Први ред, с лева на десно: Херман Геринг, Јоаким фон Рибентроп, Вилхелм Кајтел, Алфред Розенберг. Задњи ред, с лева на десно: Карл Дениц, Ерих Редер, Балдур фон Ширах, Фриц Зокел, и Алфред Јодл.

Први ред, с лева на десно: Херман Геринг, Јоаким фон Рибентроп, Вилхелм Кајтел, Алфред Розенберг.
Задњи ред, с лева на десно: Карл Дениц, Ерих Редер, Балдур фон Ширах, Фриц Зокел, и Алфред Јодл.

Последњих дана се мало више бавим собом и сопственим животом тј неким променама у њему и нисам имала баш много времена ни за блог, али ни за наш виртуелни комшилук.

А онда сам претходне две вечери још једном погледала мини серију „Нирнберг“ коју су 2000. снимили Холивуд и екипа, а у којој је обрађен, чувени Нирнбершки процес у коме су се на оптуженичкој клупи нашли истакнути чланови политичке, војне и економске елите нацистичке Немачке.

Још једном су нас подсетили на све оне страшне ствари које су се дешавале током Другог светског рата, као и на нацистичке концентрационе логоре у којима је убијено неколико милиона недужних људи. То су страшне слике, страшне ствари које су се догодиле и које су за сва времена обележили људски род. Сазнање да међу нама, људима, постоје они који ће починити такве злочине никога не може да остави равнодушним.

Оно што је мени пролазило кроз главу док сам гледала филм је нешто на шта сам прво помислила кад сам чула за „Нирнбершки процес“:

– Ово је парада победника, а не трагање за истином и правдом.

Да не буде забуне, сматрам да је сваком ко је седео на оптуженичкој клупи у нирнбершкој судници тамо и било место, али, место је морало да се нађе и за многе друге. У првом реду за Харија Трумана, председника САД који је издао наредбу да се баци атомска бомба на Хирошиму и Нагасаки.

Зашто је његов злочин амнестиран? Зашто он није одговарао за оно што се догодило под његовом директном наредбом?

Зато што су САД биле међу победницима. Зато што се победницима све прашта.

И тако је увек било. Историју пишу победници, поражени су, по правили, криви за све.

Нисам могла а да, у тој нирнбершкој правди коју су исфорсирали Американци, не видим заметак правде коју данас спроводе у Хашком трибуналу. Само, сада потпомогнути Немцима који су, после нешто више од пола века, дочекали да неко други преузме терет греха целог света и буде обележен као највећи злочиначки народ 20. и 21. века.

Систематски Срби су представљени као највеће зло данашњице. Хашком трибуналу се даје максимални значај, а све са циљем да се Нирнбершки процес минимализује, падне у заборав. Да се злочини које су починили Немци ставе у други план.

Немојте имати дилему да ли су и колико успешни у томе. Успехе њихове политике форсирања Срба као злочиначког народа, болесне нације и изједначавати их са нацистима, чак ако постоји шанса и представити их као веће зло од нациста, и те како дају резултате. У томе им помажу и „српски“ политичари који би требало да бране српске, националне интересе, а који ме неодољиво подсећају на ону стару српску пословицу:

– Ако је Турчину рука крвава до лаката, потурици ће бити до рамена!

Ти „српски“ политичари, без обзира да ли су на платном списку или то раде волонтерски, подржавају форсирање лоше слике о Србима. Сами подвлаче паралеле између Срба и нациста, између српске полиције и војске и нацистичких формација. И не само да повлаче паралеле они нас и изједначавају.

Ја ћу издвојити две изјаве које су мени остале урезане у сећање, а верујем да их многи памте.

– Ни нацистичка Немачка није имала право да броји своје жртверекла је и остала жива Александра Јерков, некад прва песница Либералног савеза Војводине, данас портпарол Демократсе странке, коментаришући ослобађајуће пресуде хрватским генералима.

Друга је изјава Ивице Дачића, премијера и министра полиције у вези отвореног писма припадника некадашње Јединице за специјалне операције објављеног средином јануара:

– Како распуштена формација може да издаје саопштење? Исто тако то може да учини и распуштена Хитлерова војска.

И он је мртав ладан елитну полицијску формацију Србије, а ЈСО је у једном тренутку то заиста и био свидело се то некима или не, упоредио са хитлеровим нацистима.

И опет се враћамо на оно да ако сам не цениш себе, ако сам не браниш своје интересе, ако сам не инсистираш на правди за свој народ и жртве, нико други то неће радити. Ако сам пљујеш по себи други ће ти радо помоћи у томе.

И опет размишљам о томе колико је велика разлика између њих таквих и мене. И опет улазим у фазу кад се питам да ли ми уопште припадамо истом народу?

 И за крај један дијалог из филма „Нирнберг“ који се негде уклопио у оно моје са почетка, што је и била иницијална каписла да баш данас напишем које слово, а тиче се тога да Нирнберг није имао много везе са истином и правдом.

Не знам да ли је он само плод маште сценаристе или је заснован на аутентичном разговору између рајхсмаршала Хермана Геринга и капетана Густава Гилберта, али је нешто о чему ваља размислити….

 – Хватање мишева? Да ли је такво мишљење потребно да би се спровела масовна убиства? Не само слепа послушност већ и веровање да жртве нису људска бића.

Дозволите да вас питам нешто. Шта је била Хирошима? Зар то није био ваш медицински експеримент? Да ли би Американци тако лако бацили бомбе на Немачку како су то урадили на Јапан са циљем да убију што је могуће више цивила? Мислим да не би. За америчку „сензибилност“ бело дете се сматра више људским него јапанско дете.

– Америка је била у рату са Јапаном, земљом која нас је напала без икакве провокације. Ви сте убили милионе својих грађана.

– А шта је са америчким грађанима јапанске расе? Ставили сте их у концентрационе логоре у сопственој земљи.

– То је било погрешно.

– А зашто то нисте урадили америчким грађанима немачког и италијанског порекла?

– Рекао сам да је то било погрешно.

– А шта је са црнцима официрима у вашој војсци? Да ли смеју да командују у току борбе, да седе у истом аутобусу са белцима? Закони о сегрегацији у вашој земљи и антисемитски у мојој су у суштини само различите нијансе сиве.

Advertisements

Коментари на: "Парада победника НИЈЕ правда" (10)

  1. Можда ће се једном, неки професионални аналитичар, усудити да сумира зла почињена од стране УСА широм планете, све у име „заштите слободе и интереса американаца“, и у име ширења (а у ствари наметања) модела демократије (и свега што тај и такав модел прати). Последице тог зла и те, углавном перфидно и на неки начин индиректно, употребљене силе, веома су распршене широм планете, тако да се количина „спржене земље“ (и наравно људи са те земље) свакодневно повећава, али нема примереног одговора цивилизације. Такве империје, кроз историју, лагано су се урушавале, а пре тога им је претходила декаденција, изопаченост и разврат. Вероватно слична судбина следи и УСА. Процеси, попут Нирнберга, Хага, само су, како и ти кажеш у наслову „парада победника“, симболички намењени сатисфакцији жртава великих злочина, али су у бити, па и форми, злоупотреба жртава зарад финалне демонизације и сатанизације, како сада изгледа, читавих нација.
    Порука Нирнберга требала је да буде „да се никад више не понови“, а управо УСА се максимално (војно, економски, политички…) заложила и уложила да се, баш рецимо на примеру бивше СФРЈ све, на неки начин, понови. Има пуно необочних паралела између 2.светског рата и распада СФРЈ, а најсимболичнији су резултати-две Немачке вс. Срба који данас живе подељени, реално у две државе (Србија и РС), атомска бомба на Јапан, уранијумске бомбе на РС и Србију, и на крају трибунали Нирнберг и Хаг. Распад СФРЈ је био мини-светски рат, оглед уживо, контролисано зло, и то од оних који управљају злом. Да је порука Нирнберга била искрена, не би се све поновило.
    Најгоре од свега је то што цивилизација иде у смеру који гарантује да ће се све опет поновити. Гордост победника, њихова потреба за наметањем система вредности потпуно је слепа и мора се оверити. Питање је њиховог одабира повољног терена, данас, за разлику од давања повода некад (1. и 2. светски рат) Немачке политике.
    поз

  2. Историјски ревизионизам са јасним циљем:
    „Заправо, системска кампања на гашењу импулса о немирењу и пркосу окупацији и измени смисла појма Слободе служи само једном циљу – скројити историју савремене Србије тако да оправда њихов пројекат глобалног владања светом у 21. веку. Стратегија се своди на то да се демонизацијом националне самосвести и нагона за националним самоодржањем, целокупна Србија, и поред свакодневних, стварних, противправних, хашких бахиналија, приведе неком виртуелном историјском процесу уз коначно и трајно преузимање непостојећих и измишљених историјских одговорности…“

    Можда измиче контексту теме текста, али допуњује идеју о фалсификовању историјских чињеница и морбидној редефиницији на континууму Агресор-Бранилац.
    Поздрав.

  3. Koreja, Vijetnam, Latinska Amerika cela, Kuba, Irak, Avganistan, Libija, Egipat, Sirija, Srbija, u svari bivša SFRJ komplet, razni Tadžikistani i OstaloStani, Ukrajina, itd, itd, itd… Bombe, “tomahavci“, vešanja (bivših predsednika), streljanja (istih), svrgavanja, izjedanje srca “loših momaka“, itd, itd, itd… Medlin, Buš, Bili (sa sve ispušenim pitonom), Ko Će Ih Sve Popamtiti i njihove firme koje kreću u svoje biznise na Kosmetu…
    Bahato, osiljeno, ogoljeno, ružno…

    • Предугачак је списак… И страшно је и тужно што га свако мало допуњују…

  4. На Космету и уопште, Србији, начињена је велика неправда од стране великих западних играча и њихових сателита, али не смемо да сметнемо с ума да смо сами томе много допринели. Сами смо испустили своју државу, своју нацију, историју, културу, вредности. Окренули смо мекану страну и учинили се доступни силеџијама. Силници и силеџије су то што јесу, а ми смо се наместили и дозвали их.

    Пре него што су они на Космету/Старој Србији направили праву државу терористима, направила је тамо југословенска држава под комунистима. Пре него што су нас напали и рушили, ми смо урушили све што је српска државност, култура, језик … па није необично што су се они бахато острвили на остатке и на њима радили шта хоће, према својим силеџијским потребама и плановима.

    Нешто вероватно нисмо могли да избегнемо, али нешто и јесмо. Ево, последњих петнаестак година нисмо успели да направимо систем, да подигнемо државу, учврстимо културу, поставимо језик на нормалне основе, заштитимо и сачувамо оно што је било добро у банкарству, индустрији … Скоро све је расточено, и даље се распада. Што се онда чудимо лешинарима који долазе на гозбу?

    • Има она да сваки народ заслужује власт коју има. После Другог светског рата комунистички режим је онима који су силом прилика напустили своје домове на простору Косова и Метохије, практично, забраио повратак, а стимулисао насељавање Шиптара. Додељена је аутономност, систематски се припремао терен за стварање нове државе. То су дозволили и неки „Срби“ који су седели у тадашњој власти.
      Истина је ово што си написао, али је и истина да није то само уназад 15 година. Од момента кад је дата државност Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца Србија је почела да се урушава на свим пољима. И ни после свих ових година нисмо успели да се померимо ни корак напред ка стварању државе. Што због слабе понуде кандидата за руководеће позиције, што због тога што смо постали зомби створови код којих све пролази, свака лаж, манипулација, што због тога што они преходни ни на који начин нису одговарали због својих поступака. И сваки следећи који дође зна да, ма шта урадио, неће одговарати за то.
      Резултат тога је да сада имамо карикатуру од државе са марионетама које раде како газде кажу, а српски народ то гледа као на филмској траци, као да се њега то не тиче.

      • Слажем се. Наравно да је све почело стварањем Југославије … а постало малигно после Другог св. рата.
        Писледњих 15 година спомињем као посткомунистичко време, када смо могли да кренемо … а нисмо, растакање је настављено, чак је и оно што је ваљало тада упропашћено. Испало је да је један антисрпски тоталитаризам заменио други, једнако антисрпски.

        • Слажем се. Страшно је што Србију данас, ту мислим на последњих 15 година, воде неки који су на папаиру Срби, а свакодневно се потврђује да су невероватно велики аутошовинисти. Тај антсрпски правац српских политичара на власти је запањујући…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: