izbori-kosovo-os-sveti-sava-biracko-mesto-glasanje„Александар Вучић, потпредседник Владе Србије, тражио је од међународне заједнице да српска полиција заведе ред у Косовској Митровици како би се несметано наставило гласање на локалним изборима. Он је затражио да му се обезбеди 45 минута да смири ситуацију.“

Никад нећу разумети оно што причају „српски“ политичари. Иако, званично, причају на истом језику као и ја. Негде у међу простору, од тренутка кад њихов глас напусти уста и дође до мог уха то постају неке неразумљиве речи.

Мислим, разумем ја речи које користе, али не разумем поенту. Не разумем шта покушавају да ми кажу.

Један дан причају да се никад неће одрећи Косова и Метохије. Онда да су преговори у Бриселу неопходни. Кажу да нису признали терористичку државу. Потом да, без обзира на став већине држава које врше притисак да се свако мало сусрећу Ивица Дачић и Хашим Тачи, осуђен од стране српског судства на 10 година због тероризма, а које саме НЕ ПРЕГОВАРАЈУ СА ТЕРОРИСТИМА, ми то упорно морамо да радимо. Кажу да Срби морају на изборе терористичке државе коју Србија није признала. Онда све оне који се противе изборима обележавају као фактор нестабилности. Кажу да оваква ситуација на северу Косова погодује само црноберзијанцима и да се само они противе изборима, а оно пар људи које знам који живе на Косову и Метохији нити су црноберзијанци нити издајице – али се противе изборима јер не желе да дају легитимитет терористима.  Онда кад се организују ти и такви избори, а потом се догоди што се догодило – инцидент на бирачком месту у ОШ Свети Сава – одмах су криви српски екстремисти. Иначе, то „српски екстремисти“ лепи се као етикета сваком ко се противи отимачини земље, признавању те отимачине, давању легитимитета терористима.  Свако ко зарад „европског сна“ не жели да се одрекне себе одмах је екстремиста.

Сад долазимо до оног дела о неразумевању које достиже кулминацију. Потпредседник Владе тражи дозволу међународне заједнице да интервенише на територији своје државе?!

Некад, заиста, имам утисак да живим у „Скривеној камери“!

Да разјаснимо нешто. Нисам са Косова и Метохије, за тај део српске територије ме вежу оне споне које сваког патриоту вежу за део Отаџбине. Истина, да се не лажемо, сви смо некако слабији на КосМет, а за то је много разлога. Историја је тамо. Духовност је тамо. Косово и Метохија се не сматрају залуд колевком српске државе.  Али, мени је једнако јака емоција и за КосМет и за Топлицу и за Војводину и за Шумадију, Мачву, Рашку… Једнако јака као за Београд у коме сам рођена.

Кад се поведе прича о Косову и Метохији могу да кажем:

– Да, знам како вам је!

Али је истина да не знам. Не живим на КосМету. Не могу ни да замислим осећај да се једно јутро пробудиш окупиран терористима, а твоја држава очекује да се помириш са тим. Не могу да замислим да те држава обавезује да прихватиш улогу грађанина другог реда. Као што то не могу да замислим, не може нико да ме убеди да су у Косовској Митровици све црноберзијанци. Да су у Косовској Митровици само они који имају корист од овакве ситуације. Да грађанима Косовске Митровице овакав живот одговара.

Оне које познајем, а који живе у Митровици, нису црноберзијанци, немају комбинације, и никако нису задовољни ситуацијом у којој се налазе. И нису екстремисти. Само не желе да признају терористима да су легитмини. И зато су подржали бојкот.

И, да будем искрена до краја. да сутра неко стави шапу на Београд, а како смо кренули да територију делимо капом и шаком на добром смо путу да се и то догоди у ближој или нешто даљој будућности, с обзиром на то да не признајем терористе, отимачине било које врсте, принуду државе да се помирим са стварима које су лоше по мене, вероватно бих и ја „цементирала“ етикету: екстремиста.

Ултранационалиста.

Фактор нестабилности.

Иначе, на интернету су се већ појавиле информације да бирачко место нису полупали екстремисти, већ да је све било организовано од стране оних којима се није свидела чињеница да је бојкот успео. Марко Јакшић, посланик ДСС, чак тврди да је то дело припадника Жандармерије у цивилу.

Ријалити Србија – добро дошли…

Advertisements

Коментари на: "Живимо у „Скривеној камери“" (7)

  1. Uzgred budi rečeno, imali su na Marakani priliku da demosntriraju tih 45 minuta.

  2. Верујем у сценарио који је изнео господин Марко Јакшић.
    Позивом да се да 45 минута како би се решила ствар са „екстремистима“ прегласно је куцање да се на силу уђе у ЕУ. Мимо воље грађана.
    Читам недавно анкете јавног мњења и осетих мучнину. Фабрикована анкета или опште лудило, како другачије да назовем мишљење „већине“.

    • Радо,
      предобро их све знамо тако да очекујемо и нормално нам је да у Мајци Србији и најлуђи сценарио буде истина.
      Некоме је ван памети да би власт то организовала, и ту дилему могу да разумем, али са друге стране имаш здрав разум који пита: Ако је бојкот успео, зашто би онда они против избора ломили кутије кад су успели у својој намери? Што би моја Браћа рекла: Ниђе везе!

      О ЕУ имамо исто мишљење. И слажем се да је све ово, захтев за дозволу за интервенцију на сопственој територији (они се званично нису одрекли КосМета) против својих грађана који мисле другачије, од групације земаља тј водећих гарнитура тих земаља које нам не желе добро, само њихов покушај да преко новог маневра још понизније стану испред врата и загребу за пријем.

      Не могу да се одлучим да ли је то дно дна, оно кад нема даље. Или би могло да се назове и врхунац у њиховим тежњама да нас претворе у слуге, робове…

      А о анкетама, мишљењу већине и слично… Радује ме што нисам „већина“ и што нико мени близак и драг није „већина“. То је знак да нам још увек нису испрали мозак и нису уништили патриотски ген иако чине чуда да то ураде.

  3. Reblogged this on политика и којешта… and commented:
    Реално, камера и није толико скривена, напротив. Све је то и више него очигледно (да не кажем ону чувену флоскулу „жутих“-транспарентно), а најочигледније је да ми у ствари живимо у зони сумрака (наслов ове серије јесте подсећање, али је и суштина-српско друштво данас је дефиниција вишеслојног сумрака).
    Наш друг облоговани споменуо је Маракану…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: