rodjeni kriviЈутрос код пријатељице на друштвеној мрежи прочитах статус:

„Председник изјавио или извалио „Цар Лазар није имао други избор, ми га сад имамо“.

Први је еуробија, а који је тај други избор? Ајмо онда тај други.“

Почела сам да пишем коментар и схватила да ћу претерати, знам каква сам кад су те ствари у питању, па сам све пребацила овде…

Кренимо редом…

Председник би требало да научи коју је титулу који владар имао. Свако зна да је Лазар био кнез, а не цар. То што му је народ због онога што је урадио самоиницијативно дао титулу цара не значи да је он то и био. Председник би требало да се држи конкретних, истинитих чињеница. Мислим, да је прави председник.

Имао је и Лазар избор: да љуби скуте Турчину или да проба да одбрани земљу јер је знао да са Мораве бежати нема куда. Јер је знао да  друге земље Србија нема, а ту коју има ваљало је бранити. Он је био частан и храбар човек. Данас је ретко на власти наћи оног ко је, за почетак, човек. О храбрости и части и да не причам.

Знао је и Лазар да иде у битку која ће српски народ скупо коштати, али је знао да ће Србија и Срби страдати овако или онако. Или ће нестати пузећи као турске слуге и потурице или изгинути како приличи људима. Знао је да трећега нема. И знао је да Срби никад нису пузали ни пред ким.

Знао је да ако им преда Косово без борбе да ће то Косово сутра стићи у све друге крајеве Србије. Знао је да апетите Турака није могло да задовољи само Косово, да ће после њега пожелети и остатак Србије. Знао је да ако преда Косово ниједан други део није сигуран.

Знао је и да постоје ствари о којима се не преговара: образ и част. Али, он је имао и једно и друго, ови данас? Хммм…

И могла бих тако још дуго…

Сад, они паметни знају да суштински разлике и нема између оне 1389. и ових година после 2000.

Да се вратим на изјаву председника….

Ја ћу у односу на улазак у ЕУ или увек изабрати то „или“, ту другу опцију, и за то имам конкретне разлоге.

1. Не могу да буде део оних који су бацали бомбе на мене и моју породицу. Да, постајем лична и намерно се не кријем иза земље Србије и српског народа. Нису они бацали бомбе на неке тамо непознате људе него на мене и моју породицу која је тог пролећа 1999. била у Србији, била у Београду. Сирене свакога дана, лајт-шоу на небу кад дејствује наша ПВО, отварање прозора самих од себе због детонација на Стражевици, проласци кроз Милошеву после погодака зграда МУП-а, Министарства војске и Генералштаба. Буђење и поглед према Авали која није Авала јер торња више нема. Пролазак Таковском после директног поготка РТС-а који је постао легитимна мета. Помињем детаље стриктно везане за Београд које су мене као неког ко је рођен у овом граду болели и које сам видела својим очима, доживела сама. То што сада не спомињем све оне колатералне штете које су се дешавале широм Србије, мостове, возове, децу, касетне бомбе, осиромашени уранијум, све оне страшне ствари које нам је радио НАТО чије земље лидери су, гле чуда, земље лидери ЕУ, не значи да ме и то не боли и да ме то не учвршћује у ставу да не желим да будем део ЕУ.

2. Не могу да будем део оних који ме за мало своје пажње условљавају одрицањем од дела територије. Никад, али никад никоме нису поставили тај услов који су поставили Србији: одрицање дела своје земље. И, не не ради су ту о процентима које су нам отели, не ради се ту ни о 1994 топона који сведоче о присуству Срба на територији Косова и Метохије уназад вековима, не ради се ту ни о четири локалитета под заштитом УНЕСКО… Ради се о томе да је Србија условљена одрицањем дела своје земље зарад уласка у неко друштво одабраних у коме ће имати улогу потчињеног. О томе да се тим чином одрекла свог народа који живи тамо, историје, кутуре, традиције сувишно је и причати. Онима који то знају не треба ни рећи, онима који то не желе да виде залуд је причати.

3. Не могу да будем део оних који су учинили све да нас оцрне, представе као највеће злотворе на свету, геноцидан народ, који су инсистирали да се Срби одрекну сопствене националности, патриотизма. Нема логике да ти који нас сматрају шљамом људским, убицама, злотворима, геноцидним народом уопште нешто и желе са нама. И свакоме са два грама мозга то је јасно. И свако са два грама мозга види да они нас, у ствари, и не желе у свом друштву, али ће учинити све да нестанемо као народ и земља у покушају да им се додворимо, у покушају да им испунимо сваки хир.

4. Не могу да будем део оних који су сваког Србина који им се на неки начин супротставио обележили као ратног злочинца. Хаг је пун оних које је њихова сервилна власт на челу Србије предала, продала. Оне који њима нису били занимљиви толико да би завршили у Хагу завршили су по српским казаматима. У Србији истакнути појединци су завршавали на два начина: или су их купили или су им уништили углед.

5. Не могу да будем део оних који су увек окретали главу од српских жртава. Ниједна српска жртва за њих није била вредна. Етничко чићшење које је спроведено над српским народом, злочини које су чинили над нама нису били ни разматрани као геноцид. Као злочин. Ваљда је нормално и прихватљиво убити Србина. Уосталом, шта су они радили током пролећа 1999?  Они су правили разлику између српске деце и све остале деце. Српска деца су за њих мање деца, самим тим су прихватљиве жртве.

И, могла бих ја још много на ову тему, али сам толико пута већ писала.

И могла бих још много и о томе да ниједна власт у Србији, ни она од распада СФРЈ ни оне после „демократске револуције“, никад није била моја, она којој сам веровала, која је имала моју подршку. Могла бих и о томе да, ако су  Манекен и жутица зло, онда су три прасета и њихови сателити зло и наопкао. О томе да Србија никад није имала гору, сервилнију власт. О томе да…

Али о томе сам већ толико пута писала. Данас ћу нешто друго.

Све Владе од 2000. на овамо се хвале како су добро сарађивале и још увек добро сарађују са представницима ЕУ, како се ради на томе да се Србија придружи НАТО. „Мировне снаге“ које контролишу ЕУ и НАТО, немојмо се заваравати да УН не контролишу исти ови лидери, од 1999. под окупацијом држе део територије Србије. Наша Влада, дакле, сама признаје сарадњу са окупатором. С обзиром да су разни министри постављани или смењивани зато што се некоме из ЕУ нису свидели, да је садашњи председник добио честитку из ЕУ пар сати пре затварања избора, рекла бих да ЕУ има поприличан утицај на формирање власти у Србији. С обзиром на то како испуњавају баш сваку жељу ЕУ могло би се разговарати и о њиховом марионетском положају.

У школи сам учила да је Милан Недић био сарадник окупатора и водио марионетску владу – књиге, историјске чињенице, кажу да је зато био издајник.

Данас се, онако гласно, питам која је суштинска разлика између Милана Недића и савремених српских премијера и председника?

Advertisements

Коментари на: "Увек бирам „или“" (16)

  1. Браво! Свака реч је као да сам је ја писала! Ја нисам стигла, ти си ме предухитрила! А одговор на последње питање обе знамо, зар не 😉

    • Поздрав суЗо и хвала.
      Већ неко време нисам писала ништа, али данас ме је стрефило…
      Да, знамо…

      Ево, сад се на друштвеној мрежи повела полемика око тога да сам комуниста и да чувам Броза у срцу јер сам написала да смо учили у школи да је Недић због сарадње са окупатором био издајник.
      Тужно је кад су људи слепи у својим ставовима и не виде суштину…
      Уз то, мислила сам да сам била оптужена за све, али очигледно нисам… Фали ми још да сам „европејка“ па да комплетирам листу. Да није тужно било би смешно…

  2. ВИДОВДАН је Истина!
    Тада је Свети кнез Лазар утиснуо код за дешифровање појма Слободе у историју цивилизације.
    Поздрав Ива.

  3. Jedan od najboljih tvojih tekstova… Uzgred, dodao bih još nešto… Zamisli izbor tada, i naš danas… Tada – “prvi izbor“ da nam se prosipaju creva i seku glave po Kosovu polju, a “drugi“ da prihvatimo vlast tudjina… Danas – “prvi izbor“ da nemamo nazovi kredite i pristupne fondove EU, a “drugi“ da prihvatimo vlast tudjina… Zanimljivo, drugi izbor je bio isti, a prvi je bio mnogo gadniji tada nego danas…
    Pri tom, ovi “krediti“ i pristupni fondovi su takvi da ih možeš potrošiti samo kako ti kažu. A obično ti kažu da ih potrošiš za budalaštine koje nemaju veze ni sa privredom ni sa nečim drugim što će ti pomoći da zaradiš… To je kao kada bi mi neki “prijatelj“ dao pare i rekao da ne mogu da ih potrošim na drugom mestu osim u kafani… Hm…
    Dakle, Toma (a i ova preostala dvojica su se već okušala u tome) sebi daje za pravo da se poredi sa Neuporedivim…
    Ipak, drugi izbor Kneza Laze takodje je opevan u pesmama… Zove se Vuk Branković… On se izborio za datum. Vrlo zemaljski, kako to Dači voli da kaže… Doduše, isto ulsovni, ali, bilo je i tada “daj šta daš“…

    • Znate, ono, kad su decenijama pre konačnog, Šiptari natenane iseljavali Srbe s Kosova i Metohije, pa prvima davali basnoslovne pare za imanja? Poslednji je morao da im da u bescenje.
      E, tako je i s ovim fondovima. Prve zemlje su dobijale, grabile, i šakom i kapom. Jer su njih molili da udju. Sad, kad neki drugi mole da udju, postavlja im se milion ultimatuma, začkoljica i prepreka. I, statistički je dokazano, tokom prvih godina potroši se daleko više od onoga što se dobije. Dala baba dinar da se uvati u kolo, al bi dala dva da iz njega izadje….i ne može…
      Ako i ima neke vajde od svega, to će biti, bar se nadam, uterivanje birokratije u nekakav red. I vlasnika kučića sa sve njihovim miljenicima u posebno ogradjene prostore, gde mogu do mile volje da jure bez povodca i da kake gde stignu. Mislim, psi. Da može svako mirno da šeta ostalim delom parka, šetališta, keja ili ulice, gde će psi morati na budu na povodcu, da nose ono na brnjicama i da ne ostavljaju izmet gde stignu. Eno, u Bg već počeli.
      Ako je i od EU, malo li je?

      • Осврнућу се само на овај последњи део коментара, а тиче се керова. Никакав закон неће променити и васпитати оног ко је неваспитан.
        У јануару сам на поклон добила пса. Никад пре тога нисам имала љубимца. Значи, учила сам са њим, како је он растао. Од првог дана кад сам почела да га водим у шетњу, са неких 3,5 месеца, радим исто.
        Закон каже да до 8 ујутру може да трчкара слободно. Ми у шетњу крећемо у 6, све време има поводац, пустим га кад се приближимо једном мало ненасељенијем делу. Мало се истрчи, врати се и опет, био везан или не, шета уз моју ногу. Кад направи белај ако сконта да нисам приметила лаје и чека ме да дођем да покупим. Ако је то одрадио на бетону полијем и водом јер уз себе увек носим две флашице воде. Једну да он има да се освежи, другу да бар донекле оперем за њим. Слободно трчи само на две ливаде које су незванично одређене за играње паса. У мом крају, и поред великих зелених површина и поред бројних захтева, надлежни не желе да ограде парк за псе. Чак су се оглушили и на предлоге да власници керова суфинансирају изградњу.
        Свакодневно се виђам са 10-15 људи који имају керове. Углавном су млађи и сви, али СВИ чисте за својим керовима и по бетону и по ливади. Али то је ствар нашег кућног васпитања. Ја имам пса, али не желим да „возим слалом“ кад кренем у шетњу. И сада, кад имам пса, сам још мање толерантна према онима који о томе не воде рачуна.
        Пар пута се десило да се враћамо из шетње и сретнемо људе који су пуштали своје керове да се празне где су стигли без намере да очисте за њима. Било је непријатних ситуација да им даш кесу, а они се само окрену уз коментар: Не пада ми на памет! Такве ни закон неће променити.
        Све је у томе како васпиташ пса и како си ти васпитан. У Београду постоји комунална инспекција која пише казне затои што уз чипованог пса не носиш књижицу и доказе о вакцинацији, иако они морају да имају читаче којима проверавају чипове, пишу казне што штене француског боксера од 5 месеци нема корпу, а њему је њушка толико мала да нисам сигурна ни да постоји тако мала корпа, али неће написати казну кад испред њих газда неће да покупи за својим псом. Та казна је нека сића наспрам папира и корпе. Ко ће тиме да се бави…

    • Знала сам да ћеш сјајно допунити оно што сам написала. Направио си одлично поређење.
      То са фондовима, кредитима и осталим „ситницама“ је увек било оно што ми боде очи. А ја сам лаик за те ствари…
      Сви воле да се пореде са неким далеко вреднијим, како ти лепо написа Неупоредивим. То су комплекси…
      И, хвала за коментар. После ове паузе коју сам имала значи много.

  4. Rada72 рече:

    Браво. Браво! Делимо исте ставове.

  5. Odličan tekst. Tačnost tvojih zaključaka ostavlja otvoreno pitanje; Kakvi smo mi to Srbi danas?

    • Лоши. Вероватно гори него икад пре…
      Тешка срца то признајем, али је тако…

  6. Odlican tekst. Mnogo toga slicno mislimo, ali sumnjam da bih napisala ovako dobar tekst kao ti. Sa zadovoljstvom sam ga procitala jer je zaista dobar, ali cu ga ostaviti u virtuelnom prostoru sa tugom pogolemom jer je, nazalost, tako. Lakse je kad sve ne vidis ovako na gomili, jasno, ali jednom mora da se progleda i prihvati cinjenicno stanje. A volela bih da nije tako…

  7. Da te citiram: „Potpisujem“ 🙂 Zaista dobar tekst, „evropejko“ ;)!

    • Јееее, једном и мене неко да потпише 😉
      Хвала, хвала. И за коментар и за етикету 😉

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

Магацин

Национални портал

%d bloggers like this: