Дај ми да ти дам


dacic11Речи су оно што остаје. Све што изговоримо, све што напишемо остаје иза нас. Чак и кад променимо мишљење, кад почнемо да причамо супротно ономе што смо некада говорили. Речи се не бришу. То би, ваљда, требало да знају и ови „наши“ политичари. То би, ваљда, требало да буде ставка коју ће прву савладати сви они који имају амбицију да се баве политиком.

Тако је, ваљда, у свету. Али Србија је изгледа мимо света јер ови „наши“ нит воде рачуна шта причају, нити памте шта су некада говорили. Редовно сами себи копају јаму, мислећи, изгледа, да овде сви све заборављају.

„- Парола да Србија никада неће признати Косово је празна формулација која никога не обавезује– изјавио је заменик премијера и министар унутрашњих послова Ивица Дачић и додао – Мислим, нећемо да признамо, али ћемо признати све остало.

Дачић је рекао и да је „Европа неискрена када тврди да неће терати Србију да призна независност Косова, а да се политичари у Србији “мало праве наивни”. Он их је упитао да ли мисле “да је народ луд”“.“

Све то, горе поменути, је изјавио 3. септембра 2011. Тада је, ваљда, проценио да је народу пун кофер (да не кажем нешто друго, а сви знате шта сам мислила) приче о путу у Европу и у Европску унију која нам свако мало захтева да „олакшамо“ пртљаг који носимо са собом. Почело је са Косовом, на реду су Војводина, Рашка, јужни, источни делови Србије. Тада је Ивица-Марица проценио да је политички пожељно да критикује преговоре са ЕУ, тврди да су представници те организације неискрени, да ће Србија кад-тад бити условљена да призна малигну творевину и да је, практично, будала свако ко сумња у то.

То је причао пре годину, четири месеца и 13 дана. А онда, кад је после избора аванзовао и постао премијер, ушао у преговоре, окренуо је плочу. Почео је да се понаша онако како заиста и мисли. И он је, попут бивших преговарача, Борка Стефановића и екипе, почео да инсистира на европским интеграцијама,  на вишим интересима, на томе да нам ЕУ мисли добро. Чак је и, поприлично, бесно једном приликом изјавио да он „нема ингеренције да прекине преговоре о чланству у ЕУ због Косова и Метохије“.

Ни тад ни сад ми није било јасно зашто није тражио ингеренције. Зашто и он, попут целокупне бивше гарнитуре, нема ону ствар која чини разлику између „алфа мужјака“ и млакоње и једном за свагда преломи, организује референдум. Да јасно и гласно пита да ли овај народ уопште жели у ЕУ и да ли овај народ уопште жели да се бори да се Косово и Метохија у потпуности врате под контролу Србије. Биће свима лакше. Знаћемо где смо и какви смо. Знаћемо колико нас има и ког смо кова.

Зашто сам све ово писала?

Зато што је геније јуче изјавио да Србија може да разговара и о столици за Косово у Уједињеним нацијама али да у том случају и Приштина мора нешто да понуди.

– Можемо да се договоримо о свему. Ми не бежимо од тога, није спорно. Ми тражимо свеобухватан договор али да би се он добио мора нешто да се да. Шта они мисли, да ми треба да дамо све – опет је у налету самопоуздања и ауторитативности рекао Дачић.

Принцип „дај ми да ти дам“ је изгледа омиљени начин комуникације српског политичког врха са терористима из Приштине. Како дођу у ситуацију да преговарају тако се стиче утисак да су им свраке попиле мозак јер оно што изјављују једино је тако могуће објаснити.

Приче да нас ЕУ не условљава, да никад нећемо признати малигну творевину су бајке за малу децу. Бар док они воде државу, а искрено, наша трагедија што ни у алтернативи немамо никога ко би био довољно патриота да каже НЕ!. Они никад неће признати независност, али ће признати институције, признаће границу и царину, даће им столицу у Уједињеним нацијама. Кад све то ураде, Тачија и екипу ће баш болети она ствар да ли је из Београда стигло и званично црно на бело „Србија признаје независност“ јер ће својим поступцима она то признати у пракси. А то је оно што се рачуна.

Нити су Косово и Метохија земља коју је њему или било ком другом политичару деда оставио у наследство, па сад имају апсолутно право да одлучују шта ће бити са њом. Нити је народ на Косову и Метохији бројка, статистички податак. Нити је комплетно историјско и културно наслеђе на целој територији Косова и Метохије нешто чиме се тргује.

И нико од њих нема права да се у било чије име одриче било чега. Да било шта поклања, да било шта продаје. Ваљало би да то схвате једном за сва времена.

Advertisements

Коментари на: "Дај ми да ти дам" (7)

  1. за новац и привилегије, власт и све што уз то иде, продају се и чланови породице, па зашто не би и тамо неко Косово или било који други дио Србије… црвена банда је увијек била становник цијелог свијета – мада се код нас одавно не зна која боја је наша а која туђа

    можда ми и немамо боје – срби су изгледа безбојни, безлични…па до оног безкрупулозни… срби су папагаји, декламују научено…

    не узмите ми за зло, али тако диван таленат „трошите“ на српске политичке пуноглавце… паметнима (иоле писменима и они који укључе своју „тинтару“) је све то познато, лудима и неписменима ни Господ не може да помогне… а душе продате ionako све чине само да нас суноврате…

    • „Срби су изгледа безбојни, безлични…“ – то сте сјајно рекли. У томе је можда један од проблема јер се ми „у боји“ никако не уклапамо у те њихове калупе…
      Пробала сам драги пријатељу да не пишем о њима, али је ово ваљда нека моја врста вентила, мој начин да их избацим из главе како бих могла да се посветим неким далеко бољим стварима.
      Лепио је видети Вас. Поздрав.

  2. jete ventil, Iva…ne bih dopunjavala ovo što si rekla, ama baš…i posveti se lepšim stvarima i tamo si jednako dobra, a možda i bolja 🙂

  3. Kofer, kofer… Čovek je shvatio da svašta stane u kofer, jal evri, jal Kosovo, a da se za kofer ne odgovara nikada… Da, i meni je pun… kofer… njegovih punih kofera…

    • За њим су увек други чистили, он је само знао да понесе кофер…
      п.с. тачно сам знала да ћеш видети везу…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: