Шта данас славимо?


ni dolina ni ravnicaДанас је понедељак, 17. фебруар 2014. Мислила сам да само поновим текст објављен прошле године о отимачини Косова и Метохије, о самопроглашењу терористичке државе, али сам одустала.

Зашто?

Сигурно не зато што мислим да нема сврхе понављати, подсећати. Није ни разлог то што је, можда, текст био лош. Разлог је нешто друго. Бирократија!

У земљи Србији правило код државних празника и слободних дана је следеће:

– ако државни празник пада у дане викенда, онда се слободни дани празнују првог наредног радног дана. Тако да ако празник буде у суботу или недељу, празнује се у понедељак.

Тако се  широм Србије Дан државности, који је био у суботу, 15. фебруара, празнује данас, у понедељак, 17. фебруара.

Неко ће рећи да цепидлачим, да претерујем, да гушим и досађујем својим упорним инсистирањем да се неке ствари не забораве, да се неке ствари поштују. Можда и јесте тако. Али, баш ме брига!

Закон је закон. Правила су правила. Али, сви знамо, да чак и закон и правила могу бити флексибилна и могу да се мало прилагоде датој ситуацији. Посебно у Србији. Посебно кад је обележавање Дана државности у питању.

Да ли би заиста било тако страшно да је, кад је објављивано званично да ће се Дан државности празновати у понедељак (иначе, у земљи Србији се сваки пут кад је државни празник званично саопштава колико дана и који су то дани кад се неће радити), неко од тих који одлучују само мало укључио мозак и видео да је понедељак 17. фебруар и да ће Србија прослављати истог дана кад терористи на Косову и Метохији буду прослављали отимачину, покољ?

Да ли би било толико страшно да су направили преседан и рекли да ће се Дан државности прослављати дан раније, да ће петак бити нерадни дан?

Не знам како Вама, али мени мало мука због овог преклапања. Као да није доста што терористи славе свој успех, него и ми треба да на овај дан, који је један од најтужнијих у новијој српској историји, треба да славимо нешто што се у ствари прославило пре два дана.

О томе да је трагикомично да се слави Дан државности, кад државни врх најмање поштује државу на чијем је челу, је можда и илузорно говорити. Сви знамо како се гази Устав, како се негира Резолуција 1244, како се распродаје земља, како се Србија и Срби нуде на тацни.

У ствари, кад мало боље размислим, не нуде они нас на тацни, више личи да нас стављају на жртвени олтар. Приносе нас, народ и државу, као жртву зарад сопственог бољитка, просперитета.

И док су Чеси, Словаци, Руси организовали својеврсне протесте, огласили се поводом годишњице отимачине Косова и поручили да су Косово и Метохија Србија, дотле ми ћутимо. У свечарској атмосфери.

Докле ћемо бити слепи код очију?

Да се вратим данашњем дану. За оне који не знају, за оне који су заборавили ево прилике да сазнају, да се подсете. За нас који не заборављамо да утврдимо знање…

„На данашњи дан 2008. неки тамо на југу су прогласили независност и створили малигну творевину у срцу Србије. Неки други су једва дочекали да ту творевину признају као самосталну државу. Тако је Србији, без анестезије, ампутиран део тела. И то не било који део. Ампутирали су јој срце.

Косово и Метохија нису срце зато што се налазе у центру територије коју захвата Србија. Не налазе се.

Косово и Метохија нису срце зато што је то центар интелектуалне, привредне, финансијске моћи Србије. Не, није.

Косово и Метохија су срце јер се добар део историје, културе, традиције, верских и културних објеката налази управо на овој територији.

Косово и Метохија су срце јер се одувек највеће победе и највећи порази српског народа везују за ову териоторију.

Косово и Метохија су срце јер су симбол српства, онога какви треба да будемо да би опстали.

Данас неки они славе. Данас ми ови тугујемо. Баш као и сваког дана протеклих много више од пет година.

Више у тексту „Пет година, ал’ неће још дуго“

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

Магацин

Национални портал

%d bloggers like this: