nikolic-dacic-vucicНа друштвеној мрежи малопре прочитах информацију да Томислав Николић, председник Србије, Александар Вучић, први потпредседник Владе и министар одбране, више од три сата разговарају о решењу за Косово и Метохију и понуди Брисела. Њих двојица покушавају да нађу решење како би државни врх изашао пред јавност и међународну заједницу са јединственим ставом. После три сата приче придружио им се и Ивица Дачић, премијер и министар полиције.

Шта се све дешавало у протекла два дана?

Делегација Србије на челу са Ивицом Дачићем, а појачана Александром Вучићем, после 13 сати преговора у Бриселу је одбила да потпише понуду.

Вратили су се у Београд, састали се Николић, Вучић и Дачић и рекли да понуда јесте лоша, али да би било погубно да је не прихватимо.

Увече је Вучић рекао да је „Србија у драматично тешкој ситуацији, да се налази „између чекића и наковња“, јер бира између две лоше ствари. План који је Београду понуђен је веома лош за наш народ, и непостизање споразума с Приштином веома лоше за нашу земљу. Шта год да урадимо свако од нас носиће тежак терет.“

Онда је Хашим Тачи запретио ратом за који би била крива Србија, а већ се појавила и информација да Шиптари спремају акцију „Северна Олуја“. Сама алузија на Олују у Републици Српској Крајини је довољно болна.

Коалициони партнер Млађан Динкић нема дилему – договр се мора потписати.

Вук Драшковић, највећи шовиниста из ’90-тих, је данас изјавио да „не може цела Србија да буде талац неколико стотина људи на северу Косова којима је српство професија“.

Ова тројица данас причају већ четири сата и покушавају да нађу решење како би државни врх изашао пред јавност и међународну заједницу са јединственим ставом. Искрено, мени то звучи да покушавају да нађу начин како да оправдају признање малигне творевине.

Заиста нисам планирала да данас пишем два текста, али се поклопило.

Нисам политичар, нисам преговарач. Не знам како изгледају ти преговори, разговори, договори. Да ли је некоме „уперен пиштољ у главу“ или сви заједно седе удобно заваљени у фотеље, размењују куртоазне речи, можда понеки виц. То не знам ни ја нити било ко од нас „обичних смртника“. Нико од нас не зна ни какви су све договори већ постигнути, али нису објављени.

Прихватам да не знам како ствари функционишу, али некако ми здрав разум каже да кад се суочиш са оваквим стварима, захтевом да се одрекнеш дела своје територије, а да ти са друге стране не нуде ништа – имагинарни датум почетка преговора више не може да се води ни под шаргарепом на врху дугачког штапа, кад је у Бриселу дато готово све што је могло да се да, кад је остало још да се званично призна малигна творевина коју су направили на српској земљи, једино је логично да се посаветујеш са својим народом.

У ситуацији у којој се налазимо, поставља се питање да ли су та шарена лажа о уласку у Европску унију и тај имагинарни датум почетка преговора са неким ко нас очигледно третира као нижу расу битнији од Косова и Метохије?

Оно што Србија тј њен државни врх морају да ураде је да послушају глас народа, а њега ће чути на референдуму са једним простим питањем:

Да ли желите у Европску унију?

Једно питање.

Две могућности за одговор:

ДА и НЕ.

Ништа велико, ништа страшно, ништа опасно. Врло једноставно. О тако важном питању мора да одлучи народ. Уз то, после рферендума ћемо знати. И ми и они колико је нас који не желимо европски сан плаћен српском територијом, српским народом, српском историјом – културном, духовном и сваком другом којој су колевка Косово и Метохија.

Упечатљив је огроман страх од референдума да се нико не усуђује да га распише. То нису урадиле демократе, а исти страх имају и ови нови европејци. А ово је можда један од последњих тренутака да се сви заједно дозовемо памети, и они који одлучују и ми о којима одлучују.

Народ је бирао политичаре који ће чувати српске интересе.

Ови чувају европски сан, а нико нас није питао да ли га желимо и да ли га сматрамо српским интересом.

Референдум би, за почетак, дао основу на којој би се у будућности заснивала српска политика. И она унутрашња и она спољна.

Advertisements

Коментари на: "Страх од референдума" (16)

  1. Pa, eto, to je demokratija… Manjina zna da je u manjini i ne sme da to ozvaniči. I ostaje pri apsurdu da manjina odlučuje protivno volji većine. E, sad, manjina smatra da je većina glupa, neobrazovana i primitivna i da ništa ne razume, i da oni delaju za opšte dobro (pa i dobro većine). Njihovo je pravo da veruju u šta god hoće, ali glupo je da se skrivaju iza floskula o demokratiji, jer to nije to. Priča o nadljudima i prostoj raji korene ne vuče sa trgova antičkih gradova, nego iz pera nemačkog filozofa koga je i Hitler jako voleo. Nihilizam i demokratija, koliko ja kao laik znam, nikako ne idu zajedno…

    • Демократија је код нас увек била само друго име за аутокартизам…
      Знаш, волим твоје коментаре, између осталог, и због тога што својим виђењем теме одлично допуниш оно што сам написала.

  2. Плаше се гласа народа. Плаше се истине, а истина је да је мало људи за улазак у ЕУ. Ови преговори који се воде овде у Београду, у удобним фотељама, чине ми се као фарса. Позоришна представа за народ. После пар дана ће издати саопштење да морамо да наставимо са преговорима око датума и да морамо да прихватимо Споразум како не бисмо поново ратовали и како нам не би ставили ембарго.
    Да, референдум са овим питањем требало је расписати и пре почетка преговора у Бриселу.
    Знам како бих ја одговорила на то питање, могу и јавно да напишем НИКАД У ЕУ, НИКАД У НАТО! Због хиљаду -зато.

    • Јадна је власт која се боји народа који је изабрао (званично). Код нас, колико ја памтим, власт се увек бојала народа и онога што он мисли…
      Преговори у председништву су фарса, то је јасно, мене само занима коју ће причу пробати да нам сервирају. Да ли ће бити мало све увити у неки вриштећи шарени папир и представити нам као успех преговарачког тима Србије или ће бити маштовитији и играти на карту „пробали смо све, али…“. Како год да окренеш они ће наставити европске интеграције, а ми ћемо за прву наплатну рампу платити Косовом и Метохијом. До Брисела има више рампи, срећа па имамо Војводину, Рашку…

  3. Ne živim u Srbiji, ali ovakve podlosti sa zapada svakako nisu pozivnica u EU. Neka hvala gospodo, a i ovi što potroše po tri četri sata na problem rješavanja Kosova, hvala i vama.
    Ko uopšte nekome može dati mandat da se igra države.
    Nadam se da Republika Srpska nikad neće završiti u tom EU loncu. Dvostruki aršini nisu mjere kojima znamo odmjeriti.

    • Двоструки аршин, баш тако. Све да склониш по страни, али оно што нико не може да порекне је да Европска унија никад ни од једне државе није тражила оно што је тражила и што још увек тражи од Србије. И лицемерно очекује и она и ови који нас воде, питање је само где ће нас одвести, да са осмехом прихватимо баш све што кажу, да испунимо све што траже.
      Не бринем ја за Републику Српску, њој се тако нешто не може десити. И поред свих недаћа опстала је. Уз то, онај графит „20. година бастион си српства срећан ти рођендан Републико Српска“ који се појавио прошле године није настао тек тако. Бастиони српства и јесу Република Српска и Косово и Метохија. Територије којих се држава Србија тек тако одриче…
      Добро дошао у Ивин свет, надам се да ће ти бити пријатно у овом делу виртуелне стварности.

  4. znas, prica o ucenama je cudna prica: da li je ucenjena drzava Srbija ili politicka elita drzave Srbije….

    • Мислим да се чак не ради о класичним уценама, све је то ствар договора елите и оних који одлучују о судбинама. Елита је нешто добила и сада треба да се реваншира, одради свој део посла. Тако да, није ни уцена колико је чист пословни аранжман. Држава Србија и народ су само успутна штета…

  5. Zezanuta situacija zaista.
    Ali eto, pričamo o tome šta ne valja i o tome kako ne bi trebalo da bude.

    A može li neko da mi kaže kako bi trebao izgledati taj plan sa kojim bi Srbija prosperirala
    i rešila ekonimsko-političku situaciju u zemlji ??

    Čisto da vidimo ideje za to rešenje u korist i dobrobit Srbije. 😉

    • Оно што је основа је да се Србија окрене себи, да погледа себе, одреди своје приоритете. Да тачно види где се налази и да сходно томе почне да ради на сопственом бољитку. Докле год је државном врху важније оно што причају ЕУ и остали, докле год води више рачуна о интересима ЕУ него о сопственим, нама не може да буде боље. Морамо да бринемо о себи, а не о томе како ће нас тамо неки гледати и казнити ако кажемо да смо сами себи на првом месту.
      О изласку из економске кризе у којој смо деценијама предлоге требају да дају стручна лица, експерти економије. И да нам неко од њих објасни да ли је Србија баш морала да се толико задужи код оних код којих се задужила, да ли су њихови услови били повољнији од, на пример руских који су својевремено такође нудили и финансијску помоћ. И не само помоћ у виду кредита већ пре свега и неке пословне сарадње које би биле на обострану корист. Кажу да је шанса Србије у окретању ка Истоку, да би економски много боље просперирали него што је то сада кад би тежиште пребацили ка Истоку.Посебно јер се зна како су пролазиле нове земље у ЕУ којима су уништаване привреде, оно што је остало од њих.
      Не кажем да је то идеално и једино могуће решење, али с обзиром да од Запада нисмо добили ништа осим неповољних кредита и силних захтева и кажњавања, негде ми је логично да се сада, кад је очигледно да од Запада можемо само да очекујемо нова условљавања, проба са Истоком. Посебно јер смо ми некако по логици ствари природно окренути ка Истоку.
      Али је суштина, да би Србији било боље морамо ми, и државни врх и сви ми заједно, да се потрудимо и радимо на томе, да нам свима то буде интерес. Неће нама помоћи ни Исток ни Запад ако нисмо одлучни да сами себи помогнемо.

  6. lepo je Bora čorba sve reko u ovoj pesmi pre više godina :

    a između ostalih, upečatljivi su mi ostali ovi stihovi iz te pesme :

    „Veliki uporno zezaju male,
    za ideale ginu budale“

    • Будале или не, али опет, боље је имати нешто чему тежиш, нешто чему стремиш, него читав свој век провести без икакве амбиције у пуком животарењу…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: