Зашто волим вукове


vukovi1Ову причу ћу почети питањем:

Зашто већина људи не воли вукове?

Кад одрастете уз „Црвенкапу“, добру девојчицу која је ишла у посету болесној баки, коју је појео велики зли вук, јасно је да вам од малена усађују одбојност, мржњу, страх од вукова. Кад се сетите „Три прасета“ и „Седам јарића“ јасно је да је рушилачка снага вука изузетно опасна. Кад као дете слушате приче о великим чопорима који нападају стада сиротих овчица мислите да су то крволочне, бездушне звере. Кад мало размислим, сви смо ми, мање или више, расли уз неке смернице да су вукови нешто лоше, нешто чега се треба бојати. И логично је да су неки те смернице задржали и кад су одрасли.

Ја сам, некако, увек била контра света, па је тако било и по питању вука. Иако сам јасно капирала да су у бајкама они зли, мени је било жао што су увек извлачили дебљи крај. Или би их убили или би их намагарчили. То није било лепо.

Као малој увек су ми се свиђале слике вукова. Били су велики, лепи, за мене магични. Можда је та сирова снага која је избијала из сваке слике била разлог зашто сам у једном периоду желела баш вука за љубимца. Томе је, вероватно, допринео и неки филм, мислим да је био немачки, у коме је отац сину, оболелом од леукемије коме је остало пар месеци живота, испуњавао сваку жељу. Последња је била да добије вука.

Код мене је вук увек изазивао дивљење и страхопоштовање. И знала сам да, без обзира на све бајке и све приче о крволочним чопорима, и наш народ има дубоко поштовање према овој животињи. Уосталом, сетимо се да се, и поред свих лоших особина које су немилице додељиване вуковима, у стара времена мушкој деци врло често давало име Вук. Веровало се да их то име чува од урока јер носи ту невероватну, готово натприродну снагу вука. Сећам се да су нас учили да је и Вук Стефановић Караџић тако добио име.

Двојаки карактер односа људи према вуку који је био истовремено поштован али је и уливао страх, одразио се у многим митовима, бајкама и баснама као и књижевним делима. У ту групу спадају и веровања у вукодлаке. У многим културама, између осталог нека северноамеричка индијанска племена као и Туркменистанци и Монголи, вук се сматра тотемом.

Узбекистанци и Хуни изводе порекло својих народа од вука, а стари Турци су вучицу сматрали својом прамајком.

Према римској митологији Ромула и Рема је дојила вучица, а слично веровање је постојало и у Словачкој, а и Кира, оснивача Персијског царства је, према веровању, одгајила вучица.

Серијал „Вучије приче“ је спонтано покренут. Објавила сам причу „Пастир и вук“ која је на мене оставила изузетно јак утисак. Коментари комшилука су ме инспирисали да објавим још коју причу, а онда су кренуле да се нижу једна за другом. Испоставило се да сви у комшилуку воле вукове и да, како је то ironijexl лепо рекао

– Полако и овај наш комшилук постаје чопор!

Ово су била нека моја размишљања о вуковима. Добродошли сте да у коментарима или неким својим текстовима изнесете своја мишљења и разлоге зашто волите вукове.

И за крај нешто што сам прочитала на нету и веома ми се свидело јер је и мени нешто слично пало на памет пре доста времена. Кад би бирали једну познату песму која би описала вука то би био стих чувене песме Бијелог дугмета:

„Шта би дао да си на мом мјесту, да те мрзе, а да ти се диве…“

Advertisements

Коментари на: "Зашто волим вукове" (13)

  1. Ne pada sneg da pokrije breg, već da svaka zverka pokaže svoj trag — pa i mi, ko i vukovi sami.

  2. Između ostalog napisanog, pogodila si pravu poentu vučije prirode ovim stihom pesme Bijelog dugmeta.
    Ima nečeg veličanstvenog u toj mržnji, jer samim tim osećanjem daje se slika o njegovoj veličine proklete i prognane zveri iz neopravdanih razloga.

    Možda su i opravdane, ali vukovi to rade sa stilom 🙂

  3. U principu, sve nam je lakse da razumemo ove zivotinje, jer smo sve vise u njihovoj kozi. A moj otac, koji je dobar deo zivota proveo u prirodi i sumi, jednom mi je rekao kako je video i upoznao razne zivotinje, medvede, vukove, divlje svinje, zmije… „Ali, zapamti,“ rekao mi je, „jedino covek ubija iz zadovoljstva…“

    • И то је велика истина. Која много говори о нама, људима.
      А за оно да смо у њиховој кожи си потпуно у праву…

  4. zbog tvojih reči drugačije gledam na zveri i zverčice, pa nekako u mojim očima postaju pitomiji, i kaó da ih se manje plašim.

    • Како си ме сад дирнула овим коментаром. Да ме само видиш какав осмех имам на лицу. Много Ти хвала.

  5. Živela kontra! 🙂

    Ne samo da su reči suvišne, već u trenutku shvatimo da je sve što smo ikada napisali obična tričarija u odnosu na ove scene iz prirode. Sva naša oholost i gordost se ranom ogoli do kosti, i kad nas pročisti taj bol shvatimo odu ljubavi, lepotu i nežnost, dramu i baletsku gracioznost ovih divnih stvorenja.

  6. И у србској култури вук је тотемска животиња: http://www.svevlad.org.rs/predanje_files/rajic_vuk.html

  7. L’Arbre de Noël ili The Christmas tree je naziv filma o decaku sa rakom

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: