Већи католици од папе


Блог „Ивин свет“ постоји од 9. новембра 2011. Тада је објављен први текст. Истина, неки су раније објављивани на неким другим местима, под другим именом, али званично, Ивин свет функционише од 9. новембра 2011.

У оном првом тексту „Добро дошли у Ивин свет“ сам написала:

„Блог у коме пишем о свему што ми падне на памет. Најчешће о догађајима који ме на неки начин дотакну, из неког мог угла. То не значи да је тај мој угао најбољи, једини исправан, али је мој. Специфичан, баш као и ја. Ово је мој свет. Добро сте дошли у њега докле год немате амбицију да га мењате…“

Од тог 9. новембра па до данас, закључно са овим, објављено је око 400 текстова.  Неке објаве су, заправо, „сликовнице“, путописи. Аутор 95% текстова сам ја. Пар пута сам објавила неке друге ауторе, објавила цитате, одломке који су по мени вредни памћења.

Теме су биле разне, баш као и моја интересовања. Некад сам пратила актуелна дешавања, некад писала о ономе што је мени у датом тренутку било битно. Трудила се да, колико могу, испратим историјски битне ствари за наш народ. Појединим објавама обележавала годишњице великих страдања српског народа са жељом да се такве ствари више никад не догоде. Не само Србима већ било ком народу.  Правила осврте на потезе бивше и актуелне власти, коментарисала неке одлуке које су доношене.  Спомињала спортске резултате, али и писала о неким личним недоумицама.

У најкраћем, било је свега јер је ово мој свет и ја га бојим и сређујем онако како мени у датом тренутку одговара.

Они који су већ неко време у „Ивином свету“ знају да у мојим текстовима препознају кад сам озбиљна, кад се шалим, знају да препознају иронију, сарказам, али и карикирање. Исто тако знају да је све о чему пишем моје мишљење и знају да никоме не покушавам да га наметнем.  Никад не инсистирам на томе да је оно једино исправно. То је само мој поглед на неке ствари које нам се дешавају. Волим да чујем мишљење оних који читају текстове, њихове коментаре, позитивне или негативне, али у сваком случају конструктивне.

Чињеница је да је блог отворен за коментаре, самим тим важи слобода говора. Свима дајем шансу да кажу/напишу шта мисле јер сматрам да је то у реду. Некоме се моје мишљење не свиђа, осећа потребу да прокоментарише и то је добро. Свако има слободу да остави коментар, изнесе своје мишљење. Немам ја проблем са сујетом, не мислим да сам попила сву памет света. Докле год се поштује основна култура, докле год се показује онај минимум културе говора, толеранције, нема никаквих рестрикција. Позитиван или негативан сваки коментар је био објављен.

У уторак, 24. септембра, објавила сам текст „Ко је заиста угрожен, а ко је нетолерантан“. То је друга или трећа објава на блогу која садржи тематику параде.  Суштински је поновљено оно што је објављивано раније јер се моје мишљење није променило, а текст је објављен јер је тема актуелна.

Парада је дефинитивно нешто о чему сви имају своје мишљење. Проблем је што неки сматрају да је њихово једино исправно и не дозвољавају да други мисле различито од њих.

Како сам написала у том текст немам ништа против људи наклоњених истом полу, али сматрам да је парада непотребна. Прво јер је доживљавам као чист егзибиционизам, а друго јер њом суштински неће решити никакав проблем.

Да објасним „пластично“:

Пред сваку параду најаве су да ће учеснике чувати између 5.000 и 6.500 полицајаца. Према плановима све околне улице које прате трасу параде биле би празне и под блокадом. Учесници би у таквој ситуацији парадирали да би се показали, представили – то је један од разлога параде, да се предтаве и покажу да су обични људи, баш као и сви други.  У ситуацији кад их чува 5.000 полицајаца, кад су све околне улице под блокадом и без људи, поставља се питање коме се они представљају, кад нико не може да их види. Већ ту све губи смисао кад је у питању та прича о представљању, томе да их виде, прихвате.

Но да не дужим. Шта сам имала рекла сам у претходном тексту. Овај пишем из неког другог разлога.

Поменути текст је за шест дана, колико је објављен на блогу, имао преко 80.000 читања и преко 500 коментара! Ово је податак за тренутак кад је писан овај текст, вероватно ће се још мењати јер је поменута објава изгледа најпопуларнији текст на интернету. Сви су га делили као пример. Неки како треба, неки како не треба.

На овом блогу има далеко битнијих тема од параде, далеко значајнијих, и актуелних и историјских. Поражавајуће је да је текст о паради изазвао толико интересовање. И за читање и за коментарисање.

Оно што је мени „запало за око“ је количина нетрпељивости, нетолеранције и етикетирања од стране већине оних који су оставили коментар. Мене су критиковали да сам нетолерантна, а са друге стране поменути коментатори нису показали ни зрно толеранције – дозволити некоме да мисли другачије ма колико вам то мишљење деловало погрешно.

Најчешће би написали да сам глупа, затуцана, острашћена, да треба да се вратим у пећину из које сам изашла, да сам затуцани српски традиционалиста, да треба да љубим иконе уместо што пишем, да сам испала глупа у друштву, да сам опаснија од било које болести… Било је тога много, нешто сам сигурно изоставила, али не могу сад поново да читам све коментаре. Све се сводило на то да немам појма о тематици о којој сам писали,  да би ми они радо отворили видике, али сам ја много глупа да их разумем на прави начин. Неко је поменуо да сам једна од оних због којих земља назадује, неко је пожелео да ме пошаље на пусто острво са навијачима ФК Рад, а неко је упоредивши параду са Мартином Лутером Кингом ваљда мене упоредио са Кју Клукс Кланом.

Суштина је да су ме сви они оптужили да мрзим, да не знам шта је толеранција, а заправо нико од тих који су на тај начин критиковали није показао ни мало толеранције за другачије мишљење. Мени не смета што они подржавају параду, не мислим ни да су због тога глупи, још мање ми пада на памет да их убеђујем у нешто. Имам потпуно другачији приступ од њих: мислим да се по том питању наши ставови разликују и ту стављам тачку. Завршена прича. Немам потребу да их убеђујем да греше. Они, са друге стране, као да су кренули у крсташки поход чији је циљ да Ива промени мишљење.

Мало су се, изгледа, заиграли и заборавили да је ово блог, у глобалном односу снага једно небитно место, које ни на који начин не може да утиче ни на одржавање или отказивање параде, ни на појачавање или смањење нетрпељивости. По количини коментара и посета стекла сам утисак да нигде нико није писао о паради и да су се зато сви сјатили овде да коментаришу и „исправљају криве Дрине“ у овом случају исправљају моја, из њиховог угла, погрешна схватања.  А ако им то не пође за руком, бар ће ме извређати по свим основама. Сви су хтели да покажу како имају став. Макар тај став био и чиста пљувачина. То је ваљда културно, толерантно, незатуцано… О томе да све време коментаришу текст једне, како је већина закључила, глупе особе, можда више говори о њима. Ако сам глупа, што се уопште баве мојим мишљењем? Зашто губе време на блогу?

Од ових преко 500 коментара било је много више негативних. Ако би гледала статистички неких 80% се није слагало са мојим ставом. Од тих негативних, такође, неких 80% су се изјаснили као хетеро, а ових 20% су написали да су наклоњени истом полу. Оно што је мени и смешно и тужно је да је моје мишљење више повредило хетеро популацију него оне које директно дотиче, јер управо хетеро коментатори су били и највећи критичари, неки поприлични пљувачи, који су лепили етикете како им се свидело. Иако нису наклоњени истом полу осетили су потребу да бране њихове интересе и то на крајње агресиван начин којим могу само да изазову контраефекат.  Својим коментарима могу да изазову само додатни револт. Пар коментара у којима су коментатори истакли да су наклоњени истом полу, били су чак врло коректни, умерени. Уз констатацију да из различитих разлога, а пре свега јер нисам у њиховој кожи, не могу да схватим њихову потребу за парадом, навели су своје разлоге због којих им је парада потребна и ту су завршили причу. Нису користили увреде, нису показали никакву жељу да ми промене мишљење. Ма колико се не слагали са њим, оставили су право да га имам. Макар било и погрешно. Њихови коментари су врло културни. Тако је испало је да је текст више увредио хетеро популацију која се залаже за права особа хомосексуалне оријентације него њих саме!

Комедија!

Ти и такви коментатори који су мене оптужили за много тога, налепили ми много етикета, показали су да су најпре они нетолерантни према свакоме ко мисли другачије од њих, а затим и да су поприлично острашћени, опет према сваком ко мисли другачије. Коментаришући мене дали су слику себе. После свих тих коментара, етикета сматрам посебним квалитетом моје личности то што ме нису убедили да треба да мрзим педере и лезбејке. Иако су одрадили одличан посао да испровоцирају и изазову мржњу код мене.

Кад се подвуче црта, кад се прочитају ти и такви коментари, парафразираћу Бату:

Експеримент је успео! Они који на овакав начин бране права особа наклоњених истом полу кроз своје коментаре на овом блогу показали су степен културе и толеранције коју поседују.  Са таквом количином агресије могу само да изазову агресију и да буду анти-реклама за права угрожених. Таквим коментаторима могла бих од свег срца да пожелим да и друштво буде једнако толерантно према њима, баш онолико колико су и они према друштву.

То делује фер, зар не?

Поздрав и свако добро.

Advertisements

Коментари на: "Већи католици од папе" (9)

  1. Александар Јовановић рече:

    Јел нам то Ива скреће пажњу кад је рођендан блога ? Ако, треба га се сетити и честитати, дао нам је прилично.
    А што се тиче „лезбијаца“/ израз неког генијалног чиче у тв анкети/, придаје им се већ превише пажње, разуми Иво што овај твој текст нисам дочитао. Јесте то део глобалног плана смањивања становништва, посебно растакања незападних земаља, али није опасност првог реда какву нам је приказује чак и опозиција. Имају ли Двери, узмимо само њих за пример, преча посла него да вијају педерлук и да се ту показују најбоље организованим и најдоследнијим ?
    Поздрав, Аца

    • Ацо,
      могло би и тако да се каже, близу је рођендан, ред је да подсетим оне који су, можда, заборавили. Хвала Вам на лепим речима 🙂
      Увек има пречег посла од витлања по улици, слажем се. Као и да се доследност и организација могу потврдити и на неким другим темама.
      Поздрав и свако добро.

  2. Ima mnogo boljih tema za razmišljanje. Znaš.

    • Малабрескво,
      слажем се да увек има бољих тема, али се неке наметну саме од себе. Баш као и ова…
      Поздрав и свако добро.

  3. Čestitanja, s moje strane. Ova moja nova mašina me ne sluša baš najbolje, pa još nisam iščitala sve propušteno, al polako… sve najbolje, Iva.

  4. Znaci, zato su sad komentari na cekanju…

    Nemam Bog zna kakva iskustva sa osobama orijentisanim ka suprotnom polu (verovatno se previse ne eksponiraju) ali iz ono malo kontakta koje sam imala do sad, moj utisak je pozitivan (kulturni, inteligentni, odmereni..). Mogla bih da obrazlazem misljenje i detaljnije, ali je sustina da sam za postovanje razlicitosti dokle god ista ozbiljno ne ugrozava nekog k’o drugacije misli.

    Prosto receno, neko meni blizak bi mogao da bude drugacije seksualno orijentisan od mene, a da je sjajna osoba, vredna paznje. Da li bih nakon tog saznanja u mojim ocima postao manje vredan ? Ne bi, naravno, jer seksualna opredeljenost nije ono sto bi ga cinilo dobrim ili losim vec neke druge osobine koje (nazalost) srecem skoro svakodnevno, a cini mi se da su mozda i vise zasluzile osudu od homoseksualnosti.

    • Још мало… 🙂

      “ Da li bih nakon tog saznanja u mojim ocima postao manje vredan ? Ne bi, naravno, jer seksualna opredeljenost nije ono sto bi ga cinilo dobrim ili losim vec neke druge osobine koje (nazalost) srecem skoro svakodnevno, a cini mi se da su mozda i vise zasluzile osudu od homoseksualnosti.“ – ОДЛИЧНО речено!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: