minut do 12Сваки пут кад неко крене да ми „соли памет“ о постојању малигне творевине, реалности ситуације на терену, официрима за везу, преговорима у Бриселу, столици у Уједињеним нацијама, паралелним институцијама, аутономији севера и како се то МОРА прихватити код мене се јави револт.

Слушам ове генијалце који нас воде ко зна где. Мислим да је чак и чувени „Вођа“ Радоја Домановића експерт у поређењу са овим који су на челу Србије. Слушам их и питам се докле ће, да ли имају намеру да стану?

И да се одмах разумемо, кад кажем „са овима који су на челу Србије“ ту мислим и на ове актуелне и на оне бивше, јер суштинске разлике између ових и оних претходних ни нема. Сви су они потекли или из истог казана или имају исте менторе. Не постоји друго објашњење за чињеницу да, иако су званично политички дијаметрално супротни, воде идентичну политику. По систему „где ја стадох ти продужи“ само су наставили утабаним стазама претходне власти. И, мени то све делује као да свесно раде контра интереса наше земље. Или се моје схватање националних интереса и њихово толико разликују.

И док су ономад, док нису имали ову власт и моћ, отворено причали да ће Европска унија кад-тад пред Србију ставити ултиматум да призна малигну творевину или да ће морати да се опрости од својих европских снова, и увек давали предност целовитости Србије у односу на европске интеграције, како су засели на чело колоне променили су плочу. Одједном ни Косови и Метохија више нису тако свети. Ни ти уговори и прелази више нису тако лоши. Ни састанци са тамо некима који се представљају као премијери, председници малигне творевине више нису погрешни. И та Европа, одједном, нема алтернативу. Одједном је све постало битније, прече, боље, квалитетније, важније, вољеније него овај комад земље који се још увек званично зове Србија. И сви они се не либе да и јасно покажу како ће много тога урадити само да би из Брисела, Берлина, Вашингтона, или са неке друге једнако „битне“ локације, стигла нека, било каква похвала. Не бих да грешим душу, не бих да се огрешим о псе, али ме некад заиста подсећају на оне кучиће који шене испред газде, раде све и свашта само да би им велики, масни, набрекли газда дао неку мрвицу са свог стола, бацио неку коску да је глођу или тек онако, нехајно, помазио ногом, да не прља руке.

Никад нисам то могла да разумем. Достојанство је нешто што би свако од нас требало да има. Нико нормалан, ко држи до себе, не жели да други њиме бришу под. Овде се, изгледа, кад неко тобом обрише патос, сматра великим успехом. Неким признањем, или шта већ…

Последњих дана ми се по глави мотају свакаве мисли. Ни мало лепе.  Гомила питања на које ми се намећу одговори који ми се ни мало не свиђају. Због којих се, по ко зна који пут, осећам помало усамљено.

Да ли су Косово и Метохија изгубљени?

Да ли су се сви помирили са тиме да је део територије отет?

Да ли смо прихватили да у наше име доносе баш све одлуке, а да не реагујемо на то?

Да ли смо сви постали машине које више ништа не може да дотакне?

И онда се увек сетим онога што је рекао Мартин Лутер Кинг:

– Да би зло победило довољно је да добри људи ништа не учине!

И помислила колико нас добрих, искрених и национално свесних заиста има? Да ли смо већина или мањина? Да ли смо ми примерци који изумиру, заостали остаци неких архаичних модела? Да ли можемо да јасно и гласно свима ставимо до знања да се не слажемо са улогама које нам је доделила холивудска продукција са испоставама у Вашингтону, Берлину и Бриселу?  И оно најважније, да ли можемо да се окупимо, ујединимо и бар пробамо да нешто променимо? Да кад једном будемо полагали онај завршни испит, који нас све очекује, чиста срца и неукаљана образа можемо рећи:

– Дали смо оно најбоље од себе.

Или ћемо почети да личимо на Калимера, јунака цртаћа из нашег детињства. То је оно мало, црно пиле, са поломљеном љуском јајета на глави, као капицом, које је ништа није радило осим што је стално понављало:

– То је неправда! Права неправда!

Дакле, да ли ћемо постати Калимеро и чекати да неко други уместо нас уради оно што би ми требали?

Лично, ја не волим да сам Климеро.

А ви?

Advertisements

Коментари на: "Да ли смо ми Калимеро?" (33)

  1. Ako se secas Kalimera onda smo verovatno bliskih godina, tu negde oko 25 leta :D.

    Ne znam sta da prokomentarisem na tekst, a da ne kazem vise no sto treba. Primecujem da mi neke stvari koje se ticu dobrobiti ove zemlje vise smetaju nego ranije. I da osecam revolt prema nekim desavanjima, a tupost i nezainteresovanost za neke druge, manje bitne teme od navedenih koje su me nekad interesovale. Recenica kojom si citirala Martina Lutera Kinga je toliko tacna i toliko primenljiva u raznim sferama zivota (od kucnog saveta, preko desavanja na radnim mestima do tema bitnih za drzavu) da je to postalo sramotno. Problem je sto sve slabije pronalazim i te sa kojima bih mogla bar skupa da crvenim, ako nas vec nema dovoljno za nesto vise od toga.

    • Ја сам духом, енергијом и свим осталим стала негде код 25-те и никако да се померим, мада крштеница каже да имам „мало“ више. То „мало“ је још увек мање од те основице 🙂 У оном делу Ива је тачан податак 🙂

      У праву си за Мартина Лутера Кинга, та његова мисао се заиста може применити на многе сфере живота. А ово што си написала, ова реченица, је сурова реалност:
      „Problem je sto sve slabije pronalazim i te sa kojima bih mogla bar skupa da crvenim, ako nas vec nema dovoljno za nesto vise od toga.“

      • Cenim da smo tu negde i sa osnovicom i sa dodatkom manjka od te osnovice, ali necemo da zamaramo nase memorije nepotrebnim glupostima i gnusnim lazima potkrepljenim jednim takvim falsifikatom kao sto je krstenica. Fuj :D.

        Kad bih krenula da ti navodim sve stvari koje se desavaju oko mene, a za koje bi mnogi trebali da se stide sto ne reaguju – preterala bih sa kolicinom teksta. Najcesci stav je:
        * nisam direktno pogodjen, znaci, ne tice me se ili
        * nemam nikakvu korist od toga sto cu reagovati ili
        * pusticu Miku i Peru da reaguju jer i njima gori pod nogama pa ce taman obaviti posao za mene, a bez mene ili
        * neka to obave ovi sto sastance po tom i tom pitanju i onako su neproduktivni, sta uopste rade, gde su im rezultati, samo mlate praznu slamu (ne prihvatajuci da ukoliko nas neke promene zanimaju i sami moramo ucestvovati u njima, a ne dobacivati iz coska) ili…
        ….siroka je to lepeza izvlacenja…

        • Ах, драга моја, по овој првој реченици видим да ћемо се нас две одлично слагати 🙂

          О, да, то ми је познато. Није пред мојом кућом, нисам угрожен лично, други ће то, зашто морам ја… Знаш, ја се тада увек сетим једне реплике из сјајног филма „Бој на Косову“ која све објашњава:
          – Прво Левчанина о глави можда и може да се преговара, али о образу, ко има образа, не може. А друго, знам ја зашто ти нећеш у битку. Ти мислиш далеко је Левач од Косова, а Косово ће ти сутра стићи у Левач!

  2. Izostaviću politiku jer me to ne interesuje a i ne razumem se u nju,
    ali sećam se pomalo Kalimera, onog crnog pileta što je vikalo ‘To je nepravda’ ! 🙂

    i uvek kad vidim neko crno pile setim se Kalimera 🙂

  3. Evo prave Ive… 🙂
    Na žalost, da, u manjini smo… Na žalost, car je odavno gologuz, ali se većina uporno divi njegovim odorama…
    I sada kada ovde ponovim da je tragikomično to što se ovi današnji “pragmatičari“ punom parom gnušaju Nedića, žalosno je što će malo ko to razumeti na pravi način…

    • @ OB, ipak imam sa kim bar da crvenim. Eto, ti i Iva ste tu pa nas je troje, za pocetak. I to je nesto :D.

    • Ту је Ива, ту је 😉
      Нас двоје се одлично разумемо…
      Кажу да је паметном довољно једном рећи, а да ономе коме је видокруг сужен, да не кажем нешто друго, не вреди ни причати ни цртати. Жалосно је што је тих без слуха и без разумевања за неке друге погледе, за неке друге углове, много. Или су само баксузи гласнији, боље распоређени.
      Знаш, и о томе сам размишљала. Можда није трик у томе да је нас мало, да смо тихи, већ да је у томе да су они други много боље распоређени и да се зато јаче чују.

  4. Iva, znaš da ne komentarišem političke tekstove, osim, u dve/tri reči koje trenutno nisu poželjne zbog slovnih karaktera, ali od mene imaš like. I ti umeš da ćutiš, pa ne mislimo da si ljuta ili baksuz. Možda je „neko“ ljut sam na sebe. Nije cela fudbalska lopta, malo je izduvaniji. 😉

    • Хвала Лидо.
      Свако од нас некад заћути, али ови што тако јасно и гласно ћуте га стварно претераше…

      • Pa, ako su po prirodi pričljivi, proroda im ne dozvoljava da ćute. Progovore takvi brzo, ali neka…možda je bolje da ćute i slušaju, malo. Neće takvi da preteraju. Vidim redovno dolaze peške i čitaju sve što se piše, znači da prate i osluškuju. Neka, neka. Ni to nije loše, malo. 😉

        • Кажу да је добро некад и прећутати. Али ако се пречесто ћути ни то није добро. Навикне се човек да ћути и трпи…
          Али, ваљда свако од нас најбоље зна шта му је чинити…

  5. vukovi jedu košute, a dok ne nađu pravu košutu malo čalabrcnu piletinu 😉

    a trava i nije loša.. ali za krave i ovce 🙂

    • Samo ti „briši“ piletinu, ne škodi piletina. Ovu drugu rečenicu neću da ti komentarišem. 🙂

    • Вукови се сладе кошутама, а пилетина им је да на брзину утоле глад 🙂
      Можда, али кажу да све животиње, чак и звери, с времена на време мало грицну и по коју травку… 🙂

  6. šturost je mnogo gora 🙂

  7. Rada72 рече:

    Ја сам четврта..значи има нас..БРАВО Иво за цео текст, од прве до последње реченице се слажем са тобом.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

Магацин

Национални портал

%d bloggers like this: