ni dolina ni ravnicaНа данашњи дан 2008. неки тамо на југу су прогласили независност и створили малигну творевину у срцу Србије. Неки други су једва дочекали да ту творевину признају као самосталну државу. Тако је Србији, без анестезије, ампутиран део тела. И то не било који део. Ампутирали су јој срце.

Косово и Метохија нису срце зато што се налазе у центру територије коју захвата Србија. Не налазе се.

Косово и Метохија нису срце зато што је то центар интелектуалне, привредне, финансијске моћи Србије. Не, није.

Косово и Метохија су срце јер се добар део историје, културе, традиције, верских и културних објеката налази управо на овој територији.

Косово и Метохија су срце јер се одувек највеће победе и највећи порази српског народа везују за ову териоторију.

Косово и Метохија су срце јер су симбол српства, онога какви треба да будемо да би опстали.

Данас неки они славе. Данас ми ови тугујемо. Баш као и сваког дана протеклих много више од пет година.

И док нас уверавају да Србија званично, као држава, независност није признала нити хоће јер је нико на то не присиљава, истина је, чини се другачија. Све се чешће помиње „реалност на терену“, све се чешће помињу разноразне сарадње које ће допринети нормализовању односа, неки официри за везу, неки сусрети званичника Србије и неких тамо који се представљају као званичници малигне творевину. Србија званично није ништа признала, бар не да ми, њени грађани, то знамо. Оно што је тајно договорено, потписанпо или шта већ нама је непознато. Али, ако слушамо званичнике неких европских институција и неких европских држава само је питање дана кад ће и тај услов бити званично презентован широким масама. Изгледа да се чека да народ буде толико гроги, као боксер после серије тешких удараца, у стању нокдауна, па да и та „ситница“ – признање малигне творевине – прође као и многе ствари до сада.

Нећу хулити, клети или нешто слично. То никад не радим. Истински верујем да се све враћа, да се све плаћа. И никад не бих волела да неко мој једног дана испашта због мојих клетви. Уз то, нисам баш сигурна да би клетве имале неког ефекта. Бар не у овом случају. Верујем да би неке друге ствари биле далеко ефектније. Али, о томе неком другом приликом.

Опет ћу поновити оно што је неко давно записао, а што се мени веома свидело јер је то оно што и ја мислим, а верујем да исто о Косову и Метохији мисле многи. Или бар они мени блиски, они до чијег ми је мишљења стало:

„Косово није долина, није ни равница, ни брежуљак на Газиместану, ни житно поље крај Лаба и Ситнице; нису ни виногради које су наши преци засадили, а руке потомака неговале; није ни костурница, ни јама непрегледна, нису само древне светиње, ни рудно богатство… Косово је душа Србинова, његова рана незацељена, крв његова, његова клетва и молитва, његово памћење и његова колевка у којој је свако дете са сваком капи млека из мајчиних груди примило и Свето Причешће и Свети завет: СПРЕМНОСТ УМИРАЊА У БОРБИ ЗА СЛОБОДУ И МРЖЊА НА РОПСТВО!“

Поновићу и да је ИЗГУБЉЕНО САМО ОНО ЧЕГА СЕ ОДРЕКНЕМО и да су нам Косово и Метохију отимали више пута, али смо их увек враћали. Уопште не сумњам да ћемо га поново вратити јер у нама, ма колико нас мало има, још увек чучи неко „семе Лазарево и семе Обилићево“.

За крај ћу ставити цитат који волим и које често помињем. Њиме волим да заокружим сваку причу о Косову и Метохији о малигној творевини, о њима и нама:

-…Боље је наметнута независност него подела Косова јер све што је наметнуто то је привремено, то је краткотрајно, као и свака окупација која траје једно време па престане, ни једна окупација није трајала вечно, није трајно решење. Оно чега се одрекнемо дакле дела Косова, у овом случају сигурно огромног дела Косова би се требало одрећи, то би онда било за вјек вјекова… Привремено је и 500 година. И то је привремено. Ми се никада нисмо одрекли Косова ни кад су га Турци окупирали, не би га се ни сада. Ни кад су га Немци окупирали, ни Италијани окупирали, не знам ко све није окупирао. Велика Албанија је била створена ’41 до ’44. године. Све је то било привремено и пролазно. Тако и ово садашње решење… – Владика Артемије, емисија „ОКО“ 2010.

 

 

Advertisements

Коментари на: "Пета година, ал’ неће још дуго…" (8)

  1. TREBA DA POKAZEMO OVOJ GAMADI KO SMO I STA SMO !!!

  2. Posebno je apsurdno to što se ekipa koja sebe smatra “antifašističkom“ i gnuša se npr. Nedića i njegove uloge u Drugom svetskom ratu, ponaša daleko više poltronski i kvislinški nego što je to bio slučaj sa njim… Ne znam mogu li da zamisle svoju politiku prema sopstvenoj zemlji te 1941. godine…? Kuku majko, da su tek tu “realnost“ imali pred sobom… Ja ne mogu da ih zamislim drugačije nego kao “kapoe“ koji ponavljaju da smo “to i zaslužili“…

    • Мени је иста ствар више пута прошла кроз главу, Недић и 1941. и ови који су антифашисти од ономад па на овамо. Имам утисак кад би се на папир ставила ситуација те 1941. и Недићеви поступци и ово сад и поступци ових (ту мислим и на бивше и на садашње) било би неких изненађења.

  3. „…Када је 17. фебруара 2008. године илегална скупштина јужне српске покрајине једнострано прогласила независност Космета, имала је у фиоци само један документ којим је могла то „потврдити“: сопствену Декларацију о независности, папир вредан колико и највреднија новчаница у доба хиперинфлације.

    Државу смо направили ми.“
    (РЕКАПИТУЛАЦИЈА КАПИТУЛАЦИЈЕ ИЛИ КАКО СМО ОДРЖАВИЛИ НАШ КОСМЕТ)

    И ЈОШ:

    „…неће проћи много времена када ће нам бити „добронамерно“ предочено да ни власти ни национални Уставни суд у ствари не чине ништа погрешно и да нису саучесници у наметању антинационалних интереса, већ напротив, да је Народ, кроз призму „девијантног“ поимања (парадокса) родољубља посматрајући положај земље, постао саучесником у одбрани Отаџбине, и да би, како ствари стоје, због тога могао бити позван на одговорност.“
    (САУЧЕСНИК)

    Елем, у односу на све раније губитке, ово је први пут да саучествујемо у антидржавном пројекту.
    ПС: Под наводима су ставови моје маленкости изнети у текстовима на сопстевном блогу и патриотској блогосфери.

    Срдачан Поздрав.

  4. Poštovana Iva i ostali, neću komentarisati napisano ni komentare, no imam dva jednostavna pitanja:
    -Koji su neophodni ključni atributi da bi „to nešto“, bilo gde na kugli zemaljskoj dobilo status koji se zove DRŽAVA? Evo, neka nema veze ni sa Srbijom, ni sa Kosovom.
    – Zbog koga su osmišljene i postoje države?

    • Поштовани ТамоиОвде.
      Не би било згорег да мало подробније објасниш своја питања и ставове на којима их базираш. Чисто да би разговор текао у корисном правцу јер ја баш и нисам сигуран да сам разумео твоја два једноставна питања.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: