ljubav ma sneguКажу да је зиму лакше прегурати у двоје. Ове снежне дане провести или шћућурен уз неко „грејно тело“ или у разним заједничким игрицама на снегу. У сваком случају  уживати у љубави. Онима који су заљубљени то је лако. Онима који нису…

Е, за оне који нису, док чекамо да стигне пролеће (то је онај период у години кад се све буди, па по некој логици је погоднији и за заљубљивање), ево мало мисли великог Јована Дучића о ЉУБАВИ. Цитати су преузети из ремек дела „Благо цара Радована“.

Можда некога ови цитати загреју боље од „грејног тела“, мада, искрено, сумњам да је то могуће  😉

Уживајте…

У љубави се осећа више него што треба, пати више него што мисли, сања више него што се живи, и каже и оно у шта ни сами не верујемо.  У љубави се нарочито испитује свака појединост, сваки покрет, свака реч, поглед, алузија. Заљубљен човек је мистик који живи од привиђења, који верује у чудеса, који не верује ни оно што је очевидно, који се бори с фантомима, који измисли највећи део својих срећа и несрећа, и, најзад, који изгради планове без сразмера и без логике, сасвим противно свему како би радио да није заљубљен. А колико заљубљени живе у опсесијама и у полулудилу, види се тек кад се такви заљубљеници најзад охладе, и отрезне, и поврате себи. Заљубљени се данас очајно воле, као што сутра могу да се очајно омрзну без стварног повода, као што су се и заволели без стварног повода.

Заљубљени човек мисли да увек воли први пут, иако је пре тога сто пута волео; а догађа се чак да верује како је одиста само овај пут истински волео.

Љубав је најчешће једно велико маштање, јер смо измислили све врлине код жене коју волимо, и уобразили да су све среће могућне, и закључили да су све препоне ситне и незнатне. Човек који воли све жене, није заљубљен у женскост колико је у женскост заљубљен човек који воли једну једину жену. Да човек одиста воли постојано само једну једину жену, потребна је машта која иде у привиђење и прелази у лудило. Тако су песници, као људи од маште, увек били велики страдалници у љубави. Али су песници у љубави искренији него сви други људи.

Љубав је озбиљна и света ствар, али су заљубљеници – зачудо – увек смешни за све остале људе. Довољно је да вам неко исповеди да је заљубљен, па да му у вашим очима падне цена.

Жена не зна да поштује, него да воли. Жене не траже ни да ви њих поштујете, него да их волите. Поштовање за њих значи одсуство сваке љубави, нешто хладно и из главе, а не нешто преосећајно и из душе. Оне верују да неког треба најпре волети, како би га затим истински поштовале, а људи мисле обратно. Жене мисле: где је много поштовања, ту је мало љубави. Жене имају сталну потребу да буду вољене, и кад оне саме не воле, и зато се често предају и људима који су им иначе физички немили.

Први знак љубави једне жене, то је кад жели да се осами и издвоји из света. Жена која одмах не напусти своје дотадашње навике, вара и себе и човека о својој љубави. Један доказ женине љубави, то је култ сваког вашег момента, сваке ваше навике, сваког вашег предмета. Истински заљубљена жена постаје фетишист. Она, као сврака, чува све што је човек имао у рукама: његов цветић, слику, оловку, дугме, цигарету, неупаљену или упола испушену. Она у свему види њега!

Говорити о љубави, то је већ помало волети. Никад жена не говори о љубави с неким који јој се не свиђа као човек, и којег никад не би могла волети или пожелети. Има момената кад прва лепа дискусија о љубави с једном женом, не значи први леп козерски успех, него већ први љубавни корак. За младу жену је сваки минут један горак губитак, ако није у вези с љубављу. Жене, стварно, никад нису индиферентне према човеку. Већ с првим погледом, она једнога човека или мрзи, или воли, али није никад према њему равнодушна. Ако равнодушност уопште постоји, онда је она осећање човеково, али никад женино. Жена је у овом погледу слична детету, које се на првим сусрету баца у наручје једном човеку, а од другог човека се устеже, скоро с очевидном мржњом, значи опет без сваког знака индиферентности.

Има младих жена које кажу да су с неким младим човеком само пријатељи. Велика пријатељства, то су овде већ мале љубави. Никад жена није пријатељ с човеком који није мужјак, и којем се не диви као сполу. Може један човек бити и мудрац, и песник, и војсковођа, али пре свега мора бити носилац свог спола. Може жена с уживањем општити с човеком за којег зна да има лажну ногу, али не може без одвратности општити с човеком за којег зна да нема спола.

Човек и жена, док су млади, не могу бити само пријатељи и свакодневни другови, на начин на који је то младић с младићем, или млада жена с другом младом женом. Може се догодити и противно, и то само ако се једно другом нимало физички не свиђају; али је у том случају посреди више антипатија, неголи равнодушност.

Advertisements

Коментари на: "Благо цара Радована – О љубави – Јован Дучић" (21)

  1. naravnonaravno рече:

    немој да сумњаш…….. МОГУЋЕ , ево и температуре!!!!!!!

  2. Još u vreme kada su svi redom hvalili Put kojim se redje ide i ostala pisanija Skota Peka, ponavljala sam kao papagaj – nema bolje popularne psihologije od Blaga cara Radovana i Jutra s Leutara .I ovaj tvoj izbor je dokaz toga.

    • Хвала Него. Ја данас од овог снега који цео дан веје у Београду постала мало романтична 🙂

      • Veju, veju pahulje,
        mraz po staklu šara,
        stiže nova godina
        a odlazi stara 🙂

        (to mi je prvo palo na pamet, pa rekoh – nek ide :))

        • хахаха добар си, ја сам тај дан певала:
          Падају, падају, с неба беле звезде,
          санке Деда Мраза, преко брега језде…
          Комшијске везе раде пуном паром 🙂

        • Razvoj telepatije 🙂 još da nam krene i teleportacija, ima da budemo naj-komšiluk u ovom ćošku galaksije 🙂

        • Порадићемо и на тој телепортацији.
          п.с. ми већ јесмо нај-комшилук 😉

        • Ali za sada samo u Sunčevom sistemu 🙂

        • Уффф… Никад нисам волела те границе. Има да се проширимо ко надоградња у Београду 😉

        • Ufff i sa moje strane – znaš da su mnoge nadogradnje jako, jako neskladne, da ne kažem ružne, grozne, bljak 😦 i ne bih da to uzmemo kao analogiju 😉

        • Већина је катастрофа, али ја је поменух само као „епидемију ширења“ која је оних година захватила Београд. Знаш и сам како је било:
          Где год раван кров видиш ти бар три спрата догради!
          Мада, реално, нису то радили само на равним крововима 😦

  3. Lepo… 🙂 E, a meni uvek pada na pamet jedna izreka, ili citat ili ne znam sta je I odakle je, ali kaze: Ljubav je slepa, preskace reku i tamo gde je most… 🙂

  4. a pa ovo i zagreva dobro, mada ne baš kao grejno telo ali oseća se strujanje i toplota 🙂

  5. Nema lepše slike nego videti dve glave na jednom jastuku. Lepo je cak i onda kad su se našle na jednom jastuku jer nisu imale drugi. Dobra je svaka muka koja nas povezuje i loše je svako dobro koje nas razdvaja. 🙂
    D. Radović

  6. Uz Dučića, Radovića, i mnoge druge naše vrsne pisce – šta nam više treba – mudrost i osećanja su tu, samo da uživamo i primenjujemo…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: