izlozbaЈуче је у Београду отворена изложба. Реч је о још једној у низу „манифестација“ којом се у први план стављају „жртве српских злочина“, а која за циљ има додатну сатанизацију Срба.

Овога пута посебан значај и кредибилитет целом догађају дао је Ивица Дачић, премијер и министар полиције у Влади Републике Србије. Који се, како је сав поносан изјавио, са првим потпредседником Владе посебно заложио да се изложба одржи упркос противљењу грађана. Подвукао је да је „лоше ако се подразумева да се говори о нашим или њиховим злочинима јер жртве су жртве“.  Поносно је рекао да је „током дијалога у Бриселу предлагао да се на Косову подигну и у српском и у албанском делу заједнички споменици свим жртвама ратних дешавања“.

Оне који су противили изложби медији су означили као „десничаре“, „националисте“ који су извикивали националистичке пароле. Друге, ваљда, и не постоје. Снимак који прати извештаје показује да су певали званичну химну Србије „Боже правде“ и скандирали „Косово је срце Србије“, „Издаја“. Неке посебне „националистичке пароле“ које би, ваљда, требало да вређају и угрожавају све остале народе и нације се не чују. Предложили су одговорнима да организују и „Изложбу органа“ која би се осврнула на злочин почињен над Србима у злогласној Жутој кући. То је, ваљда, увредљиво.

Један од оних дана кад заиста не можеш да разумеш поступке неких људи. Кад ти ништа смислено не пада на памет. Кад се још једном осетиш као „пала с Марса“ јер неке ствари једноставно не можеш да скапираш.

Мука ми је од оних који пљују по себи и траже опроштај, признају да смо геноцидни само да би им неко дао „позитивну оцену“.

Мука ми је од тога што ако то не радиш одмах си глуп, затуцан, слушаш Цецу… И шовиниста си!

Мало ми је пун, да не кажем шта, оних Хрвата, муслимана, Шиптара и ових „Срба“ који су фини, толерантни, верују да на обе стране има добрих људи са којима се може причати, а никад не пропусте прилику да, онако кроз причу, подвуку да неки твоји коментари могу да изазову кнедлу у грлу, и увек истичу да су жртве сви осим Срба.

Мука ми је од тога да сви они, Хрвати, муслимани, Шиптари имају право да причају о својим жртвама, о својим несрећама, а ако Србин само спомене Бљесак, Олују, спомене логоре, убиства, постави питање где су нестали Срби из Сарајева, шта је са Србима са Косова и Метохије, докле се стигло са Жутом кућом, одмах провоцира, агресиван је и слично. Сви имају право да причају о својим жртвама, само Срби не.

Захваљујући тим и таквима више нисам толерантна. Постала сам нетолерантна. Ако ја не могу да причам о својима, ако не смем да питам шта је са злочинима над Србима, да ли ће неко одговарати за етничко чишћење, масакре над мојим народом, увек ћу бити против тога да они причају о било чему. Посебно у мојој кући – мом граду, мојој земљи.

Па нек сам најгора на свету.

Нећеш постати цењена метропола, цењена држава, цењен народ ако пљујеш, пишаш и сереш по своме. Београде, никад нећеш научити…

п. с. фотографија Мондо

Advertisements

Коментари на: "Београде, никад нећеш научити…" (19)

  1. Апсолутно се слажем.

  2. Живим ван Београда. У Београду сам рођен, одрастао, завршио школе, оженио се у општини и Саборној цркви, са супругом подигао сина до његове 5. године и онда се одселио у потрази за бољим животом када сам видео да се мој син игра бензинске пумпе: поређао аутомобилчиће у колону иза тетрапака са сламчицом. Једно 20так аутића. Чекају бензин.
    Све ове време ван Србије нисам подлегао утицајима околине, свима говорим да сам из Србије, не долазим на посао када ми је слава, не радим за православни Божић и нову годину. То се зна и свако то у мојој фирми поштује. За Србију се борим радом, коректо обављам свој посао и стекао сам неки да кажем углед у фирми. Иако сам србин. У моме одељку где седим (овде се то зове cubicle) поносно стоји одштампан на А4 формату грб Србије. Свима говорим о злочинима које су над србима починиле друге стране, објашњавам шта се у ствари десило и ко би могао да буде кривац али никад нисам пљувао по своме народу, својој земљи, својој породици, традицији, култури. Никад нисам изједначавао злочинце јер се не могу изједначити Жута Кућа, Олуја, Маркале, Добровољачка улица са неделом која ова тзв изложба описује. Колико ја знам сви који су учествовали у овом немилом догађају чекају казне. За оне набројане предходно, нико не одговара а колико изгледа и неће. Разумем потребу за ЕУ али НЕ РАЗУМЕМ потребу да сереш по себи и својима само да би стигао до те ЕУ. Што више сереш по себи то ће више и други срати по теби.
    За мене је Ивица готов. Завршен. Тачка. А богами ни Вучић није далеко од тога.

    • E, to je komentar…

    • „Разумем потребу за ЕУ али НЕ РАЗУМЕМ потребу да сереш по себи и својима само да би стигао до те ЕУ. Што више сереш по себи то ће више и други срати по теби.“ – Апсолутно се слажем. Проблем је што су неки или толико глупи или толико заслепљени да то не капирају. Никако да схвате да ако не поштујеш себе и своје, нико те неће поштовати јер ће мислити да ниси вредан поштовања.
      Хвала на коментару, велики поздарв.

  3. „Мука ми је од оних који пљују по себи и траже опроштај, признају да смо геноцидни само да би им неко дао “позитивну оцену”.
    Мука ми је од тога што ако то не радиш одмах си глуп, затуцан, слушаш Цецу… И шовиниста си!“ – И МЕНИ!

  4. Neka si napisala… Neka nas je i za pod šljivu, bar smo naši…

  5. S nama ima neka greška…definitivno. Kao da svako novo svitanje većini briše memoriju. Kao da ne znamo da nas nikad neće primiti u famoznu EU ali ipak pristajemo da se ližemo gde ne treba. Pitam se, kome padaju na pamet ovakve ideje? Zar ne postoji ništa drugo što možemo da prikažemo na nekoj izložbi?

    • Некад смо били народ који памти, поштује, данас као да имамо меморију златне рибице. Пуф! Заборављено.
      У Београду сваке године жене у црном праве перформанс у центру града у знак сећања на Сребреницу. Имамо изложбе овакве и онакве које приказују неке злочине које су починили Срби. И то власт дозвољава, подржава.
      У Београду нема изложбе о Олуји, Бљеску, нема Добровољачке, нема Тузланске колоне, нема изложбе о злочинима који су почињени над Србима у источној Босни, нико не пита где су нестали Срби из Сарајева, шта је са Србима са Косова и Метохије, нема Жуте куће… Ако поставиш то питање одмах си ратни хушкаш. Нетолерантан. Ако пробаш нешто тако да организујеш изминирају те и пре почетка.
      Говорим за Београд јер живим у њему, али верујем да је слично широм нам Србије јер је власт свуда иста. Мислим да ни највећи полтрони у српској историји нису толико блатили своју земљу и свој народ као што ови то раде. Под „ови“ мислим на политичку „елиту“, позициону и бившу позициону. Обрни окрени сви су иста…

  6. Nemam šta dodati. Nosio sam uniformu VRS, nisam obraz niti čast pogazio. Ne stidim se nijednog svog postupka. Ponosim se što sam Srbin, a medijska haranga je samo filmski projekat koji oblikuje svijest. Evo, gdje su sad oni Vučići i Nikolići sa stiropora? zar je vlast toliko slatka? Brzo zaboravljaš Srbine.
    pozdrav

    • У Београду је кренула кампања за избор градоначелника. Један од слогана ДС-а са којим су кренули у трку је „Ђилас – зато што неко мора и да ради“.
      Гледам и не верујем. Да ли је могуће да имамо толико кратко памћење? Они без срама играју на карту заборавности српског народа и најтужније је што ће им то вероватно проћи…
      Златна рибица памти дуже од доброг дела Срба!

  7. […] спонзора. А о каквој се толеранцији ради, пита се Ива, када они не толеришу никакво друго мишљење сем […]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

Магацин

Национални портал

%d bloggers like this: