milutin bojicКако сам у оној објави „Ђура Јакшић – Отаџбина“ написала постоје песме, родољубиве песме које имају неку посебну тежину. Неку посебну снагу. Постоје песме које нас никад не остављају равнодушнима.

Једна од тих је и „Плава гробница“ Милутина Бојића.

На данашњи дан, 7. маја 1892. рођен је српски писац Милутин Бојић, аутор поеме „Плава гробница“, која пева о масовном сахрањивању српских војника у море, трајног поетског споменика трагедији српске војске у Првом светском рату после повлачења преко Албаније.

Милутин Бојић је студирао филозофију и педагогију у Београду. Учествовао је у балканским ратовима и у Првом светском рату. После повлачења преко Албаније, радио је као државни службеник на Крфу и у Солуну. Умро је од туберкулозе у 25. години и сахрањен је на солунском гробљу Зејтилник.

Објавио је четири књиге песама и више драма, укључујући „Краљеву јесен“ и „Урошеву женидбу“.

 

Плава Гробница

Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне!

Газите тихим ходом!

Опело гордо држим у доба језе ноћне

над овом светом водом.

Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата

и на мртве алге тресетница пада,

лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,

Прометеји наде, апостоли јада.

Зар не осећате како море мили,

да не руши вечни покој палих чета?

Из дубоког јаза мирни дремеж чили,

а уморним летом зрак месеца шета.

То је храм тајанства и гробница тужна

за огромног мрца, к’о наш ум бескрајна.

Тиха као поноћ врх острвља јужна,

мрачна као савест, хладна и очајна.

Зар не осећате из модрих дубина

да побожност расте врх вода просута

и ваздухом игра чудна питомина?

То велика душа покојника лута

Стојте, галије царске! На гробу браће моје

Завите црним трубе.

Стражари у свечаном опело нек отпоје

ту, где се вали љубе!

Јер проћи ће многа столећа, к’о пена

што пролази морем и умре без знака,

и доћи ће нова и велика смена,

да дом сјаја ствара на гомили рака.

Али ово гробље, где је погребена

огромна и страшна тајна епопеје,

Колевка ће бити бајке за времена,

где ће дух да тражи своје корифеје.

Сахрањени ту су некадашњи венци

и пролазна радост целог једног рода,

зато гроб тај лежи у таласа сенци

измеђ недра земље и небесног свода.

Стојте, галије царске! Буктиње нек утрну,

веслање умре хујно,

А кад опело свршим, клизите у ноћ црну

побожно и нечујно.

Јер хоћу да влада бескрајна тишина

и да мртви чују хук борбене лаве,

како врућим кључем крв пенуша њина

у деци што кликћу под окриљем славе.

Јер, тамо далеко, поприште се зари

овом истом крвљу што овде почива:

овде изнад оца покој господари,

тамо изнад сина повесница бива.

Зато хоћу мира, да опело служим

без речи, без суза и уздаха меких,

да мирис тамјана и дах праха здружим

уз тутњаву муклу добоша далеких.

Стојте, галије царске! У име свесне поште

Клизите тихим ходом.

Опело држим, какво не виде небо јоште

Над овом светом водом!

Advertisements

Коментари на: "Плава гробница – Милутин Бојић" (13)

  1. Од Плаве гробнице до … нашијех дана!
    Ја, ипак, не престајем да верујем.

  2. vuckovicnamestaj рече:

    Uvek se naježim kad čitam ove pesme…

    • VERUJEM DA NEĆEŠ ZAMERITI, IAKO MOŽDA NIJE MESTO ZA OVO – NA DANAŠNJI DAN DESILO SE JOŠ NEŠTO – http://negoslava.blogspot.com/2013/05/nis-bi-sigurno-ratifikovao-zabranu.html

    • Исти случај… А знаш шта ме посебно заболи? Кад помислим да за пар година у читанкама и школским програмима више неће бити оваквих песама јер неће бити „политички коректне“…

      • vuckovicnamestaj рече:

        Ja se sve nadam da dobro mora da pobedi, dugo smo bili u mraku …

        • Добро увек побеђује.
          Кажу да нису тешки почетак и крај, да је средина оно што треба прегурати. Желим да верујем да смо ми прешли добар део те средине и да смо успешно одолели и пребродили сва искушења која су била пред нама…

        • vuckovicnamestaj рече:

          I ja želim i verujem, svako dobro.Pozdrav.

  3. Još nisam srela Srbina koji je ostao ravnodušan pri poseti „Plave grobnice“ i kome tamo nisu krenule suze. Polažem nade da se nikada neće zaboraviti…….

    • Докле год има нас и докле год буде било наших потомака, то ће се памтити…

  4. Одавањем почасти и полагањем венаца на спомен-обележја у знак сећања на све невино страдале жртве од 1914. до 1918. године, данас је у Србији први пут као државни празник обележен Дан примирја у Првом светском рату.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: