Spomen_kosturnica_Jindrihovice

Спомен костурница Јиндриховице

Комшија ТамоиОвде је на свом блогу објавио причу о чешким бањама коју је почео освртом на Карлове Вари које су најпознатија бања у Чешкој и једна од дестинација које се најчешће налазе у склопу свих туристичких понуда везаних за ову земљу, посебно њен главни град Праг.

То ме је подсетило на један део историје о коме се у Србији мало зна. Не зато што је небитан, далеко од тога, већ зато што смо ми некако склони томе да ствари заборављамо. Посебно оне које никако не би требало заборавити. Оне које се тичу нашег народа. На сугестију комшије ТамоиОвде настало је оно што следи као још један подсетник за оне који знају и прилика да они који не знају науче нешто ново. Јер, интересантно је, или можда боље рећи жалосно је да мало људи у Србији уопште и зна за логор „Јиндриховице“ иако су по броју српских војника који су овде сахрањени Јиндриховице веће и од Зејтинлика.

LOGOR11На 25 км од Карлових Вари, а на само 10 км од границе са Немачком, налази се мало место Јиндриховице у којима је од 1914. до 1918. током Првог светског рата био највећи концентрациони логор на територији Аустроугарске. У њему је робијало око 40.000 људи. У Јиндриховице су довођени највише Срби, мада је било и нешто Руса, Италијана, Пољака, Литванаца и Румуна. Међутим, једино су Срби били и војници и цивили које је заробила аустроуграска војска. Војници су били заробљавани на ратишту, а потом железницом транспортовани до логора, док је обичан народ, аустроугарска војска одводила у поход по Србији. Заробљеника је било из свих крајева Србије, а највише из Шумадије и Ваљевског краја.

Логор је био посебан, јер нико од логораша није био убијен, али за то није било ни потребе јер су услови у логору били тешки. Импровизоване дрвене бараке биле су натрпане заточеницима, ограђеним жицом и удвојеним стражама са логорских осматрачница. Историчари верују да је управо логор „Јиндриховице“ инспирисао пројектанте, каснијих, Хитлерових логора смрти. Сматра се да су управо по узору на овај логор грађена највећа стратишта као што су она у Освјенћиму, Дахауу, Маутхаузену и низ других. Логор Јиндриховице и режим у њему био је, нека врста, генералне пробе за оно што ће се дешавати двадесетак година касније.

logor16Услови живота у логору Јиндриховице били су нељудски. Живот у Логору је подразумевао свакодневни рад у каменолому, на изградњи путева, мостова и хемијске фабрике у Соколову, удаљеном 30 километара, који су логораши прелазили пешке.Заробљеници су исцрпљивани слабом исхраном, немогућношћу лечења од туберкулозе и тифуса и крајње нехигијенским условима живота. Листом су умирали, дневно и до 40 људи, а да се аустро-угарски џелати нису плашили осуде за повреду обичаја рата и нељудско поступање са заробљеницима јер нико није стрељан, ликвидиран на било који начин, већ су сви логораши умирали „случајно” инфицирани тифусом.

Сваког дана у 15 часова тужна поворка са умрлима је ишла до оближње заједничке гробнице, у којој су полагана тела умрлих свих узраста од деце до стараца. заробљеници су терани на најтеже послове, изгладнели, измучени, оболели од тифуса. Најстарији српски цивил који је овде умро имао је 92 године и био је православни свештеник. Најмлађи Србин који је страдао у овом логору имао је само осам година и био је унук поменутог свештеника.

Маузолеј је подигнут 1932. адаптацијом великог водног резервоара, уз радикалне архитектонске захвата домаћих неимара. На спомен-плочи бројних донатора на зидовима маузолеја пише да је велика спомен-гробница у Јиндриховицама подигнута поводом десетогодишњице владавине краља Александра. Маузолеј сада чувају и одржавају чланови српске дијаспоре који живе у оближњим Карловим Варима.

logor1Важно је поменути да су све активности око подизања маузолеја и сакупљања костију српских страдалникаизвођене уз подршку тадашње чешке владе и председника Томаша Масарика, великог пријатеља српског народа и личног пријатеља краља Александра, који није заборавио да се, у току свог вишегодишњег, предратног, илегалног рада против Аустро-Угарске, успешно крио од прогона са пасошем Србије у џепу.

Према информацијама које постоје у Маузолеју су смештени посмртни остаци 7.100 Срба и 180 руских војника. Само пет километара од Маузолеја налази се српско војничко гробље на коме почива 1.600. Последњих година постоји реална опасност да се гробље изгуби. Наиме, постоје најаве да ће српско војничко гробље бити преорано јер ће ускоро истећи 100 година од почетка рата, колико га штити Женевска конвенција.

Српска Влада је помагала заштиту овог светог места за време Краљевине Југославије, међутим, после Другог светског рата није учињено ништа. У међшувремену из костурнице је доста тога покрадено. Сандуке, на срећу, лопови нису дирали, али покрадене су оригиналне иконе које су правили заробљеници у логору. Од оригинала су остале само Велика икона, која сада стоји у костурници и аналоја.

grobovi_02Признања за јунаштво српских војника у Првом светском рату стизала су, још док је рат трајао, са свих страна света, од знаних научника до највећих војних и политичких ауторитета. Оне најлепше, најискреније, мада то у овим годинама и у овом времену, звучи апсурдно, дошле су од тадашњег председника Сједињених Америчких Држава Томаса Вудроа Вилсона, поводом четврте годишњице почетка Првог светског рата.

– Благо оном народу који има такве војнике као што су српски војници. Српски народ, због тога, не треба де се боји за своју будућност – рекао је амерички председник Вудро Вилсон и додао да оно што су српски ратници учинили доприносећи победи савезника у Првом светском рату „не сме остати ненаграђено”.

LOGOR17

Advertisements

Коментари на: "Логор Јиндриховице – заборављена историја" (6)

  1. Нисам ЗНАО, ПРИЗНАЈЕМ!!!
    Слава преминулима.
    Хвала, Ива!
    Поздрав.

  2. Prvi put čujem, na žalost… Zato – veliko hvala…

    • Кад сам пре пар година сазнала остала сам нема. Предмет „Историја“ није обухватио и ову причу кад смо учили о Првом светском рату…

  3. Bila sam u Karlovim Varima. I ovo nam niko nije ni pomenuo!
    ?
    Hvala .

    • Него,
      ако ти је за утеху, кад сам била у Карловим Варима ни мени нико није рекао. Да јесте онда бих оних пар сати слободног времена провела тамо, а не у шетњи и кафенисању у бањи. Истина, то туристичко путовање је била „весела авантура“ – тако се некако звало путовање и укључивало је обиласке Прага, Карлових Вари, Карлшатајна… Ваљда им се у тај термин „весела“ није уклапала прича о логору… Сазнала сам тек пре пар година.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: