Нечији син


mediji o ustanickojМислила сам да не пишем о томе, али су ме наслови у новинама који описују тај догађај просто натерали да, ипак, напишем које слово.

Ради се о саобраћајној несрећи која се догодила пре пар дана у Устаничкој улици у Београду у којој је погинула девојчица од 17 година. На њу је, према прелиминарним извештајима, на пешачком прелазу налетео аутомобил марке БМВ којим је управљао младић од 20 година који је побегао са лица места, а касније се у друштву оца и адвоката предао полицији.

Сви медији су пренели ту вест. Утркивали се и још увек се утркују ко ће бити ексклузивнији, детаљнији.

Губитак живота и заслужује алармирање јавности, баш као и указивање на погубност тога да млади, још увек „зелени“ возачи, управљају аутомобилима којима својим возачким искуством, очигледно, нису дорасли. И била би добра ствар да је у свим медијима управо то мотив за, готово фељтонске текстове о догађају у Устаничкој који би за циљ имали буђење свести читалаца.

Нажалост, није.

Кад би неко само читао наслове закључио би да се младић, притворен због саобраћајне несреће са смртним исходом, у ствари зове „Син Жељка Митровића“.  Са изузетком текста, разговора са поменутим Митровићем у коме он, логично, брани своје дете, ниједан текст у наслов није ставио име возача. Тиме се јасно шаље порука да је прича о саобраћајној несрећи у медијима присутна само и једино из разлога што је возач, притворен као особа одговорна за њено изазивање, син јавне личности. И то не било које јавне личности. Сложиће се многи да је Митровић један од невољенијих ликова у јавном животу Србије и све ово што се дешава са његовим сином многима је дошло као поручено да оспу паљбу по њему.

Да се разумемо, о Митровићу немам ни мало лепо мишљење. Памтим га из оних јуловских дана кад је било лепо под окриљем прве даме Србије. Као и многи сведок сам како је каснијих година олако мењао дрес и остајао и опстајао у свим системима и режимима. Сматрам га одговорним за суноврат моралних и свих других вредности јер је путем својих ТВ канала пропагирао сељаклуке најгоре врсте,  промовисао индивидуе које не заслужују да изађу на светлост дана, а не да постану ВИП особе. Због свих емисија, ријалити програма и других глупости које су директан атак на мозак, на здрав разум појединца, га треба „пљунути“. Жестоко. Ту немам дилему.Али за ово… Хммм…

Мене, искрено, не занима чије је дете возило кола. Као што ме не занима ни чије дете је погинуло на том пешачком прелазу. Њихова презимена, породични педигре не требају да занимају никога од нас. Оно што треба да нас све алармира је да је због неодговорности у саобраћају изгубљен један млади живот. Оно што је мени као возачу и пешаку битно је да се утврди одговорност свих актера саобраћајне несреће и да се онда кривац или кривци казне. Адекватно. Без обзира на име, презиме, породичне везе. Само тако ћу се ја као учесник у саобраћају осећати сигурно.

Те ноћи у Устаничкој је окончан један живот. Прекинут на страшан начин. Истицање у први план да је  одговоран нечији син је, по мом скромном мишљењу, омаловажавање те трагедије. Омаловажавање жртве те саобраћајне несреће. Питам се да ли би се јавност толико бавила тиме да је за воланом седео Пера Перић (име узето као пример) и да је возио аутомобил марке Застава. Вероватно не би. И свако ко каже да би данима Устаничка била на насловним странама да нема презимена и етикете „син“ лаже. Сваке ноћи у Београду се догоди бар једна саобраћајна несрећа. Нажалост, неке и са смртним исходом. Новинари их само забележе, као статистички податак. Никад се не шири прича.

То нас доводи до следећег закључка: За медије погибија у саобраћајној несрећи није ударна вест. Није ударна вест то што је настрадала девојчица од 17 година, такорећи тек крочила у живот. За медије је вест дана да је за воланом седео нечији син. И то је још једна трагедија у свему.

Вредност живота у Србији се, судећи по медијима, одређује педигреом презимена које носимо. Устаничком се баве из потпуно погрешних разлога. Није важно што је неко погинуо, важно је ко је возио кола.

Докле год нам приоритети буду поремећени на тај начин, дотле ће нам бити овако, дотле ћемо олако губити све, па и животе.

И, чисто да остане забележено:

Андреа неће оживети ако јаче пљуну Митровића.

Наши животи неће бити бољи ако његовог сина развучемо по медијима.

Ова трагедија неће пробудити свест возача и пешака и смањити број незгода.

Напротив,  у ноћи субота на недељу у Београду се догодило шест саобраћајних несрећа у којима је девет лица повређено. У недељу увече у ланчаном судару на Ибарској магистрали у близини Рушња повређене су четири особе…

Advertisements

Коментари на: "Нечији син" (14)

  1. Branislava рече:

    Kratko, jasno, direktno, razumno i za pohvalu! Volim kad ljudi, koji imaju sta da kazu, kazu na ovaj nacin. Srdacan pozdrav i puno uspeha u radu, a ja odoh medju stihove – tu se bolje osecam. Branislava Bojic.

    • Бранислава,
      хвала Вам на коментару.
      Добро дошли у Ивин свет надам се да ће бити разлога за још неку посету.

  2. Reblogged this on З. С. Г' инфо and commented:
    Нечији син…

  3. […] преко Нечији син. […]

  4. Вида рече:

    Добар и разуман став. Хвала!

  5. Lejla88 рече:

    Da, evidentno je da je ova vest udarna samo zato što je okrivljeni nečiji sin. Kao da je najveća tragedija to što je zapravo smrt izazvalo dete poznate ličnosti, a ne gubitak jednog života. Tragično i tipično za našu zemlju.

    • Баш тако. Један поглед на насловне стране и закључак: не може ни да нам буде боље кад се бавимо погрешним стварима или можда понекад и правим стварима, али из погрешних побуда.

  6. Alergičan sam na zloupotrebu tuđe nesreće. Imao sam sukobe ranije sa nekima koji su Lauševića etiketirali kao đubre, nečoveka i masovnog ubicu, kasnije sa nekima koji su tragediju jedne porodice na Zvezdari koristili u političko-stranačke svrhe. Poslednjih dana se razvlači po medijima smrt male Tijane uprkos apelu roditelja da ih ostave da odtuguju u miru porodice. Ovo je samo nastavak odvratne prakse da se iživljava nad tuđim tragedijama.

    • За то, искрено верујем, постоји дијагноза. Та готово болесна потреба неких људи да се „хране“ туђом несрећом мора да је и медицински објашњена.

      Што се тиче мале Тијане… Сви смо болећиви на децу, али мислим да нас је њена смрт све баш потресла. После доста времена добар део Србије, ту мислим на грађане, али не и на државу, се ујединио око једне ствари – покушају да мала Тијана добије ново срце. Мислим да је многима она, свесно или несвесно, постала својеврсна нада да можемо нешто да променимо. Ако се сви, или бар добар део нас уједини за неку добру, праву ствар, онда можда и можемо да донесемо неку промену. Ако помогнемо малој Тијани, ако победимо, она добије ново срце и преживи, онда има наде да победимо све недаће. Чињеница да поред спремности многих да помогну, жеље да све буде уреду, ипак није све прошло како смо прижељкивали, уме да убије у појам. Натера те да се запиташ да нисмо можда кажњени јер не умемо стално да бринемо једни о другима, већ само кад стисне нека велика невоља умемо да покажемо солидарност…

  7. Hvala na izuzetno objektivnim komentarima dva događaja koji su, svaki za sebe, sa dubokim korenima, i, mada možda ne izgleda na prvi pogled, oba sa dalekosežnim posledicama. I dalje smo u okvirima presudnog utcaja medija na formiranje/izmišljanje stvarnosti. Pravljenje senzacije od tuđe tragedije samo radi popunjavanja prostora na šarenim papirima koji završe na đubrištu, eventualno kao fišek za jaja na pijaci ili u nekoj zabiti kao toalet papir – je i dalje samo pravljenje senzacija, takmičenje u gluposti. I to se nastavlja, tragično unazađujući narod, i uspostavljajući neke „standarde“ ponašanja, neke stereotipe u iskazima… Nikako nije dobro. Nama, iz virtuelnog komšiluka, je drago da pročitamo kod Ive ili nekog drugog „komšije“ razuman tekst, dobru analizu, ali je komšiluk (još uvek) mali da bi imao uticaj na naše posrnulo društvo.

    • Облоговани је крајем прошле године на свом блогу објавио кратку форму под називом „Мале збркане мисли“. Од тад један од цитата које користим, нешто што је исписано на видљивом месту у мом радном окружењу је следеће:
      “Не дам своје мале збркане мисли. Од њих градим бедем, последњу линију одбране.”
      Можда ће некоме звучати претенциозно, али ја овај наш комшилук гледам као бедем, последњу линију одбране здравог разума. И ваљда сви толико и волимо да свратимо, прочитамо своје мисли на зиду неког од комшија. И буде лакше.
      Ипак нисмо сами, ипак нису сви посустали…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

Магацин

Национални портал

%d bloggers like this: