Ресавска пећина


Ресавска пећина се налази у источној Србији, на подручју Горње Ресаве, 20 км од Деспотовца, у кречњачком брду Бабина Глава, а на ободу крашког поља Дивљаковац, код села Јеловац. Налази се на надморској висини од 485 м. Спада међу највеће и најлепше пећине у Србији. Дуга је 4.5 км, од чега је истражено 2,85 км. Део отворен за туристичке обиласке дуг је око 800 метара.

Ресавска пећина спада и међу најстарије у нашој земљи јер је стара 80 милиона година, а старији накит се процењује на око 45 милона година. Њено стварање је почелло пре великог леденог доба хемијским и механичким радом реке понорнице у кречњачкој геолошкој подлози.

Иако су за пећину готово одувек  знали чобани из тог краја, који су се у њу склањалаи са овцама да се заштите од невремена, званично је откривена тек 1962. После 10 година истраживања и рада на уређењу пећине, за посетиоце је отворена 1972. Температура у пећини је константна током целе године и износи 7 степени, док влажност ваздуха варира од 80 до 100 %.

Унутрашњост пећине обилује бројним и разноврсним дворанама, каналима, галеријама, стубовима, сталактитима, сталагмитима, драперијама и окамењеним водопадима. Пећински накит присутан је већ на самом улазу, који се налази на 485 м надморске висине. Накит је настао растварањем калцијум карбоната, а боја зависи од минерала кроз који је прошла вода. Појављује се у три боје, црвеној (од оксида гвожђа), белој (од кристалног калцијума) и жутој (од примеса глине).

Приликом проласка кроз пећину посетиоци се крећу спиралном бетонском стазом, правац обиласка је у једном смеру, односно повратак није истом стазом. Стаза пролази кроз различите дворане на два нивоа (горња и доња галерија). Најнижа тачка до које долазе посетиоци налази се на 405 м надморске висине. У горњој галерији обилазе се четири дворане. Прва је “Дворана сраслих стубова или колонада”, која је име добила по стубовима који су срасли од пода до таванице, а састоје се од калцита жућкасте боје. У другој, “Дворани кошница”, таваница је прекривена сталактитима који се још увек формирају. Другу и трећу дворану спаја канал црвених бреча кога у нашој земљи има само у Ресавској пећини. Кањонски канал је најсувљи део пећине и не садржи пећински накит. По средини канала налази се понор “Слепи тунел”, дуг 25 м, који је испитан, али није уређен за разгледање. Кањонским каналом стиже се до треће дворане – “Предворја историје”. Име је добила по томе што је у њој нађен алат (камена секира, врхови копаља), лобања поларне лисице и огњиште праисторијског човека. Краћим тунелима, који су накнадно пробијени, долази се до “Стазе окамењених водопада”, са “Оргуљама”. Дворана је веома акустична, а могу се видети два кристално бела кипа, “Баба” и “Деда”. Дужим вештачким тунелом долазимо до четврте – “Кристалне дворане”, у којој се налази пећински накит познатији као “Обешена овца” и “Стопало слона”. Удубљење у зиду пећине настало спајањем сталактита и сталагмите зове се “Звоно” или “Кавез”.

Ресавска пећина има статус заштићеног споменика природе, укључујући и непосредну околину површине 11 хектара.

resavksa pecina11

resavska pecinaresavksa pecina12resavksa pecina9resavksa pecina2

Извор Велико врело и водопад Велики бук налазе се у подножју планине Бељанице. Заштићени су Уредбом Владе Републике Србије 1995, као Споменик природе Лисине који представља особену знаменитост фонда гео наслеђа Србије.

1119_1074670783310_8846_nВелико врело припада малобројној групи снажних некаптираних крашких извора и истиче се као изузетан пример гравитационих врела, док водопад представља јединствену појаву међу акумулативним бигреним водопадима Србије.

У близини се налазе манастири Манасија и Раваница.

1119_1074670823311_9539_n

1119_1074670863312_236_n

1119_1074671943339_742_n

1119_1074671983340_1437_n

Advertisements

Коментари на: "Ресавска пећина" (10)

  1. Хвала, диван пост!

  2. Sejo, moraš napisati post i o pećini Orlovači ( a ja ću te odvesti do nje i do Jahorine; obećavam – tako mi wordpress-a :-)!)

  3. Bila i smrzla se, ali je prelepo. Slike su super, ja sam bila u manastirima ali ne sećam se ikona 🙂

  4. Hvala na lepom podsećanju i ideji – vodili nas ovde kada smo bili na nekoj ekskurziji, jako davno, al vredi otići opet.

  5. Interesantan tekst, lepe fotografije :OK: <3.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: