Слепи вук Хомер


vuk11Пошто су се неки распитивали кад ће се наставити серијал о вуковима настављам га данас, једном причом из Бео Зоо врта  – Врта добре наде.  Пишем онако како се ја сећам. И сад кад вртим сећања, све делује помало нестварно. И, не, није ово прича на нивоу „Пастир и вук“ или „Монах и вук“ или „Вучија судбина“. Ово је само једна од успомена из мог детињства.

Елем, прича се дешава почетком’90-тих година, како је то било давно, неких посебних детаља и нема, али се сећам оног најважнијег. Ако неко од комшилука боље служе сећања, слободно допуните 🙂

Дакле, главни јунак приче је вук. А, ко би други био 🙂 Звао се Хомер. И био је слеп.

У Бео ЗОО Врт стигао је после текста у новинама, сећам се да сам га ја прочитала у Политици, да у једном затвору негде у Србији без икакве осуде већ годинама „робија“ један вук. Ваљда су га покупили у некој хајци, као младунче. Нису желели да га убију, а нису знали шта да раде са њим, па су га као привремено решење убацили у затвор. Привремено решење се одужило и он је провео неколико година у затвору.

Кад је прича објављена Вук Бојовић, управник Бео ЗОО врта, је реаговао. Не би он био то што јесте да није алармирао све које је могао да се вук пусти на слободу. Акција је дала резултате, одлучено је да се вук ослободи, али се јавио нови, неочекивани проблем –   није могла да се реализује. Разлог? Због година проведених у изолацији, затвореном, мрачном простору, вук је ослепео. Таквог нису смели да га пусте у природу.

Решење је пронађено тако што је експресно пребачен у Београд и постао је становник Бео ЗОО врта. Био је у посебном кавезу, одвојен од осталих вукова. Био је смештен у оном реду испод споменика керуши Габи. Због тога што је био слеп добио је име Хомер. Сећам се да су многи Београђани долазили у ЗОО врт не би ли видели Хомера.

Он је један од јунака Бео ЗОО врта, бар је за мене то био.

Ето, идеје. Могла бих да потражим мало и приче о осталим јунацима Бео ЗОО врта, керуши Габи, шимпанзи Самију и алигатору Муји, или о познатим становницима попут медведа Книнџе, тигрице Цице… Да проширимо ове причице о вуковима и на неке друге животиње 🙂

Advertisements

Коментари на: "Слепи вук Хомер" (17)

  1. Александар Јовановић рече:

    ЗОО врт ми је увек био тужно место,тешко је гледати живо биће у кавезу.
    Свака част Вуку Бојовићу,једном приликом сам радио нешто с њим,поштен човек,плени и енергијом.

    • Слажем се по питању кавеза. Тужно је гледати их затворене…
      Пре пар година сам имала привилегију да помазим тигра, то је било и једном врту полуотвореног типа. Али, и то је за њих кавез…

  2. Ovo ide kod Jane, na čitanje…takvu te volim. 🙂 Samo, tužna sam zbog Homera.

    • Мало филујем. Ред емоција, ред политике, ред вукова 🙂
      Ивин свет постаје као Робна кућа „Београд“ из чувеног слогана који је важио кад смо били мали деца:
      За некога све – за сваког по нешто 🙂

  3. I dobi Homer posmrtni spev 🙂
    Moram da priznam da nisam znao ovu priču. Mnogo ti je dobra ideja o žiteljima vrta 🙂

    • Који си ти краљ!
      И ја мислим да је добра идеја. Пало ми на памет данас док сам писала ово о Хомеру. А зашто? Зато што смо једном приликом другарица и ја ишле у ЗОО врт, то нам је био неки ритуал, бар једном месечно смо ишле у ЗОО врт. Десило се да су све време уз нас ишли један млади брачни пар са децом и један тата са двоје деце. И пролазимо поред споменика Габи она гледа после ко зна колико долазака у врт и пролазака поред споменика пита:
      – Ко је ово?
      Ја јој испричам причу. После види Самија и кренемо да причамо о његовим догодовштинама, и ја приметим да нас ови млади људи са децом прате у стопу. Дођемо до доњих кавеза, ја јој кажем:
      – Идемо да видимо Хомера. Сећаш се, причала сам ти да је тај вук слеп – и поновим јој ову причу. Окренем се и видим да ови стоје и упијају сваку реч. Пита ме онај усамљени тата:
      – Извини, а јел си ти водич кроз Врт или волонтер?
      – Не нисам.
      – А, како онда знаш све ове приче – пита она мама.
      – Зато што волим животиње и зато што ме занима шта се дешава у Врту.
      То ми је тад био врхунски комплимент. Ја клинка, била сам 8. разред или 1. година, не могу да се сетим, а они мислили да сам волонтер у Врту. Толико ми је то импоновало да се и данас много година касније сећам разговора 🙂

      И, да, ако се ја и не сетим свега о Самију, Габи, Муси, Книнџи, Цици, има нас довољно да допунимо тај текст…

      • Ma ti si kralj – od komentara praviš post 🙂
        Ja ne pamtim kad sam bio u vrtu. Nije da ne volim, ali pomešaju mi se osećanja lepote i tuge.

        • Ја сам алапача – не знам кад је доста са причом 🙂
          И, у праву си, ово је могло да иде и као пост 🙂
          На пролеће ћемо да организујемо неку посету Бео ЗОО врту. Да се окупи чопор и идемо мало до Калиша, па да свратимо и до врта, бар вукове да видимо 😉

        • Vodiča već imamo 🙂

        • Све знаш 🙂

  4. “Сећам се да су многи Београђани долазили у ЗОО врт не би ли видели Хомера.“ Hhehe… A ponekad bi svratio i neko iz “ostatka Srbije“… 😛

    • 🙂 Знала сам 🙂
      На пролеће „остатак“ водим у ЗОО врт. Јес да нема Хомера, али има неких других животиња. И још ћу да испричам ову причу на лицу места 🙂

  5. Прича о Хомеру је тужна, а идеја да пишеш о најпопуларнијим становницима ЗОО Врта је за 10+. И идеја за одлазак у ЗОО врт, не сећам се када сам последњи пут ишла…

    • Идеју ћу, колико данас, почети да спроводим у дело 🙂
      А за ЗОО врт се нисам шалила. Да мало отопли и можемо да се организујемо…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

Магацин

Национални портал

%d bloggers like this: