Реалност на терену


српско-остаћеКомшија Облогован је пре пар дана написао један сјајан текст „Косово је само моје“. Написао га је у  правом тренутку јер сам, ваљда због свега што нам се дешава, почела мало да губим веру у нас. Срећом, подсетио ме је да има нас који мислимо слично, који осећамо исто.

Рођена сам у Београду. Моји родитељи су рођени на југу Србије. Никакве конкретне, родбинске везе немам са Косовом и Метохијом, а опет тај део Србије доживљавам врло блиско. Имам утисак да сам, без обзира на место рођења, потекла са тог дела наше територије. Као да сам и ја израсла из црвеног цвета. Зато ме, ваљда, много боли кад чујем да га се неки одричу. И они који одлучују, али и, такозвани, обичан свет.

Кад политичари помену „реалност на терену“ не буде ми добро.

Да је водио рачуна о реалности на терену кнез Лазар никад не би кренуо на Косово у бој против Мурата.

Да је водио рачуна о реалности на терену Карађорђе не би дошао у Орашац, не би подигао Први српски устанак.

Да је водио рачуна о реалности на терену Стеван Синђелић би у боју на Чегру положио оружје, не би дигао у ваздух шанац пун Турака.

Да је водио рачуна о реалности на терену Живојин Мишић не би водио Колубарску битку, положио би оружје пред Аустроугарском.

Има тога још много…

Реалност на терену је променљива. Данас је једно, сутра је друго. То „сутра“ не мора обавезно да буде сутра, може да буде за пар дана, пар месеци, пар година. Некад, можда, потраје и пар векова, али се и та реалност промени.

Кад водеће структуре ове државе спомену „реалност на терену“ кад су у питању Косово и Метохија они ту мисле на чињеницу да су терористи окупирали део српске територије, успоставили неку своју власт, добили признање од дела света.  Јавно кажу да нису признали отимачину, али својим поступцима на терену сами себе демантују.  Ваљда им је логика „ко смо ми да се бунимо, таква је реалност“.

Они виде ту реалност, ја видим нешто друго.

Видим Србе који су остали на Косову и Метохији. И поред свега што су преживели, поред свега што још увек преживљавају.

Видим да се деца рађају на Косову и Метохији.

Видим да се на подручју Косова и Метохије налази више цркава и манастира него у било ком другом делу Србије, зато се с правом сматра духовним средиштем Срба и третира се као колевка Србије. Јер, на Косову и Метохији забележено је укупно 1994 топонима. Кад би се њихов број поделио са површином Косова и Метохије дошло би се до податка да се готово на сваких 2,5 километра налази неки белег српске прошлости на овом простору: црква, манастир, гробље, кула, властелински дворац …

Видим да се од седам локалитета у Србији који се налазе под заштитом Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу – УНЕСКО, на Косову и Метохији налазе четири светиње.

Они виде једно, ја видим друго. Они, можда, гледају само очима, али ја гледам и срцем. А срце је једноставно, оно каже јасно и гласно:

Изгубљено је само оно чега смо се сами одрекли! Докле год се не одричемо то је наше! Могу да га отимају, али то опет неће бити њихово већ отето, али још увек наше!

Advertisements

Коментари на: "Реалност на терену" (8)

  1. Zanimljivo je da se ponašaju kao onaj koga se najviše odriču – Nedić.
    Neka si napisala. 🙂

  2. У једном међуградском аутобусу негде у Шумадији Седим на једном од седишта (2+2 окренута један према другом)
    Преко пута мене седи сељак са избледелим од сунца сивим шеширом (такве носе да се на њиви заштите од сунца).
    На једној успутној станици улази човек и седа на слободно место поред мене.
    По оделу се види да је из града, а то потврђује и разговор који је заподенуо са сељаком.
    Грађанин се жали на лоше прилике у земљи.
    Сељак лупи шешир с предње стране – шешир склизне назад и открије део непоцрнелог чела и каже – све ће се то среди.
    Грађанин се жали на тешко преживљавање – једва саставља крај са крајем.
    Сељак сад лупи шешир од позади – шешир покрије чело – каже – све ће се то среди.
    Дијалог траје подуго у истом тону – грађанин се жали уз постепени раст нервозе у гласу, а сељак уз лупање шешира мирно само понавља – све ће се то среди.
    Грађанин већ видно изнервиран готово викне – па човече кад ће се то среди ?
    Сељак мирним непромењеним тоном каже – кад дође Карађорђе.
    Грађанин још нервозније – шта лупаш бре човече какав Карађорђе – пито сам те кад ће се то среди – кад већ то понављаш стално?
    Сељак мирно – полако кад дође време, у Србији никад није било да не дође Карађорђе – ал мора да дође време.
    Обојица више нису ништа проговорила.
    Сељак је зрачио невероватним уверењем – био сам импресиониран.

    Поздрав за ИВИНСВЕТ!

    • „у Србији никад није било да не дође Карађорђе“ – хвала на овоме.
      Поздрав Пријатељу, лепо је поново видети твоје коментаре…

  3. […] ни чудо што се штета проглашава за корист. Колегиница Ива пише о тој подвали наметнуте […]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: