Емотивни кукуруз


kukuruzi– Ал’ ја гајим нека осећања према теби.
– И ја гајим кукуруз, па шта?

Прво што сам видела данас кад сам се пријавила на друштвену мрежу је статус који је написала мени драга особа. На кеца ми је измамила осмех на лице. А онда сам помислила колико пута смо били у тој ситуацији, да би некоме управо на овај начин одговорили, наравно, кад сви фини, људски методи не успеју да заврше посао.

И онда ми је кроз главу прошло питање да ли сам и ја некад била за „кукуруз“?

Мислим да нисам. Или се бар надам 🙂

Једна сам од оних којима треба цртати кад су емоције у питању, јер као неко ко је одрастао у мушком друштву, не умем баш најбоље да читам сигнале. Мени су неке ствари нормалне, у смислу показивања емоције, загрљаја, додиривања, лепих речи, тако да те неке знаке не препознајем као сигнал да су осећања мало другачија од пријатељских. Истина, пар пута (једном, два пута) сам пробала да паметујем и да као прочитам сигнал, али то су били највећи промашаји у мом животу. Показало се да поред свих талената које имам то читање, тумачење ми баш и не иде од руке 😦

Моје слободно, другарско понашање са мушким родом, опет ствара проблем друге врсте. Чињеница да при разговору волим да „пипка, штипкам, додирујем“ то другој страни шаље погрешне сигнале. Више него пар пута се догодило да ОН мисли да сам ја ТА, а ЈА само мислим да је он занимљив саговорник. Зато сам једно време имала и обичај да са новим пријатељима разговор започнем:

– Ја сам одрасла у мушком друштву, при томе сам поприлично мажена и пажена, мени је нормално да те током разговора пипкам, штипка, додирујем. Нормално ми је да кад те видим те снажно загрлим и пољубим у образ. Да током неког разговора те само загрлим и тако то. То не значи да те стартујем, значи само да си ми много драг и да сам опуштена у твом друштву.

Неки су ме гледали као лудака, а неки су капирали и заједно се са мном смејали.

Суштина је да сам неко ко цени себе и своје време, о емоцијама и да не причам. И увек сам се понашала сходно томе. Ако ми је неко драг то му кажем. Ако није и то му кажем. И увек сам волела и ценила оне који су умели да причају и јасно ставе до знања шта мисле, осећају. То ми је увек био знак зрелости, поштовања. Никад нисам волела да „вучем за нос“ и да на тај начин храним своју сујету – као, ја сам посебно важна и битна јер сам за*ебала некога коме је стало.  Увек сам се трудила да будем људски коректна, али понекад људи лепо васпитање и потребу да не будеш груб кад су такве ствари у питању не капирају на прави начин. У твом културном одбијању виде „тврђење пазара“. И то је онда велики проблем.  Онда си и ти у дилеми шта да радиш:

– останеш доследан себи, културно објасниш?

– испричаш причу са почетка текста?

Мислим да сам ја сада негде дошла у фазу кад имам све мање стрпљења и кад постајем све грубља. И кад су те емотивне ствари у питању, али и иначе. Не знам колико је то добро. И не знам да ли је томе разлог то што ми се јавља онај одвратни микс који заиста не волим и који ме излуђује: повређена сујета са зрнцем љубоморе.

Шта год да је, тек, не свиђам се себи баш много ових последњих дана…

Advertisements

Коментари на: "Емотивни кукуруз" (19)

  1. Al se sviđaš komšiluku+Gvendolini 🙂

    Ovo je odlično zapažanje: „повређена сујета са зрнцем љубоморе.“ i nikako nije ekskluzivno tvoj! Pre će biti da je kao i svaki virus dospeo kod tebe u nekom trenutku kad su ti bile smanjene emotivno-odbrambene snage

    • Al se sviđaš komšiluku+Gvendolini 🙂

      И шта ми више треба? Опет онај осмех на лицу… 🙂

      Драги мој, знаш да смо ми у комшилуку увек најсуровије искрени према себи… Него, то ми је за утеху да нисам једина са тим вирусом 🙂

  2. „Lupaš kao otvoren prozor“, dođi da te štipkam i grlim, nisam naklonjena ženama i sviđaš mi se! ♥ Slatko sam se nasmejala, ne tekstu (tekst je iskren i dobar i sviđa mi se, takav kakav je), tebi jer znaš da ceniš ovaj tren od života, a to ne primećuješ. Lepo sam ti rekla da slobodno kod mene dođeš i poneseš sve emocije sa sobom, uvek. 🙂 Ponovo, lep i iskren tekst koji mami osmehe.

    • Ја, као, покушавам да не пишем о политици јер имам утисак да „вртим исту плочу“ нон стоп, па се бацила на емоције. Али ми ни ово баш не иде од руке. Сувише сам искрена :-)))
      Хвала Лидија, и овако виртулено штипкање и загрљаји значе 🙂
      Кофер са емоцијама је увек уз мене, баш како дивна Калиопи ономад испева: Кофер љубави, велики црвени, у њему њањају се сви који су ме волели 🙂

      п.с. у Бгд дува неки ветар, нека гадна суснежица, боље да затворим тај прозор 😉

  3. Ispričaš priču sa početka teksta 😉

  4. Za sve je kriv prenapumpan ego i sujeta današnjice koju pojedinci lako prodaju kao emotivnu povredjenost. Verujem da nakon prvog kulturnog odbijanja, takvi i zaslužuju priču sa početka teksta.

  5. Stigla sam. Čitamo se…

  6. nadam se da će te proći takvo loše raspoloženje i da će sve biti okejjj
    sutra je novi dan 🙂

    • Хоће, увек брзо прође, само процес сад успорава ово сивило кише и суснежице у Бгд… Али, назирем разведравање 🙂

  7. Haha… “Мислим да сам ја сада негде дошла у фазу кад имам све мање стрпљења и кад постајем све грубља. “
    Mogu da zamislim samo kako to izgleda… 😛
    Hej, ali čuj… To je normalno… Mislim, dođe trenutak kada ti dosadi da sebe opet i opet i opet i opet iiii ooopeeet iznova nekom objašnjavaš…
    To je skroz normalno… 🙂 Nema razloga da paničiš… 😉

    • Можеш да замислиш, м? Баш иде уз мене овако крхку и нежну 😀

      Док имам комшилук и фамилију дефинитивно нема разлога да паничим. Ал’ ми данас ова суснежица и сивило били додатна инспирација за ове мисли… 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: