nekad i sadПре неки дан, од некога мени веома драгог, стиже порука

– Можда би требало ово објаснити кроз Ивин свет 🙂

И снимак са изјавама актуелних представника власти из времена док су се још увек борили за владајуће позиције.

То ме је подсетило на текст који сам написала још 9. августа, али који нисам објавила. Искрено, ни сама не знам како се догодило да не кликнем опцију „Објави“. Сад сам га потражила, мало прилагодила и ево га…

Текст је тада био инспирисан изјавом Александра Вучића, првог поптпредседника Владе и по многима најутицајнијег политичара у Србији, коју је током лета дао сарајевском „Дневном авазу”, а коју су пренеле и готово све српске новине. Тема је била Сребреница:

– Да не буде забуне, не желим да се скривам иза било кога ко је лажно у име народа којем припадам починио тај стравичан злочин. Стравичан, језиви злочин, толико страшан, да вас је срамота што неко ко је у томе учествовао припада вашем народу – поручио је Вучић.

Вучић је сада европејац и прича оно што или зна да ће се допасти великим моћницима који одлучују о малим државама, или једноставно прича оно што му кажу. Ја, проклета добрим памћењем свега онога што не треба памтити, сетила сам се једне његове изјаве за говорницом Народне скупштине. Касније сам на нету (данас се све може пронаћи уз помоћ „кључних речи”) пронашла и податак да је то изјавио 20. јула 1995.

– Па ви бомбарујте. Убијте једног Србина, ми ћемо стотину муслимана. Па да видимо сме ли међународна заједница или било ко други да удари на српске положаје, може ли се тако понашати са српским народом?

Некад је претио, вербално нападао, чак би се могло рећи и да је сугерисао извршење убистава на верској основи као одговор на злочине над српским народом. Нисам правник, али чини ми се, онако лаички, да би се ово, можда, могло подвести и под говор мржње.

Да ова врста говора мржње није бенигна ствар показује податак да је због, суштински говора мржње, Војислав Шешељ, некадашњи политички отац првог потпредседника, од 24. фебруара 2003. у хашком казамату. Кад се мало загребе по површини долази се до чињенице да се Шешељу на душу ставља само то да је расписивао мржњу, позивао на протеривање несрпских народа, био један од ратних хушкаша. Не да је лично учествовао у рату. Само говор. И за то у Хагу лежи још мало па 11 година. Још увек без изречене казне. Није добио пресуду, али у међувремену му је, судећи по информацијама из Хага, поред бројних болести дијагнозиран и карцином.

Интересантно је да је Шешељ једини који је притворен због приче, иако је, знамо то сви, број кандидата поприличан.

Сличне ратне покличе имао је и Вук Драшковић. Сетимо се његових изјава, приче о томе да је Српска гарда једина права српска војска коју су основали он и Српски покрет обнове. Често је знао да се окити звањем команданта Српске гарде, сугерисао да је рат једини начин да Срби опстану на својим вековним огњиштима, позивао људе да се придруже одбрани српства. Данас, не само да није у Хагу због тих порука, већ је Драшковић један од најзагриженијих европејаца спреман да се одрекне било које српске територије. Један је од најгласнијих за признавање шиптарске отимачине. Он је данас исправан, демократски орјентисан, а сви они које је хушкао, позивао да бране српство су ретроградни, шовинисти, фашисти. Чудна је та логика.

Многи од хушкаша данас су симбол промена. Позитивних, оних које ће нас ослободити греха прошлостио и извести на прави пут. Конкретно, ако се мало погледају наслови у новинама, обрати пажња на прилоге ТВ станица оног који је најављивао „100 за 1“ данас представљају као неку врсту миротворца. Имам утисак да се од њега прави неки нови Месија који ће све променити и ствари коначно поставити на своје место.

Неко би рекао да у српској политици нема особе која бар једном није променила мишљење, политички став променила за 180 степени. И, вероватно би и био у праву. Бар је српска политичка сцена позната и препознатљива по „прелетачима“, онима који после сваких избора зарад опстанка на власти мењају политичку униформу.

Нећу се бавити свима, за мене су некако најзанимљивији ови који данас представљају власт. Први потпредседник Владе је само један у низу примера, мени истина најупечатљивији.

ekipa na jednom mestuПар пута сам га чула да се ограђује од свега што је причао као „ударна песница“ Српске радикалне странке. Они који дуже прате политику у Србији сећају се многих изјава које је давао. Данас тврди да никад није рекао да је западна граница Србије на линији Карлобаг-Огулин-Карловци-Вировитица. А, одлично се сећам да је често то понављао. Поново „кључне речи“ и дођох до снимка Петог отаџбинског конгреса СРС одржаног 2000. Значи, пре 13 година. Вучић је тада, између осталог, рекао:

– Видите да данас многи са подсмехом кажу: Где су вам данас Карлобаг – Огулин – Карловци – Вировитица? То нам ова несрпска фукара, ови мученици и јадници што онима који су ову земљу бомбардовали скуте љубе и руке им љубе, они хоће да кажу: Где сте данас ви радикали у тим српским местима? Као да никад Срби нису ни држали Карловац, као да на само неколико километара од Карлобага и Вировитице нисмо били, као да и данас нема преко 20% Срба у Огулину. Као да то нису српска места. Радују се томе што су усташе окупирале српску земљу и хоће и нас српске радикале да убеде да то није српско. Да смо ми говорили глупости. Да ми нисмо знали шта је наше. А ми ни тада ни данас нисмо хтели и нећемо ништа што је туђе. Хоћемо само оно што је наше, српско. А то јесу и тај Карлобаг и Огулин и Карловац и Вировитице. И све те српске земље. И то морају да знају. И нека се они стиде. Нека се ти Срби, рођењем Срби само стиде, који са подсмехом говоре о тим српским местима, о тим српским територијама (Пети отаџбински конгрес СРС, 23. јануар 2000.).

У наставку још пар изјава којих се данас вероватно стиди. Оне се, просто, не уклапају у његову европејску политику.

– Поздрављам јуначки народ српске Баније, српске Глине. Вас који сте први кренули на усташку власт. Вас који сте први ослободили неке српске територије у Републици Српској Крајини… Никада Српска Крајина, никада Глина неће бити хрватска.

Изјаве из периода док се још увек борио за власт:

– Они који желе да покоравају друге они су Американцима добри… Они који желе да их слушају су добри. А они који желе да бране своје огњиште, да бране своју традицију, да бране свој национални понос, част и достојанство они су криви и зато морају бити бомбардовани.(…)

– Што се тиче вашег питања на које то земље још можемо рачунати рекао бих следећу ствар. Па имамо избора, хоћемо ли да идемо са САД, хоћемо да идемо са онима који хоће да нас униште? Са онима који су убијали овај народ? Са онима који су рушили мостове? Да ли то неко покушава да их амнестира? Или покушава да нас натера да заборавимо шта су нам све радили у претходних 10 година и шта нам и даље раде? (…) Ако хоћемо да сачувамо своју земљу, ако хоћемо да сачувамо своју слободу једини пут нам је да сарађујемо са земљама које то хоће да сачувају. И ту алтернатива не постоји. То је оно што је њима проблем. Они хоће да нас терају да ми чекамо на травњацима америчке амбасаде (…).

– Ми више немамо шта да изгубимо. Не може више да нам се отима, одузима шта ко како коме падне на памет. Сад хоће да нам отцепљују и део наше суверене територије, територије Републике Србије и за то су, нажалост, успели да пронађу и неке који ће им и у медијској сфери овде код нас у Србији добрано помагати.

– Ако разговарамо, хајде да разговарамо о статусу. Хајде да разговарамо о кључним питањима. Зато што нас кроз мале кораке о којима причамо, а причамо о бољем животу тобоже Срба, они нас полако, али сигурно навлаче на независност целокупне територије Косова и Метохије.

Ништа бољи, у смислу одбране српства и националних интереса, током предизборне кампање није био ни садашњи председник.

– (…) Тако ми Бога нећу се смирити док Косово и Метохија не буду под контролом Србије! … Србија ће сачувати свако своје дете на Косову и Метохији, сваки педаљ своје територије на Косову и Метохији. Не буде ли Косова неће бити ни Србије. Има ли Србије, има и Косова и Метохије… И док живимо и док постојимо певаћемо, као што певају ових дана студенти, деца, спортисти, навијачи. Да вас чујем: Косово је срце Србије! Нема, нема замене за срце. Нема вештачког срца за Косово и Метохију… Немој да нас терају да дођемо на митинг негде на Косову и Метохији, да дођемо у оволиком броју колико нас је вечерас овде. Данас политичари слушају вас, данас је ваша реч закон. Ко не признаје тај закон, немој да се позива ни на друге законе. Још једном: КОСОВО ЈЕ СРЦЕ СРБИЈЕ! (митинг „Косово је Србија“, 21. фебруар 2008.)

– Кад победим, пише у Уставу шта треба да радимо. Пише у мојој души, пише у мом срцу, пише код моје деце и унучића. Пише код мојих пријатеља, њихове деце и њихових унучића. Пише на лицу сваког грађанина Србије, а посебно сваког Србина. Косово и Метохија је саставни део Србије.

 Да за њима не заостаје и премијер показују изјаве током периода кад је био само министар полиције и кад се борио за још бољи положај своје странке. Која је данас, гле чуда, исправна, а до скоро је била симбол свог зла које се сручило на Србију. Сећам се коментара:

– Да није било Слобе и СПС-а не би нам се десио ни рат, ни санкције, ни избеглице, ни бомбардовање…

Слобе одавно нема, а СПС је прошао кроз одлично „хемијско чишћење“ и данас су пожељни партнер у преговорима и један од стубова европског пута Србије. Толико да је њихов лидер прошле године изјавио да је Србија чак спремна да преговара и о томе да терортистичка држава добије и столицу у Уједињеним нацијама.

А, некад је било другачије.

– Ми се залажемо за Србију која ће бити чврста и стабилна, Србију која ће очувати Косово и Метохију у свом саставу. (…) Ми се залажемо за Србију која ће поносно да говори да је Косово Србија и да ће све учинити за Србију и за све грађане ове државе.

– Парола да Србија никада неће признати Косово је празна формулација која никога не обавезује. Мислим, нећемо да признамо, али ћемо признати све остало. Европа неискрена када тврди да неће терати Србију да призна независност Косова, а да се политичари у Србији “мало праве наивни” – рекао је Дачић и питао власт да ли мисли “да је народ луд” (3. септембра 2011.).

Немам ништа против тога да неко промени мишљење. То што ја ставове не мењам не значи да не могу да прихватим да неко промени свој став, политичко опредељење и слично. Разумем да се некоме са година промене приоритети, сходно томе и политичка опредељеност. Разумем и да покушава да се на све начине дистанцира од нечега што је раније причао, али не могу да разумем да жели да нас убеди да оно што је било некад сад је – пуј пике не важи.  По систему – никад ништа слично нисам причао.

Нисмо ми баш толики дудуци.

Бар не сви.

Advertisements

Коментари на: "Европејски преокрет" (7)

  1. Ух, читам овај диван и надасве исправан текст. Што га више читам то беснији постајем. Али и даље мазохистички читам. И подсећам се свега о чему текст говори. И сећам се свега ако да је јуче било. И не могу а да се не нервирам. И не могу а да се не осећам превареним, одбаченим, натакнутим на ону ствар од позади, попљуваним и морам да употребим онај наш познати израз, заје..ним до даске. И што даље одмиче моје читање све ми се више јављају слике од 9. марта па наовамо. Наше политичке узданице, људи у које смо гледали очекујући да искрено и остваре оно што су говорили јер смо се надали да је бар мало човечности остало у лицима која су стајала на тераси Народног позоришта, на свим оним митинзима подршке нашем напаћеном народу где год се налазио. Сва срећа те сам у то време био ожењен и са малом децом те сам се некако суздржао да, као добровољац одем у Крајину. Колико сам луд вероватно би ми глава завршила на неком плоту у Крајини као и многе српске главе. Вероватно бих био срећан да ме пре тога нису и осунетили.
    Надали смо се и за време 5 октобра, гледали у уздигнуту песницу на заставама (узгред буди речено, касније сазнајем да је то била само вешто изрежирана представа и да се слична песница данас вијори и Украјини), дивили се оној девојци испред воденог топа, итд. А сада, видимо те исте фаце и даље причају и седе на истим или сличним местима али је прича мноооогоооо другачија.
    Ја њих некако разумем. Једном љига. Увек љига. И та политика је као што се зна проститутка. Али опет, не могу да поверује својим очима да се опет ти исти бирају на функције и опет нам кроје политику онако како само њима и неком са стране одговара. Па боље је не изабрати никога него ове поново.
    Па значи да је несрећни Шешељ све време био у праву тврдећи да је гомила страних плаћеника активна у нашој земљи. И дан данас.
    Ја вероватно не бих успео добро у политици. Сувише крајишке крви има у мени да бих могао да се тако улизујем и безкичмено савијам како ветар дуне или неко други ка нама пусти голуба. Ипак не могу, када нас ЕУ засмрди голубовима, да кажем: Изивин’те, где сте набавили тако диван парфем? Предивно мирише.

    • Максо,
      хвала на посети и коментару. Ако је за утеху, а вероватно није, има још нас који се слично осећамо кад чујемо шта сад причају, видимо шта сад раде…
      Поздрав и свако добро.

  2. Prosto čovek nema šta da doda, da kaže… Sve to što bi se reklo, uspešno potiru strogo kontrolisani mediji. Da može da ih kontroliše i u ,,rikverc“ i to bi uradio vojvoda u najavi… Tih devedesetih, Milošević je držao RTS, Politiku i VN… Ovaj danas drži sve… Stigla demokratija… Jbt!

    • Често се сетим тог „медијског мрака у Милошевићевом режиму“ и смејем се. Онако, сама за себе.
      Демократски, напредно, нема шта!

  3. Nedavno sam prisustvovala razgovoru dva prodavca na pijaci. političare je uporedio sa iznošenim ciganskim gaćama, koje „obrni okreni uvek još možeš obući ali pazi da ti braon ne bude napred“..Bojim se da su ovi naši samo „braon“ izvrnuli su se, izokretali, sami sebe izgazili a mi i dalje gledamo u „braon“ i puštamo da bude napred….

    I nećemo više napadati diiivnog čoveka koji je poput bernadinca s burencetom ruma uskočio u zavejanu masu i spasavao je….kakav lider.

    • Драга моја,
      данас ми је он био посебна инспирација… Као и многима… Ускоро компилација мени најзанимљивијих фотки и видео материјала…

      п.с. одлично си приметила, обрни-окрени остало је само браон!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

Магацин

Национални портал

%d bloggers like this: