отац тадеј

„Све активности, укључујући и преговоре Београда са Приштином, Влада Србије је извршавала уз поштовање Устава и уз стално информисање и консултовање представника органа локалне самоуправе са Косова и Метохије.“

То стоји у извештају Владе о бриселским преговорима достављеном Скупштини. Да подсетимо да је Влада Србије на седници пре два дана дала сагласност на парафирани текст предлога споразума са Приштином.

Председник Скупштине Србије Небојша Стефановић сазвао је за петак, 26. априла посебну седницу републичког парламента на којој ће посланици разматрати Извештај о досадашњем процесу политичког и техничког дијалога са Приштином.

Седница парламента заказана је за 11 сати, саопштено је данас из Скупштине Србије. Не знам да ли неко уопште сумња у то да ће и Скупштина подржати потез преговарачког тима.

Стара пословица каже:

– Што се мора није тешко!

Тако сам ја опет, по ко зна који пут, читала Устав Републике Србије, онда Споразум. Па опет Устав, па Споразум и тако више пута.

Документ Устава Републике Србије почиње следећим речима:

„…полазећи и од тога да је Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије

Ако у Уставу пише да су Косово и Метохија саставни део територије Србије, како је онда потпис на Споразум са све тачком 14. која гласи:

„Договорено је да ниједна страна неће блокирати, нити охрабривати друге да блокирају напредак друге стране на путу ка Европској унији.”

Како је Устав испоштован ако је потписано да Србија „неће блокирати напредак друге стране“ ако је та друга стран,а Косово и Метохија, по Уставу и званичном ставу (бар оном доступном нама грађанима Србије) и даље део Србије?

Нисам правник, нисам аналитичар, нисам политичар. Али знам да читам.

Приче да није призната малигна творевина (или шуга како је назвао комшија Ироније) овим пада у воду. То што нико од „српских“ преговарача није изјавио, није потписао папир на коме пише:

– Признајемо независну државу Косово.

Не значи да потписом на онакав документ то нису урадили. На памет ми пада још једна пословица:

– Није шија него врат.

Или у преводу:

– Нисте рекли, али сте урадили.

Лепо је то написао Ђорђе Вукадиновић у свом коментару „Жаба по жаба, потпис

„…ако нешто изгледа као де факто признање независности Косова, ако већина објективних посматрача са истока и запада мисли да је то де факто признање независности Косова – а, заправо, већ и „де јуре” – онда је то највероватније заиста то..“

Долазимо до једног логичног питања:

Ко је њих овластио да признају отимачину једног дела своје територије?

Нису питали народ. Ни „онај на Косову и Метохији“ ни онај у „кругу двојке“. Радили су апсолутно на своју руку. Без икакве сагласности оних који су их изабрали.

Да не буде забуне, малопређашња подела је она коју европејци праве. За њих је Београд једно, а Србија је остатак. Косово и Метохија су већ годинама сувишни терет кога су се коначно ратосиљали.

То што са Косовом и Метохијом одлази 12,3% територије ове земље није битно.

То што на Косову и Метохији остаје око 100.000 људи – тачних података нема јер је последњи попис био још 1981. – није битно

То што на Косову и Метохији остаје богата историјска, културна, духовна баштина Срба – није битно.

То што на том Косову и Метохији на сваких 2,5 км се налази неки “белег” српске историје: црква, манастир, гробље, дворац, траг да смо тамо вековима – то није битно.

То што се од седам локалитета у Србији који се налазе под заштитом Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу – УНЕСКО, на Косову и Метохији се налазе четири светиње – то није битно.

Ништа од тога није битно. То је само непожељни пртљаг за „српске“ власти. Нешто чега се треба решити што пре, и они су оберучке прихватили прву шансу за то која им се указала.

За њих су Косово и Метохија мала цена. Чак је и Рашка нешто ситно. Војводина је мало „крупнији залогај“, али уз довољну количину пића и то ће се прогутати. За њих је, изгледа, једино битно да је Београд безбедан. Добро, можда не ни цео Београд, али онај потез од Дедиња, преко Милошеве, Немањина, Андрићевог венца, па до Косовске, то је сигурно. Ту ће повући „црвену линију“ и од тога неће устукнути ни милиметар.

Али, ако су баш запели за то да нешто дају, да нешто трампе, зашто не би трампили тај потез? С обзиром да је већина њих лоцирана на њему мислим да би једино реално, прихватљиво било да  се он трампи за Косово и Метохију, односно за тај чувени европски сан који нам тако силно намећу, а да нас ни питали нису да ли желимо да га сањамо. Да, коначно, и они поднесу неку жртву.

Народ је довољно жртвован.

Advertisements

Коментари на: "Није шија него врат" (2)

  1. Dači(ć) pominje kako njegov čin nije baš kao Lazarov, ali jeste kao carice Milice koja je dala svoju ćerku sultanu. Zaboravlja malu sitnicu – carica Milica je dala SVOJU ćerku za spas ostale dece i srpskih teritorija, a carica Ivica daje decu drugih ljudi, svojih sunarodnika, daje njive i imanja svih onih izbeglih Srba sa Kosova kojih koliko znam ni nema u sporazumu, predaje parče Srbije, zarad sebe i pašaluka u koji nas polako pretvaraju i nekog fiktivnog i nemuštog datuma i ostalih hokus pokus iluzija… Tako da Ivica iako je poželeo da bude makar ženski Lazar, nije ni blizu čak ni toga…

    • На Маратону је у „опуштеном разговору са представником народа“ који га је питао како спава, између осталог, рекао нешто у стилу:
      – Ако се не прихвати Споразум сутра ће и наша деца да живе као она на Косову.
      ?!?!?!?!?!?!
      Еј, НАША деца! Као да су деца са Косова и Метохије туђа!
      Зло ми је!
      Још сам сад негде видела линк са гостовања „милог нам ем драгог“ председника на некој ТВ станици у БиХ где је и он почео да се извињава због, обрати пажњу, злочина Срба.
      Некад се заиста запитам да ли смо ми исти народ!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

Магацин

Национални портал

%d bloggers like this: