ratko mladicДанас је 12. март 2013.  Још један од датума који има основу да буде историјски.

Први разлог за то је један рођендан.

Други разлог је једна смрт.

На данашњи дан, 12. марта 1943. у селу Божановићи рођен је Ратко Младић, генерал Војске Републике Српске.

На данашњи дан, 12. марта 2003. у Београду је убијен Зоран Ђинђић, тадашњи премијер Србије.

У зависности од угла гледања на данашњи дан на свет је дошао херој или злочинац, односно, свет је напустио издајник или визионар.

Мој угао гледања је добро познат. О Ратку Младићу, истина, нисам писала, али о Зорану Ђинђићу јесам. Више пута. Укључујући и текстове „Смрт све брише“ и  „Речи су оно што остаје“. Зато овога пута нећу много дужити са причом.

Речи су оно што је остаје иза нас, што је остало иза Младића и Ђинђића. У мору онога што су изговорили мени су две изјаве остале као најјаче. Овде ћу их написати и оне ће бити довољан коментар за данашњи историјски датум.

– Док је рат, војник мора бранти његов ров, јер је иза рова његова земља! – генерал Ратко Младић.

Треба Србију бомбардовати још две недеље па ће попустити (да Запад озбиљно хоће да склони Милошевића, може да настави с бомбардовањем и натера га да се повуче – једна од верзија те изјаве) – Зоран Ђинђић, опозициони лидер током пролећа 1999.

Како сам већ писала оно што остаје иза нас су речи. Младићева изјава је блиска вероватно сваком од нас коме је његова Отаџбина у срцу. И Ђинђићева која је остала да боде очи свима нама који смо тих 78 пролећних дана „учили демократију“ НАТО Алијансе.

Чак и уз поштовање оне „О мртвима све најбоље“ поновићу да смрт никога аутоматски не диже на пијадестал свеца. Ма како трагично да је живот завршен. И додати да свако ко је иронично, цинично, бесно, таман и беспомоћно макар и у једном тренутку поменуо да је „могло да се настави бомбардовање како би се Милошевић сменио“, од мене не може да има поштовање. Ма шта да је урадио пре или после тога.

Генерале, срећан рођендан!

Advertisements

Коментари на: "Историјски 12. март" (16)

  1. Od svega, slažem se samo sa poslednjom rečenicom…

  2. Treba se, s vremena na vreme, setiti nekih činjenica. Kolko da imamo na umu ko je ko i šta je šta.

  3. „- Треба Србију бомбардовати још две недеље па ће попустити (да Запад озбиљно хоће да склони Милошевића, може да настави с бомбардовањем и натера га да се повуче – једна од верзија те изјаве) – Зоран Ђинђић, опозициони лидер током пролећа 1999.“

    Poznata Đinđićeva izjava Der Spiegel-u tokom bombardovanja Srbije dok je on lepo ljuljuškao bezbedan po Nemačkoj i Austriji i ‘hrabrio’ NATO agresore da nastave sa ubijanjem.

    Njegova politička pohlepa je toliko otišla da je bio spreman da žrtvuje svoj narod zarad njegovih nazovi ‘ideala’, a što je tragedija još veća, taj isti narod ga je uzdigao na tron maltene ravan svecu.

    • Како написах, смрт не брише баш све и никога не диже на пијадестал свеца. Бар не код мене… Тужна морам да признам да је број оних којига сматрају за безгрешног поприличан.
      ОНИХ што су данас шетали и сећали се ОНОГ који не заслужује да га памте као најбољег српског политичара још мање као визионара, поново је било ОНОЛИКО. ОНИ се за шетњу за ОНОГ тако добро организују, а ми нисмо способни да се окупимо кад је опстанак народа у питању…
      Кад видим њих у толиком броју заиста се питам да ли сам изузетак који није битан чак ни као статистички податак?

      • taj ‘ONOG’ bi verovatno trebalo da bude Zoran Đinđić, mufljuz koji je pokušao da izmanipuliše narodom svojom ‘pravičnosti i doktoratom’ i utre svoje dogme kako bi ostvarrio svoje političke ciljeve ?

        nadam se da mislimo na istog 😉

        žalos’ za oca ali ne i za metak

        • Кажу да их је било између 10.000 и 15.000 данас на улицама Београда. Гледала сам их на Теразијама и заиста сам се осетила као да сам залутала у времену и простору 😦

  4. Сузана Коризма рече:

    Данас је рођендан још једног великог Србина- војводе Степе Степановића

    • Сузана,
      ХВАЛА!
      Моја грешка је што сам се само усмерила на ову новију историју и тотално сам сметнула с ума да је овај датум битан због још, најмање, три човека.
      Први је, свакако војвода Степан Степа Степановић који је рођен 12. марта 1856. Један је од најистакнутијих војсковођа у два балканска и Првом светском рату. Издвојићу само два детаља. У Церској бици у августу 1914. Друга армија је под његовом командом разбила аустроугарске трупе, за шта је добио чин војводе, а на Солунском фронту у септембру 1918. Друга армија је, нападајући на главном правцу, у садејству с Првом армијом, пробила непријатељску одбрану, потом избила на бугарску границу и принудила Бугарску на капитулацију.
      Друга особа због које је битан овај датум је српски писац Владислав Петквоић Дис који је рођен 12. марта 1880. Сматрају га за једног од најталентованијих песника српске књижевности. Први светски рат га је одвео у туђину, а утопио се у мору крај грчког острва Крф 1917, кад је немачка подморница торпедовала брод којим се из Француске враћао у отаџбину.
      И за крај 12. марта 1935. умро је српски физичар, електротехничар и проналазач Михаило Пупин, научник светског гласа. Највећим открићем – самоиндукционим калемовима („Пупинови калемови“) – омогућио је пренос телефонских разговора на велику даљину. Такође, открио је секундарне радијације рендгенских зрака, електромагнетске детекторе, написао је универзитетски уџбеник термодинамике. За научни рад одликован је 1920. Едисоновом медаљом, а за књигу о свом животу „Иммигрант то Инвентор“, код нас преведену под насловом „Од пашњака до научењака“, добио је 1924. Пулицерову награду. Његово име носе физичке лабораторије Колумбија универзитета.

  5. Након јучерашњег, очекивао сам данашњи текст.
    Верујем да се не мали број читалаца устручава да коментарише овакве теме јер на тај начин дезавуише сопствена опредељења, зацело, непопуларна за блогерско ћаскање.
    Елем, историја је неумољива и у једном тренутку „срешће“ се ове три судбине (Милошевић, Младић и Ђинђић), у „будућности“. Непристрасно. И свакој ће припасти своје место. Лично, склон сам да верујем да то неће бити места која заузимају данас.

    • Било је негде логично да ћу написати нешто поводом овог дана. Можда сте и Ви очекивали два текста, да не спајама Младића и Ђинђића у један, али нисам желела да гомилам. Можда је било паметније да сам их, ипак, раздвојила.
      О политици, посебно неким, ја их зовем, пипавим темама људи иду из крајности у крајност: или воле или не воле да причају. Већином не воле јер такве теме обично носе јаке емоције па је лако од размене мишљења прећи у жустру расправу, можда чак и свађу, па је негде и разумљиво зашто их избегавају.
      Мислим да ће морати баш доста времена да прође да би се све што се везује за ова три имена искристалисало на прави начин. А да ће сваки од њих на крају заузети место које му припада у то уопште не сумњам. Чак иако професионалци – историчари закажу, народ ће их сместити на позиције које су заслужили током свог битисања.

  6. ha ! ja svojevremeno pricala da sam na nekom radiju (naravno nisam zapamtila stanicu ni vreme emitovanja) slusala Djindjica da dobrom, bezakcentnom Nemackom kako obrazlaze zasto i kako treba bombardovati Srbiju … i proglasise me idijotom sto tako nesto izmisljam…
    pre dve godine smo razgovarali sa Dereticem i pomenula sam istu temu – a on nam je rekao kad i gde i u koje vreme je taj govor emitovan…. (znaci nisam bas toliko luda….)
    sad vidim jos jedan glas razuma….. pa mi prosto lakse !
    🙂 😉

    • Негде сам наишла на податак да је то рекао 15. априла 1999. али нисам била сигурна, па нисам ни навела.
      Много је оних који желе да пониште ту изјаву, објашњавају да то није баш тако речено, да је био испровоциран надменим питањима немачких новинара. Све и да је истина, он као врсни политичар, онај који је претендовао на лидерску позицију, себи није смео да дозволи да изјави било шта што би се могло протумачити као позив на наставак бомбардовања, а све то поручујући са безбедне удаљености у односу на све нас који смо тада били у Србији. Или све оне који су били ван Србије, али су њихови најближи били овде.
      Проклета сам што памтим, што не заборављам.
      А, ниси сама. Има нас овде доста 🙂

  7. vuckovicnamestaj рече:

    Generale, srećan rođendan!

  8. Reblogged this on ivinsvet and commented:

    Срећан рођендан!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: