Затворени круг…


zivotСмрт је саставни део живота, једно без другог не иде. У тренутку кад се један живот зачне, негде, у неком великом планеру, уписано је када ће се и завршити. И то је просто тако. То је циклус који траје, круг који се затвара у тачки у којој је и почео.

И немам ја проблем са прихватањем тога. Уосталом, рано сам изгубила неког веома блиског и постало ми је и те како јасно оно:

– Данас си ту, сутра те нема!

Свесна сам да смо сви ми овде само привремено, да нам је свима рок трајања ограничен. И знам да ћемо сви, пре или касније, отићи. И немам страх од тога.

Међутим, сваки пут кад неко из мог окружења, да ли фамилије, пријатеља, комшија, колега са посла, оде, сваки пут кад се изнова суочим са смрћу неминовно је да се боље загледам у свој живот. У оно што сам проживела до сада. Тада увек покушавам да сагледам свој живот из неког другог угла и увек себи поставим исто питање:

– Да ли живиш или само чекаш тај дан?

Кад се сударим са новом смрћу, посебно неког младог човека, запитам се шта је живот и који мој ми радимо са њим кад се већина мало-мало па нешто устручава, пази шта ће рећи, шта ће урадити. Чини се као да више бринемо да не повредимо друге, него што се трудимо да себи угодимо. Или то суочавање са смрћу, њена блискост, ипак, искривљује слику?

Можда није све тако црно. Вероватно није, само нам туга, која је неминовни пратилац свега, уноси сувише мрачних тонова па на све гледамо из много мрачнијег угла.

Знам да је живот сра*е, а смрт кучка која долази непозвана. И знам да немамо решење кад се њих двоје удруже. И знам да је једини рецепт за бар делимичну победу у борби против њих да сваки дан живимо као да нам је последњи, тако да кад тај последњи и дође ми га дочекамо са осмехом на лицу. Све то знам, али, понекад се запитам да нисмо доживели превише туге за један просечан живот?

Капирам ја да је живот састављен од смеха и суза, од радости и туге, од рођења и смрти, али наиђе тако период кад не могу да се отмем утиску да су те тужне ствари увек некако водиле у некој имагинарној утакмици. И, ма колико срећне биле упорне, нападале, бележиле поене, туга је некако увек успевала да одржи разлику, да буде у предности.

И данас опет некако имам тај утисак. Али и, чини ми се, више него икад сам свесна тога да ако је последња станица већ унапред одређена, на нама је да путовање учинимо што забавнијим. Дефинитивно морамо порадити на томе да неке ствари променимо. Да, без обзира што играмо утакмицу коју смо у старту изгубили, урадимо све како би тај меч испунили неким незаборавним потезима, оним што се памти…

Јер, кад се подвуче линија, сви долазимо на исто место. Оно што се разликује су начини на који смо тамо стигли. Нека то путовање буде авантура.

Advertisements

Коментари на: "Затворени круг…" (14)

  1. previše tuge za jedan šivot koji smo tek počeli da živimo….

    ali kao što reče,neka to putovanje bude avantura.

  2. …sad me, molim te, sačekaj za komentar…jutros su, kod nas, dva divna teksta, a ja sam malo čudno raspoložena…

  3. Problem je jedino što nismo baš u mogućnosti da živimo svaki dan kao da je poslednji..inače ne da bismo živeli, ihaa 😀

  4. „на нама је да путовање учинимо што забавнијим. Дефинитивно морамо порадити на томе да неке ствари променимо. Да, без обзира што играмо утакмицу коју смо у старту изгубили, урадимо све како би тај меч испунили неким незаборавним потезима, оним што се памти…
    Јер, кад се подвуче линија, сви долазимо на исто место. Оно што се разликује су начини на који смо тамо стигли. Нека то путовање буде авантура.“
    Апсолутно се слажем! И подржавам… Мада је тешко…

  5. branislavbojcic рече:

    Bravo !

  6. Hm, za komentar na ovo biće mi potrebno više vremena. Hm, hm, hm… A možda je bolje da ti pošaljem poruku…

  7. Сигурна сам да свако од нас има неки незаборавни потез. Слажем се да је само на нама да путовање буде што забавније..али..то али увек све квари. Постоји низ препрека на том путовању, од нас али и од других зависи како ћемо решити те препреке. Данас је недеља, дан у коме сам губила оне које волим. Можда је недеља крива што ми је овај коментар помало хаотичан и успуњен неком тугом и преиспитивањем..ко зна..У сваком случају, одлично си написала. Текст просто тера на размишљање.

    • Радо,
      овај текст је настао, што би неки рекли, у афекту. Под јаким утиском свега што се десило у та последња 24 сата. Да га сада пишем можда би звучао мало другачије… Било би можда мало више оптимизма…
      Живот јесте леп и диван и вредан живљења. Само нас неке ствари поремете и онда на све гледамо негативно…
      Имамо сви ми те потезе за памћење и свако од нас остави траг. И, кад мало боље размислимо, сваки дан је нови дан, самим тим је нека нова авантура…
      Само кад се суочимо са губитком постајемо себични. Више мислимо на нас који смо остали и који патимо за онима којих више нема, него што трезвено размишљамо и кажемо да је за њих можда и било боље што су отишли…
      Ових дана доста варирам са расположењем… Нисам добра, никако…

  8. U liftovima postoji dugme kojim se kada smo u zurbi zatvaraju ili otvaraju vrata. Istina je da to dugme nicemu ne sluzi, ali ljudi vole osecaj da oni imaju mogucnost da kontrolisu i ubedjeni su da su vrata otvorila ili zatvorila zbog pritiska na dugme. Vrata se otvaraju automatski i zatvaraju automatski. Nebitno je da li ce neko pritisnuti dugme ili ne. Tako bar kazu proizvodjaci. 😉

    Toliko od mene o nasem ubedjenju da mi kontrolisemo ono sto se desava oko nas.
    Jedina kontrola koju covek ima jeste nad samim sobom. Snaga volje da se odupremo spoljasnjim pritiscima i budemo ljudi kakvi zelimo. I vrlo je kompleksno pitanje kvaliteta neceg zivota.
    Sto je za mene kvalitet, za nekoga nije.

    Pozz

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

Магацин

Национални портал

%d bloggers like this: