matija-beckovicПре шест векова ништа се на глобусу није догодило значајније од боја на Косову Пољу. И данас, после шест стотина Видовдана, за судбину српског народа ништа није пресудније од битке која траје на Косову и за Косово.
Исход Косовског боја још се не зна, како оног негдашњег, тако ни овог данашњег.

Од почетка претрајавају две стварности и две истине. И не уступају једна другој. Што време више одмиче, све се мање зна хоће ли нас онебесати или прогутати косовска рана.

Косово освањује сваког јутра. Сваки дан је једна годишњица и једна задушница. И данас се тамо као и на Видовдан 1389. види „ко је вера, а ко је невера“.

Као да српски народ води само једну битку, гине у истом боју и на истом пољу, проширује косовску костурницу, „ридање на ридање придодаје“, нове мученике прибраја косовским мученицима.

Косово је одавно стигло до Јадовна – и право је чудо да име Косово није добила сва српска земља.

Косово је најскупља српска реч. Плаћена је крвљу целог народа. По цену те крви је устоличена на престолу српског језика. Без крви се није могла купити, без крви се не може ни продати.

Advertisements

Коментари на: "Косово – Најскупља српска реч ~ Матија Бећковић" (9)

  1. Мишљах да поставим ову Матијину песму на свом блогу…
    Овде јој је место, ипак!
    Поздрав Ива

    Матија Бећковић
    КОСОВО ПОЉЕ

    Краду ми памћење,
    Скраћују ми прошлост,
    Отимају векове,
    Џамијају цркве,
    Арају азбуку,
    Чекићају гробове,
    Издиру темељ,
    Размећу колевку.
    Куд да чергам с Високим Дечанима?
    Где да предигнем Пећаршију?
    Узимају ми оно
    Што никоме нисам узео,
    Моје лавре и престонице,
    Не знам шта је моје,
    Ни где ми је граница,
    Народ ми је у најму и расејању,
    Пале ми тапије
    И затиру постојанство.
    Зар да опет затрапим Свете Архангеле?
    Да ми помунаре поново Љевишку?
    Очни живац су ми одавно растурили,
    Сад ми и бели штап отимају,
    жртвено поље са крвавом травом
    Не смем да кажем да је моје.
    Не дају ми да уђем у кућу
    Кажу да сам ја продао,
    Земљу коју сам од неба купио
    Неко им је обећао.

    Ко им је обећао
    Тај их је слагао,
    Што им не обећа
    Оно што је његово?
    Зашто јуришају на мене удружени
    Кивни што сам их познао.

  2. Bojim se da je ta naša sveta reč odavno prodata , a da mi samo to treba da saznamo. Ili da priznamo.
    I bojim se da će mnogo više vremena, oprosti što se usudjujem da to naslutim , proteći pre no što se ova reč vrati u naše rečnike – razumela si šta želim da kažem.

    • Него,
      све разумем и ја то помислим кад се суочим са реалношћу. Али, онда се сетим и онога:
      Изгубљено је само оно чега се одрекнемо!
      И знам да се ми, Ти, ја и још доста нас нисмо одрекли Косова и Метохије. И докле год је тако ни оно није изгубљено ни оно није избрисано из нашег речника.

    • Ништа није готово ДОК МИ ТО НЕ КАЖЕМО!!!!!!!!!

  3. Artaban рече:

    И Хићо је некад био реалност, а данас… !

  4. Mislim da je sva srpska zemlja trebala da ponese samo jedno ime Kosovo.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: