Ivo-AndricНа данашњи дан, 13. марта 1975. у Београду је умро Иво Андрић, добитник Нобелове награде за књижевност 1961, члан Српске академије наука и уметности.

Рођен је 9. октобра 1892. у Травнику. Детињство је провео у Вишеграду где је завршио основну школу. Андрић је 1903. уписао Велику гимназију, најстарију босанско-херцеговачку средњу школу у Сарајеву, а филозофију одсек за словенске књижевности и историју у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу. Докторску дисертацију „Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине“ Иво Андрић је одбранио је на Универзитету у Грацу 1924.

У Првом светском рату је хапшен , између два светска рата у богатој дипломатској каријери био је амбасадор Југославије у Берлину, а после Другог светског рата живео је у Београду. Његова рана дела су поетички спис „ExPonto“, „Немири“ и „Лирика“.

Био је изузетан познавалац историје Босне, одликовао се чистотом језика и брушеним стилом, префињеним психолошким анализама, дубоким понирањем у суштинске проблеме егзистенције умео је да сугестивном магијом речи дочара људску и друштвену панораму минулих векова. Користећи народна предања, легенде, историјску фактографију, богатство маште и осећања света, подигао је монументалну књижевну грађевину, посебно романима „На Дрини ћуприја“, „Травничка хроника“, „Госпођица“, „Проклета авлија“, „Омер-паша Латас“ (недовршен). „За епску снагу“ којом је „обликовао мотиве и судбине из историје своје земље“, Иво Андрић је 1961. године добио Нобелову награду за књижевност.

Његова родна кућа је данас отворена као музеј – Меморијални музеј кућа Иве Андрића.

Ivo-Andrić-2

Има у једним људима безразложних мржњи и зависти, које су веће и јаче од свега што други људи могу да створе и да измисле.

Одувек је и свуда тако, да се ситни и безимени људи пењу на лешеве оних који су оборени у међусобној борби великих.

Између бојазни да ће се нешто десити и наде да можда ипак неће, има више простора него што се мисли. На том уском, тврдом, голом и мрачном простору проводе многи од нас свој век.

Толико је било ствари у животу којих смо се бојали. А није требало. Требало је живети.

Ништа људе не везује тако као заједнички и срећно преживљена несрећа.

Живот без радости, покрета и новине и није живот него голо постојање, робовање животу.

Ток догађаја у животу не зависи од нас, никако или врло мало, али начин на које ћемо те догађаје поднети, у доброј мери зависи од нас.

Ништа жив човек не може изгубити што му једно пролеће не би могло повратити, нити може човек трајно несрећан док се душа лечи заборавом а земља обнавља пролећем.

Код унутрашњих борби које човек води са самим собом и са непознатим силама у себи, важи више него игде правило: не предај се никад.

Човек може и од једне речи да живи, само ако у њему има решености да се бори и борбом одржава у животу.

Има људи чији је живот траг у води. Невидљиви су, нечујни, нестварни, без отисака у пешчаној пустињи човечности. Не знамо одакле су међу нас дошли, а кад оду, зашто су и куда отишли. Док су богови земљом грели, тако смо их препознавали. Кад нас напустише, од њихове моћи људи наследише једино способност да живе, али не да буду.

Смрт брише само нестварне величине, а истинске учвршћује и уздиже.

Advertisements

Коментари на: "Иво Андрић – годишњица" (10)

  1. Čitam danas novine – više pišu o njegovom tajnom sentientalnom životu, nego o tome KO je bio. Šta je značio.
    A kao da se zaboravlja i to kako je nedostojno završio.Na našu sramotu.

    • Драга моја Него,
      у праву си, срамота је. Често се баве неким небитним стварима само да би на неки начин компромитовали квалитетне људе.
      Али, морам да ти кажем да ме радује што ипак има нас који умемо и да се постидимо због њихове потребе да омаловажавају такве људске величине.

  2. Zanimljivo je da nismo šetali danas… Hm… Ali, dobro, bzvz, čovek je “samo“ dobio “Nobela“… Eh, da, čuo sam juče, od jedne koleginice koja jako voli e-novine, da je Andrić tu nagradu dobio samo zato što su u to vreme voleli tu vrstu književnosti…
    Heh, skroz zanimljivo, majke mi…
    Šta li čitaju ovi što su ga dodelili Obami i EU…? “Majn Kampf“…?

    • Иако се многи неће сложити са мном због термина који ћу употребити ја ћу то ипак рећи тако:
      Никад нећу разумети ту болесну потребу да се омаловажи припадник нашег народа који је нешто успео, који се својим знањем, умећем, даром издвојио из масе једнаких. Стално налазимо „оправдања“ за тај њихов успех и увек је то неки добар разлог због кога су они ето, силом прилика, случајно, али никако својом заслугом, нешто остварили.
      „На Дрини ћуприја“ је класик. Она није за један период. Она је за сва времена. Тужно је како се бахато понашамо према нашем благу, а величамо и вреднујемо све што је туђе.
      Али ме, могу ти рећи, веома радује што ме такве ствари још увек изненаде, разочарају, растуже – то ми је знак да нисам постала део те масе.

  3. „Ништа људе не везује тако као заједнички и срећно преживљена несрећа.“
    Tačno tako… (:

    • Уз онај „Толико је било ствари у животу којих смо се бојали. А није требало. Требало је живети.“ мени свакако један од најдражих цитата.
      Мада, реално, Андрић је човек у чијим речима је лако препознати суштину живота, суштину људског бића и лако је пронаћи неке одговоре на питања која нас муче…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: