против Србије по оптужби за геноцид над хрватским цивилима током рата 1991-95.

Соња Бисерко је жена која је за свој рад добила бројна признања. Овде ћу издвојити неколико, мени најупечатљивијих. Стјепан Месић, тадашњи председник Хрватске, је 2010. одликовао Орденом „ред кнеза Трпимира са огрлицом и даницом“ због „особитог доприноса у борби за људска и грађанска права хрватске и осталих националних мањина у Србији…“. Поводом Дана Сарајева 2011. је добила признање „Почасни грађанин Сарајева“. Годину дана касније припала јој је и награда за допринос унапређењу статуса жена, а доделила јој је Група жена посланица у парламенту терористичке државе Косово. У образложењу награде написано је да је Бисерко одбила све привилегије дипломатског живота и започела борбу против Слободана Милошевића, као и да је још 2007. писала писмо УН тражећи признање терористичке државе.

natasa_kandic_trgИста награда је уручена и Наташи Кандић, директорки Фонда за хуманитарно право. И Наташа Кандић је особа позната по свом преданом раду и несебичном залагању у доказивању српске кривице за, како распад СФРЈ и рат који је захватио територије некадашње заједничке државе, тако и за све наводне злочине које су српске војне снаге и паравојне формације, чиниле над војницима или цивилима несрпске националности. Она је главни промотор „Жена у црном“ и свих акција које имају везе са наводним злочином у Сребреници који желе да представе као геноцид. За свој рад добила је неколико значајних признања.

Награду Human Rights Watch добила је 1993, а Martin Ennals Award, престижно признање за борце за људска права 2000.  Амерички недељник TIME уврстио ју је 2003. на листу 36 европских хероја. Фондација за људе у невољи доделила је 2004. признање Наташи Кандић и ФХП-у награду Homo Homini. Због залагања “да се казне сви они који су починили масакр у Сребреници” постала је почасна грађанка Сарајева 2005. Исте године ју је магазине Слободна Босна прогласио личношћу године у Босни и Херцеговини. Одлуком председника Републике Хрватске  2006. одликована је редом данице хрватске с ликом Катарине Зринске “за заслуге у промицању моралних друштвених вреднота кроз судјеловање у многим хуманитарним активностима”. Шведска НВО Бранитељи грађанских права прошле године је прогласило бранитељком грађанских права године у свету. Својевремено је издејствовала да се на ТВ станицама емитују снимци егзекуције у Сребреници, а била је почасни гост на проглашењу терористичке државе.

sonja-lihtМеђу онима који често добијају награде из иностранства је и Соња Лихт, председник НВО Београдски фонд за политичку изузетност. У периоду од 1991. до 2003. била је председник НВО Фонд за отворено друштво, што је био српски огранак за Сорошев Институт за отворено друштво. Њој је 2007. уручен Орден Савета Европе за допринос демократији, људским правима, развоју цивилног друштва у Србији и у региону.  Годину дана касније за истрајно ангажовање у одбрани демократских европских вредности одликована је француским орденом Легије части. Исте године од председника Италије добила је и признање Звезда италијанске солидарности због залагања за боље односе Србије и Италије. Европски покрет у Србији јој је 2011. доделио награду „Допринос године Европи“

Овде сам издвојила три особе које су ми прве пале на памет као велики борци за правду, истину, људска права. Борци против ратног злочина, геноцида. Познате су по томе што врло детаљно раде свој посао, прикупљају документацију, прибављају доказе, сведоке, шире истину коју нико не жели да чује. Спремне  да угрозе и сопствену сигурност зарад истине.

Оно што не могу да не приметим је да ниједна од њих никад није скренула пажњу на злочине према српском народу. Никад нису указале на етничко чишћење Срба у Хрватској током акција Бљесак и Олуја. Никад нису говориле о убиствима српских цивила у Хрватској и Босни и Херцеговини. Никад нису поставиле питање шта је са побијеним и несталим Србима из Сарајева, из Сребренице… Никада се нису занимале за нестале и побијене Србе на Косову и Метохији.

Борба за људска права, истину и правду подразумева борбу за све људе, без обзира на њихову националну и верску припадност. Бар ја то тако разумем. Не можеш себе представљати као борца за права, истину и правду, а упорно држати само једну страну. Бар једном мораш поставити питање шта је са другим народима. Ако за све године битисања у свету политике ни једном ниси поставио питање везано за злочине почињене над Србима немаш никакво право да себе зовеш хуманитарцем, борцем за истину. Онда ниси никакав борац за правду и истину, само си портпарол одређене стране, одређене фондације.

Кад прочитам информацију о новом успеху поменутог триа у раду на блаћењу Срба и Србије не могу а да, онако за себе, не поставим питање:

– Какве ти ломове у мозгу имаш кад толико мрзиш оне којима званично припадаш?

Бисерко, Кандић и Лихт су поменуте због чињенице да су седишта њихових НВО у Србији. Да имају српске пасоше, политиком и хуманитарним радом се баве у Србији. Да финансијску корист, али и многа друга права, остварују на рачун Србије и у Србији. Да током свог целокупног битисања у јавном животу раде на сатанизацији српског народа и подржавању распарчавања Србије.  И да несметано раде и живе у Србији.

Advertisements

Коментари на: "Право, истина и правда" (11)

  1. Велики је проблем мог српског народа што се због не знам каквог вишег а ја би га назвао веома ниског, личног интереса, усуђује да овакве особе и даље трпи у свом окружењу. Кад смо као деца у школи имали проблеме са клинцима која су нас малтретирали или како би се у накарадном садашњем „серблишу“ рекло мобинговали, једини начин да се ослободиш је био да покажеш зубе, да се браниш па макар добио још горе батине. Можда би их добио још само једном али би те после тога оставили на миру. Пусти га, то је будала. Е, докле год Србија и Срби буду сагињали главу пред оваквим одвратним и више него ниским понашањем ових три и њима сличних особа, нама неће бити добро. Нечемо се подићи из пепела, нећемо кренути напред, стално ћемо зависити од политичара, тзв „алкаша“ (они који подмажу главу и забоду се у позадину, алкицу појединих светских моћника) а посипаће нас све више и више нуспроузводима конзимирања хране. Да се ово зло заустави, треба почети од породице, основе сваког здравог и напредног друштва, образовати децу да је бити националиста за Србију и српство једно веома лепо и узвишено осећање које треба неговати и поштовати. Али, после скоро 50 година под комунизмом ипак треба неко време да се све врати на своје место. Ако се то жели. Ипак, све остаје на народу који сам мора одбацити тумор, чир, брадавицу, мртво ткиво, перут, масну косу да би се пробудио здрав и кренуо напред. Зато, водите рачуна са ким се дружите, памтите, не заборављајте а можете и да не опростите, будите „добри“ са свима, играјте по правилима великих АЛИ се „уздајте усе и у своје кљусе“. Водите рачуна о својој породици, деци, држави на било ком делу света се налазили и одбаците чиреве. Једном кад их одбаците неће се више враћати. Проверено. А ову особу набораног лица када се врати са трибунала ухапсити још на аеродрому под оптужбом велеиздаје. Па да видимо. Државо, покажи зубе. Можеш ти то.

    • Макарије,
      много је начина на које држава Србија може да реагује на овакве потезе својих грађана. Проблем је што они који могу да покрену поступак то не раде. Тако испада да се прећутно слажу са изреченим.
      Слажем се да је основни задатак да је неопходно образовати децу да је бити националиста за Србију и српство једно веома лепо и узвишено осећање које треба неговати и поштовати. И то треба да крене од породице, али и на ширем плану, у вртићима, школама. Само на тај начин можемо да опстанемо као национално свесна бића.
      Хвала на посети и коментару.
      Поздрав.

  2. Želudac mi se okretao dok sam ovo čitala…hajde da „ostanemo djubre do kraja“ se odnosi na njihovo ponašanje, ali mogli bismo i mi da se držimo toga i tražimo opoziv njihovog državljanstva..one ne zaslužuju da budu gradjani Srbije.

  3. Rada72 рече:

    Слажем се са Танголином, треба тражити за њих да им се одузме српско држављанство. Колико новца добијају ове жене за свој „рад“ или то раде добровољно?

  4. Стрпљиво само… Није згаснуло српско родољубље ( у најузвишенијем смислу те речи). Ослушни…
    Поздрав Ива!

  5. Ма јок, никако не дирати у држављанство (аконто неких коментара). Да их нема требало би их измислити. Само тако је могућа спознаја тог про-западног, квази-демократског, а у ствари интересног екстрема у понашању.
    НВО инсталације, барем ове које ива помиње, су видљиви тзв. субверзивни (ко је учио ОНО и ДСЗ разумеће 🙂 ), значи нескривени активни војници-жбири тзв. Евро-атлантске силе. У улози нечега попут анти-отписаних.
    Лепо ти ива поброја све награде, признања. Од кога су, за кога су и на крају, за шта су, нека им је алал. Сачувај ме боже таквог друштва, таквих мерила…
    Можда ја и јесам националиста, можда (вероватно у покушају), али за горе побројане ове госпође немам сумњу у њихов невероватно верни нацизам, овог нашег доба. Та супер нација евро-атлантског поднебља, осавремењеним методама ипак хода путем којим је ишао Хитлер и пријатељи му.
    Тако да, те госпође горе, из Ивиног текста, оне му дођу као нека врста фолксдојчера. Зато их не треба ускраћивати ни за шта. Њима ни наш презир не утиче на тен, варење или, далеко било, безбрижан сан. У то сам сигуран. Као што сам сигуран да су Хитлер и рођаци, генерално гледано, јако лоше прошли…Као што сам сигуран, веома сигуран, да се мало, мало, па историја понови…
    Зато, морамо фино са нашим издајницима. Никако, ни у једном тренутку, ни мрву не смемо да се равнамо са њима…ма колико би сав тај шљам то једино желео од нас.
    поз

    • “ Никако, ни у једном тренутку, ни мрву не смемо да се равнамо са њима…ма колико би сав тај шљам то једино желео од нас.“
      Да се увек јасно види линија која раздваја њих и нас.
      Хвала, Миксер.
      Поздрав.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: