stevan sindjelicНа данашњи дан, 31. маја 1809. погинуо је ресавски војвода Стеван Синђелић. Учествовао је у свим борбама у Поморављу од почетка устанка 1804. и истакао се у бојевима на Иванковцу 1805, кад је за показану храброст добио чин војводе, и на Делиграду 1806, под командом Петра Добрњца. У мају 1809. са 3.000 Ресаваца придружио се устаницима који су намеравали да ослободе Ниш.

Срби су придавали велику пажњу ослобођењу Ниша. Зато је већ у пролеће 1809. на домак града дошла велика војска, 16.000 бораца, предвођених Милојем Петровићем, Хајдук Вељком, Петром Добрњцем ивојводама Илијом Барјактаревићем, Пауљом Матејицем и Стеваном Синђелићем. Са нападом на град се одуговлачило, па су Турци имали времена да се знатно ојачају. Толико да они нападну први. Из тврђаве је, у јутарњим часовима, изашао велики број војника и кренуо на најистуренији положај, шанац на брду Чегар, којим је командовао ресавски војвода Стеван Синђелић. Напад на Синђелића усмерио је командант Нишке тврђаве, Хуршид паша, али су устаници одбили више турских јуриша Извори кажу да, због неслоге која је била присутна међу српским старешинама, Синђелић није добио адекватно појачање, па је, без обзира на храброст његових војника, пораз био неминован. Када је велики број Турака већ почео да улази у шанац, војвода Стеван Синђелић је, не желећи да се преда, ушао сам у барутану опалио хитац из кубуре. У ваздух је одлетео цео шанац, заједно са Србима, али и огромним бројем турских војника који су надирали.

Споменик на Чегру (љубазношћу блога ТамоиОвде)

Споменик на Чегру
(љубазношћу блога ТамоиОвде)

Процењује се да је током битке на Чегру погинуло око 6.000 турских ратника. Како би оправдао толики губитак нишки Хуршид-паша је наредио да се скупе главе погинулих Срба, да се са сваке одере кожа, да се оне потом напуне сламом (по неким изворима памуком) и пошаљу у Цариград. Како би заплашио Србе, наредио да се у знак опомене на источној страни Ниша сазида кула од камена и да се у њене зидове узидају преостале лобање погинулих војника:

– Тако да средина куле буде једноставна, од камена и креча а главе српских војника да се окрену у поље и узиђају споља.

008

Овај страшан споменик сазидан је у периоду од јуна до јесени 1809. на путу за Цариград као опомена онима који дижу буну против Турског царства. Према записима из 19. века сачињена је од четири потпорна зида (ширине око 4,5 м и дебљине 0,5 м) која су се наслањала један на други чинећи шупљу, закровљену форму чија је првобитна висина износила 5 метара. На све четири стране Куле налази се укупно 56 редова, у сваком реду по 17 лобања што је укупно 952 лобање. Иако су Турци забрањивали Србима да односе лобање са њених зидина, многе главе су кришом скидане и сахрањиване у околним гробљима. Тако је временом већи део лобања нестао или је оштећен, па је данас у Кули остало свега 58 лобања.

Турских извора о Ћеле-кули готово и да нема, тако да се подаци о њеном изгледу, начину градње и броју лобања заснивају на белешкама путописаца који су у 19. веку пролазили кроз Ниш. Најранији опис дао је београдски лицеј Исидор Стојановић, а нешто детаљнији опис о ондашњем стању Ћеле-куле дао је Живан Живановић 1882.:

– Ја сам брижљиво бројао, и на остатку од куле само било је са северне стране 123 главе, а западне стране 103, са источне 105 и са јужне 180 – свега 511 глава. Благородна душа мештана није могла да гледа ову страшну слику недела, те су кришом многе главе поскидане и с пијететом положене у гробља.

У Европи се за Ћеле-кулу први пут чуло из списа француског песника Алфонса де Ламартина. У свом проласку кроз Ниш, о Ћеле кули је рекао:

– Нека Срби сачувају овај споменик! Он ће научити њихову децу шта вреди независност једног народа, показујући им по какву су их цену платили њихови очеви.

Иако је у другој половини 19. века, један од модернизатора турске државе Митхат паша донео одлуку да се кула сруши, то није извршено због интервенције нишких Турака. Све до 1892. Ћеле-кула била изложена времену, након чега је прилозима из читаве Србије, према пројекту архитекте Димитрија Лека, изнад ње подигнута данашња капела. Приликом прославе 60 година ослобођења Ниша од Турака, 1937. чишћењем средишњег дела објекта, пронађено је више лобања, које су поново уграђене у кулу. Исте године је на платоу испред улазних врата постављена биста Стевана Синђелића, рад вајара Стевана Милетића као и бронзана плоча са поруком чувеног песника Ламартина.

Од преосталих 58 лобања, једна је посебно издвојена на пиједасталу, као лобања вође устанка Стевана Синђелића.S1140011

004

п.с. Захваљујем се комшиници Негослави (negoslava.wordpress.com ) на фотографијама Ћеле куле које је послала као илустрацију за овај текст. ХВАЛА!

Advertisements

Коментари на: "Смрт Стевана Синђелића" (4)

  1. Poklanjam ti fotografiju spomenika na Čegru, načinjenu juče, kao znak zahvalnosti za objavu ovog teksta.
    Pozdrav!

  2. On je, na neki način, moj komšija od kad znam za sebe. I skoro svaki dan prodjem pored njega i ostalih junaka, koji izgiboše zalud, izgleda.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: