Срећан пут…


prolece1Пролеће се осећало у ваздуху. Сунце је све више грејало, дани су били све дужи, све чешће се чуо црвкут птица, а и гране дрвећа су већ почеле да се припремају за нову колекцију пролеће/лето. Све се некако будило, најављивало нови почетак.

– Некад се и нова година рачунала од пролећа који је симболично означавао нове почетке – помислила је. – Ваљда нам је од тад негде свима остало да с првим знацима пролећа започињемо нешто ново. Правимо велика спремања, припремамо терен за неке нове приче, догађаје, људе.

Она је имала термин за то – пролећни ремонт! То је обухватало све. И њу, и простор у коме је обитавала и људе са којима је проводила највише времена.

С пролећа је себе обавезно частила новом фризуром и даном у козметичком салону. Симболично је мењала крзно, из зимских тонова улазила је у неке веселе, радосне боје. Дан посвећен себи и сопственим потребама, задовољавање оног хедонисте који чучи у свима нама, за њу је био дан кад је и званично почињало пролеће. Без обзира на календар.

С пролећа је волела да и изненади људе са којима је проводила највише времена. Да ли неким ситним знацима пажње без икаквог повода (и сама је волела те ситнице, увек је говорила да је то знак да неко мисли на њу, да је некоме у срцу), шетње по родном граду, кафенисања у башти омиљеног кафића, по могућству првог дана кад „избаце столове напоље“. Били су то неки ситни ритуали које је волела и којима је почињала пролеће.

С пролећа је правила и велико спремање у стану. Празнила плакаре, фиоке, отварала кутије са ситницама из прошлости. Све је избацивала на светлост дана, да ветар са њих одува прашину, а да их сунчеви зраци загреју. Неке ситнице би враћала, а неке би погледала као да их гледа први пут и схватила да им је време да напусте скривене кутке њених сећања.

Тако је било и сад. Отворила је албум са сликама из једног давног, лепог периода. Гомила слика насмејаних људи. У соби, у кафићу, на пикнику, у шетњи, на мору… Гледала је слике и неминовно се вратила у тај период. Појавио јој се и осмех на лицу. Не сетни, него онај који имаш кад схватиш да на нешто сад гледаш другим очима. Опуштено, без туге, видиш само оне лепе ствари.

Гледала је једну слику са летовања и присећала се…

Сетила се да јој је једном, кад су се упознали,  рекао да је најлепши разговор двоје заљубљених када ћуте. И ћутали су. Смејали су се да их нико осим љубави није разумео.

Свакодневно је изненађивао неким ситницама које је знао да воли, неким лудостима које би само њему пале на памет, знао је да јој у моменту „истетовира“ осмех на лице. Кад би га погледала широм отворених очију и заустила да каже нешто паметно, или како је луд и блесав, цитирао би јој Шекспира:

– Љубав је слепа, зато заљубљени не виде лудости које чине.

И онда би је загрлио тако снажно да би осетила како јој се кости померају. А онда би се препустила и утонула у њега. У његовом загрљају је увек било најлепше. Била је ушушкана и сигурна, вољена и мажена. А онда, кад би им се усне спојиле…

– Док тебе нисам упознала нисам ни знала како се заиста љуби. Први пољубац ме је померио из темеља, и сваки пут кад нам се усне споје кроз мене би прошла струја. Твој пољубац је мерило – једном му је рекла, а он се насмејао и привукао је себи уз опаску да ће у наредним минутима да растерете енергетски систем Србије.

Волела је она њихова буђења због којих јој и данас, кад само помисли на то, кроз тело прођу они слатки трнци. Затрепери од главе до пете и има осмех и поглед задовољне жене. И као мачка запреде. Потпуно несвесно.

Сећа се и оних њених дугих радних дана после којих би је код куће сачекао са романтичним амбијентом: пикником у сред дневне собе са све корпом хране и боцом црног вина. Оних роштиљања на која није могла да оде, опет због глупавог посла, и тога да њему није било тешко да тада изабере најбоље комаде, направи специјални сендвич и скокне до канцеларије, само да буде сигуран да је нешто јела тог дана.

Сећала се свих лепих ствари због којих је почела да верује у бајке и то да љубав заиста постоји. Она љубав која те покреће, која у теби буди оно најбоље, она љубав која је мерило за све. Она због које и време почнеш да одређујеш терминима ПРЕ и ПОСЛЕ.

И, онда је схватила да се сећа само позитивних, нежних ствари. Дефинитивно је дошла у онај период кад памти само те лепе ситнице. Све оно ружно и тужно, што је касније дошло, је избледело. Делом захваљујући времену, делом зато што је она то тако изабрала. Није желела да трује своју душу тугом и ружним мислима, изабрала је да после пада устане, отресе прашину и припреми се за нови лет. Знала је да неће полетети одмах, али је желела да буде спремна кад наиђе повољан ветар. Да широм рашири крила и препусти се струјама које ће је поново одвести високо горе, до облака.

Још тренутак је гледала слике, онда је затворила албум. Знала је шта треба да уради, знала је да је дошао тај тренутак. Устала је, узела ону кутију у којој су још увек биле неке ствари заостале од њега, неке ситнице које јој је поклањао, нека његова гардероба. Сигурним кораком изашла је из собе, потом стана, кренула је улицом и без оклевања кутију убацила у један од контејнера недалеко од зграде.

У моменту је постала још лакша, полетнија, као да је одбацила тону терета. Насмешила се и онако за себе рекла:

– Срећан пут.

 

Advertisements

Коментари на: "Срећан пут…" (20)

  1. Raznežila si me, Ivo. Ubacila setu i u moja sećanja. Dođe vreme da se otrese prašina za srećan put i pamti, samo, ono lepo…tako treba, tako je bolje. Lepa, nežna priča, kao istina. 🙂

  2. Lepa je, a ja sam tužna. Kad se računar zaglavio nešto se otkačilo i ne dobijam n mejl vaše odgovore. Moram ponovo da ulazim na blog. 😦 😦

    • Мени последња два дана не шаље обавештења за твој сајт. Одем сама да видим да ли си нешто писала, да ли је било одговора на коментаре…
      Нешто се покварило…

  3. Na jako lep način si uspela da pišeš o bolnim stvarima, a da čovek posle iščitavanja ne ode sa knedlom u grlu, već s verom u sutra 🙂

  4. Eto, kod mene se stalno nešto otkači i pokvari. Baš, sam tužna, a lepo sam se bila oraspoložila. Danas mi je „levi“ dan, sutra je novi dan. Moram da vidim šta je to, ako se snađem sama…dobra ti kategorija za ljubavne stvari. 😀

    • Сутра је нови дан, и увек је бољи него претходни, ако ни због чега другог, оно зато што је нов и имамо шансе да га претворимо у диван дан 🙂
      (мене баш кренуо оптимизам)
      хехе нисам омашила много, све су то емоције-кардио 🙂

  5. Slažem se sa onim što je rekao Ironije…pročitaš bez knedle u grlu. Pitko za bol, prosto, otreseš prašinu i kreneš dalje sa osmehom. Želim vam lepu noć. 🙂 Ode Lida, do sutra…

    • То је Ива, не зна за меру. Кад почне да пуца то су рафали. Кад крене да шећери не уме да стане. 🙂
      Лепо спавај 🙂

  6. Eto, Ironije je to rekao baš kako treba… Osim toga, znaš… Ima ljudi koji to ne dožive nikad. Neki zato što im se ne pruži prilika, a neki zato što jednostavno nemaju emocije…

    • Постидели сте ме за све паре 🙂 Хвала…

      Да, постоје, и мени је њих негде жао. Тих без емоција. Колико ли су њима животи празни…

  7. Александар Јовановић рече:

    Ovo neću da čitam.
    Gde su vukovi ?

  8. Nežno, lepo, divno..i sa primesama tuge ali i nade da postoji novi dan i da postoje novi počeci..

    • Баш тако… Почеци постоје, само ми морамо да будемо спремни да направимо тај први корак. Она је сачекал свој тренутак и кренула даље са осмехом на лицу 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

Магацин

Национални портал

%d bloggers like this: