beogradska paralelaМного већи део Београда је у чежњи за Београдом, који га чини лепшим него што у ствари јесте. Београд је у београдским кафанама по свету у којима се сакупљају „наши“…

„Скадарлија“ у Ричвуду (Њујорк). „Балкан“ у Сиднеју. „Четири брезе“ у Бриселу. „Ла цоза“ у Каракасу. “ Београд “ у Минхену. „Кинг Петар“ у Вашингтону…

Београд је у трешњи на дну коктела „Менхетн“, који управо сише једна срећно удата осамљена Београђанка, што у римском „Кафе Греко“ резимира свој живот – да ли је све то, заиста, вредело толико труда: би ли боље живела да се удала за свог Микија и остала на Вождовцу?

Београд је био и у бриселском ресторану „Стара Србија“ поред Гранд плаца, када нас је власница Добрила, некадашња „црна дама српске поезије“ питала шта је са песником Бранком Миљковићем, а ми јој испричали како се претворио у споменик на Калемегдану! Запањила се! Како споменик, када је она том споменику штопала чарапе и кувала пасуљ када је био потпуно непознат?

Београд је и у Хамилтону (Канада), где нас један остарели коњички официр Краљевске војске пита, „Дува ли још кошава три, седам или двадесет и један дан?“, а кошаве већ дуго ни за лек… Дојадило јој, изгледа, то што није успела да нас одува са овог брега, па сад цвили и завија тамо негде у руским степама.

Београд је у кућама оних што су били принуђени да га напусте, поневши са собом по неки његов делић, испресовани калемегдански цвет у хербаријуму, неку књигу, рецепт за мусаку од плавих патлиџана, надимке ишчезлих лепотица и лепотана, фотографију матураната Треће мушке гимназије (школска 1956-57), мазни београдски акцент, који није успео да поквари чак ни енглески. Ни стара Кнез Михајлова, ољуштених фасада и пропалих тротоара са локвама, није више на Кнез Михајловој! Она је на стопалима остарелих шетача, који ни на једном светском булевару нису могли да ухвате корак некадашње „штрафте“.

Београд је на фотографијама покојних мајки, очева, бака и дедова, који у животу нису путовали даље од Земуна, а сада са слика благо посматрају њујоршку дневну собу по којој се размилео свет што чаврвља на седам језика.

Београд је тамо где закиселимо само једну главицу купуса у лавабоу и од ње савијемо сарме, да се похвалимо Аустралијанцима или Аргентинцима, нашом храном.

Београд је у начину на који Београђани примају госте по свету; Београд је на иконама светог Николе и светог Јована, најчешћим београдским славама – иконама које су путовале до Канаде и Новог Зеланда; Београд је …

Београд није у Београду.

Београд је у свим оним Београђанима, који још увек не могу или не смеју да се врате.Али ни ја више нисам овде, већ негде другде, одакле очајнички покушавам да се вратим самом себи…

Београд није у Београду, јер Београд , у ствари и није град – он је метафора, начин живота, угао гледања на ствари.

Београд је у идеји која оплођава свет где год да се понесе његов дух. Он је у неком вицу, у случајном гесту, у урођеној лежерности са којом се примају победе и порази, тамо, где је јединица за мерење стила – шарм.

Београд је у именима малих Швајцараца, Француза, Швеђана, Немаца и Американаца, чије су мајке Бограђанке.

Београд је у кажипрсту кад позивамо 011.

Београд је у изразу „без везе!“, ма на ком се континенту изговорио.

Београд је расут на све четири стране света.

Чезнем да једног дана сви ови Београђани буду на окупу.

Advertisements

Коментари на: "Београд није сав у Београду – Момо Капор" (19)

  1. Хвала за подсећање на једног Сарајлију, који је Београд волео више од неких правих Београђана.

    • Кад помислим на Мому Капора увек помислим и на то колико је волео Београд и колико је добро познавао и дух овог града и Београђане… Чудесни Капор…

      • Moram priznati da nisam Kaporov fan, ali ovo je genijalno. Veličina Beograda je u tome što ga i nerođeni ovde dožive kao svog i učine večnim sebe i njega. Kao što su pomenuti Momo i čika Duško, da ne nabrajam…

        • Капора сам заволела захваљујући његовим причама о Београду. Заиста је умео сјајно да дочара и Београд као град и Београђане. Верно је преносио онај шмек који Београд издваја од других градова. С обзиром да он није рођен овде, а толико је лепо и аутентично писао о Београду, мислим да је сјајан доказ колико је овај град велик и магичан и колико га је лако заволети и овде се осетити као свој на своме.
          Чика Душко Радовић је својом емисијом „Београде, добро јутро“ на дневној бази преносио дух града…

          Уторак, 21. фебруар 1978.

          Немојте се женити због ноћи.
          Ноћу можете и спавати.
          Тражите жену која ће вам решити проблем дана.

          Некад су школе биле ретке и удаљене од кућа, па се најлепши део детињства и младости проводио на том дугом путу од куће до школе. Данашња деца, бар у граду, немају ни тај део живота.

          Поштен свет гледа само први програм телевизије.
          Они други траже нешто на другом програму.

          Ако не можете бешто што други могу, оптужите њих а не себе.
          Они би могли и мање, а ви не можете више.

          Кад паметан човек говори глупости, увек имам утисак да се некоме извињава и улагује.
          Памет није мала кривица.

          Рађајте децу, нека она живе кад се ви уморите. Не морате ви трчати, нека вам трче деца, деци је то лакше и природније.
          Неукусно је инсистирати на животу кад има позванијих и спремнијих од нас да живе.

        • Neko jutros sedi u Pionirskom parku, nema šta drugo da radi pa razmišlja o onom što ga se ne tiče 🙂

        • 🙂
          Баш вала!

  2. …i za nas iz unutrašnjosti, što volimo da se zadržimo tamo…zbog nečega.

  3. …a ja zatečena ovim tekstom – još se nisam čestito ni skućila u Beogradu, još učim gde da kupim hleb i voće i gde da nabavim gajtan za šporet…i majstora da ga priključi gde da nadjem….

  4. branislavbojcic рече:

    http://www.youtube.com/watch?v=dbd5VibkDlA sa sve Crnjanskim na kraju 🙂

  5. Zasuzih od čežnje usred Beograda 🙂
    Mislim da je gore opisani BG na ozbiljnom umoru, opstaje samo u sećanju 😦

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

Магацин

Национални портал

%d bloggers like this: