Спрдња од државе


poternica hasim taciКоја смо ми спрдња од државе!

То ми је прошло кроз главу кад сам у два дана прочитала две изјаве људи који се активно баве политиком.

Најпре она од Саше Миленића, високог функционера Уједињених региона Србије (УРС) и председника Скупштине Крагујевца, а потом и од Ненада Чанка, лидера Лиге социјалдемократа Војводине (ЛСВ).

Први је „милосрдне часове демократије“ из пролећа 1999. назвао ослобођењем Србије и на годишњицу почетка бомбардовања изнео низ срамних оптужби и на рачун нас Срба и на рачун ове наше напаћене земље оптужујући нас за геноцид на територији бивше СФРЈ, укључујући и неки геноцид над Албанцима у Балканским ратовима. Налетех на то да је на твитер налогу за себе рекао да је  “просвећени Србин, европејац, американофил, наследник култа Немањића и св. Саве“. Кукала нам свима мајка ако је он наследник Немањића и Светог Саве!

Други је, у свом већ доказаном стилу, најавио одвајање Војводине. Призвао неко „Војвођанско пролеће“ и истакао да је потпуно нормално да се решењем питања Косова и Метохије реши и питање статуса Војводине.

Читам ја то што су њих двојица налупетали – уз сво уважавање интелекта и школа поменутих не постоји други израз за изречено – и кроз главу ми пролази реченица са почетка текста. И онда схватам да ми чак нисмо ни спрдња од државе. Чак би и то била нека држава. Било каква. Ми нисмо ни јадан изговор за државу.

Докле год разноразни могу да пљују сопствени народ без икаквог, макар и минималног покрића за своје оптужбе, докле год неки могу да крчме територију као да им је то дедовина коју су изгубили на коцки, докле год се по мишљење иде или у амбасаде у Београду или у Брисел, докле год се седи и кроји граница са доказаним ратним злочинцима за којима је ова држава расписала потерницу дотле ми не можемо да се надамо бољем.

Да, кад кажем потерницу мисли на Хашима Тачија, кога је српско судство у одсуству осудило на 10 година робије и расписало потерницу за њим која је још увек актуелна. Бар је званично држава Србија није повукла, нису нас обавестили ако су то урадили. И један занимљив моменат који свакако упада у очи:

„Молимо све оне који било шта знају о боравку и кретању Хашима Тачија, или препознају лице са фотографије, да се одмах обрате најближој полицијској станици„, пише на потерници. Питам се да ли су Ивица Дачић, премијер и министар полиције, који свако мало седи са Тачијем, или бар Томислав Николић, председник Србије који се ономад још и руковао са истим, пријавили најближој станици милиције да су га видели? Знам одговор, знате га и ви. Ово питам онако, више за себе. Од муке.

И враћамо се на суштину. Зашто би нас други третирали као народ вредан поштовања, државу чији суверенитет и законе треба поштовати, кад ови међу нама, који се баве јавним, политичким животом, тако пљују и, нема друге речи, пишају по нама и тако се свесно оглушују и о закон и о Устав државе Србије?

Да смо држава као што нисмо, да се правосуђе и полиција баве својим послом многих не би било на овој сцени. И, ако ништа друго, ваздух би био свежији. А кад је ваздух свежији и мисли се разбистре, па се ствари покрену на боље. Бар се вода узбурка и нестане ова жабокречина која се проширила дуж целе Србије.

Advertisements

Коментари на: "Спрдња од државе" (16)

  1. Čanak mi je jasan. Nije mi jasan ovaj „naš“.
    A država – ona ima preča posla.

    • Него,
      јасни су мени и Чанак и овај волонтер, али не могу да сварим да живим у држави или већ чему где се такво понашање не само толерише већ потенцира као позитиван пример.
      Џигерица ми проради баш сваки пут…

  2. Јаој драга моја, па где спомену Сашу Миленића, мог „омиљеног“ лика, увек се на форумима „раскокодачем“ када се он спомене. Тај Миленић је био важан фактор у СПО-у, одатле га површно познајем. Он је по изласку из СПО-а био са Верком Стевановићем, а сада је у Регионима. У неком прелазу између Верка и Региона сећам се да је покушао да наступи сам на изборима. Сећам се говора о магији, спиритуалним радњама које је спомињао у говору, ванземаљцима и сл…као да је Јоги летач ( и они су некада били на гласачким листићима)..Лик је чудан скроз, ни сам не зна да ли је још у СПО-у пошто је идентично било и саопштење СПО-а 24.03. или је у Регионима. Јадна ова земља где је он као нека битна фаца у политици.
    Чанка нећу ни да спомињем, толико ме нервира.
    Ово за Тачија..шта рећи осим СПРДЊА..Ми нисмо дефинитивно нормална држава и не треба да очекујемо поштовање у свету кад сами себе не поштујемо. Страшно, банана држава, да ли се тако каже? Е, то смо ми. Кад кажем МИ, не мислим на нас овде, већ на народ који гласа за Миленића, Чанка, за народ који не мисли својом главом.

    • Gledajući ga u “Utisku nedelje“ kao “kandidata“, tamo gde objašnjava da su “političari ono najbolje što ova zemlja ima“, i posmatrajući sve gestikulacije koje je iskoristio, shvatio sam da je čovek muška verzija Ave Karabatić… Pogled ih preporučuje za određene institucije, a ako promaše institucije, onda mi jedino na pamet pada jedna strma beogradska ulica sa kaldrmom, koja od neke pijace vodi do nekog fakulteta…
      Ovaj drugi… Pa, on svakako ne može da pobegne od svog brdsko-planinskog mentaliteta svojih predaka u prvom kolenu… Inače, taj mentalitet ja vrlo poštujem i cenim, jer sam i ja od toga sazdan, ali… Ja ne pljujem sisu koja me je dojila… A kada dotle dospeš, onda… Hm… 🙂 (A nisi za Kameničku, jbt…?)
      Ne, nema države… Ne postoji, na žalost…

      • „Ja ne pljujem sisu koja me je dojila…“ – па каква год да је захваљујући њој сам опстала и ту сам где јесам.
        Увек кажем не разумем ту болесну потребу да се пљује оно одакле си потекао, посебно не могу да схватим, или не желим, политичаре који су читаву каријеру засновали на пљувачини Србије, Срба и свега што има национални предзнак. Све то знамо деценијама, и увек се изнова чудимо, а они и даље раде, уживају све погодности, бахате се и…
        Зло ми је више од њих. Али и од свих нас који им то дозвољавамо. И од ове никакве државе у којој живимо…

    • Све си рекла… Јадна нам је ова наша Србија са њима, али и са нама који све то дозвољавамо…

  3. […] Извор: Ивин Свет […]

  4. „Докле год разноразни могу да пљују сопствени народ без икаквог, макар и минималног покрића за своје оптужбе, докле год неки могу да крчме територију као да им је то дедовина коју су изгубили на коцки, докле год се по мишљење иде или у амбасаде у Београду или у Брисел, докле год се седи и кроји граница са доказаним ратним злочинцима за којима је ова држава расписала потерницу дотле ми не можемо да се надамо бољем.“
    Да не радим copy/paste целог чланка, издвајам део који је оставио најјачи утисак. Као да сам ја писала, све – од речи до речи!
    И разумем бес… И мени је мука од њих, али још више од нас који то дозвољавамо… Докле?!

    • Све чешће сам љута на себе и оне сличне мени јер мислим да смо и ми доста криви за ово јер смо пустили и јер смо се препустили…

      • Мој глас је слаб и не чује се далеко… Вероватно свако од нас тако мисли… А не бисмо смели…

        • Да… Један глас се можда и не чује далеко, али кад се гласови удруже… Али, изгледа да су умор и разочарења дошли по своје па многи више немају ни снаге ни воље да се удружују…

  5. Predlažem varijantu B 🙂 ajde da se mi udružimo, ali ne da se deremo na njih, tu ni megaforni ne vrede, oni su u svojim blindiranim kancelarijama, oklopljeni medijima… nego da izgrađujemo svoj svet – eno dobar tekst kod Suze na temu vaspitanja dece, evo dobrih tekstova kod Ive i drugih (ne zamerite što ne nabrajam) – to je mesto za udruživanje. To je kamenčić na vrhu brda koji izazove lavinu!

    • Ми смо већ свесно и несвесно и створили неку нашу оазу, овај део виртуелне стварности, комшилук који се држи. Једни другима смо подршка. Све ове мисли, позитивне енергије, чак и различитости кад се удруже могу да направе доста доброг.
      Како је Балашевић у „Три послеатна друга“ написао „Суза је краљица. Суза је најмоћнија водена сила.“ Тако би ми могао и тај каменчић који помињеш, мали, ситан, али да покрене лавину добрих, позитивних ствари…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: