vuk11Како смо у комшилуку мање-више сви у фазону вукова, наставља се серијал „Вучије приче“. данас нудимо басну француског писца Жана де ла Фонтена „Вук и Пас“ која говори о вредности слободе.

Уживајте 🙂

Један вук беше кожа и кост,
тако пси добро чуваху имања.
Тај вук стрете једног од њих,
Ухрањеног и лепог, који не знаше за пост;
Дебелог, са сјајном длаком,
Изгубљеног, после дужег лутања.

Вук би желео напасти га радо,
Као што је некад спремно јуришао на стадо.
Али, требало се борити,
А овај пас препун снаге,
Не би био надвладан борбом лаком.
Тешко би се он дао уморити.

Вук му дакле придје понизно,
Кренувши у разговор издалека,
Врло љубазно.
Поче да дели предивне похвале
Како су снаге овог пса све процвале.

„Само од вас зависи, драги господине“,
одговори с висине угојени пас.
„Ако желите да будете снажни,
са пуно хране читаве године,
напустите шуму и гладовања ужас.
Крените за мном и бићете важни.
Све ваше колеге у тешком су стању,
Јадни су и бедни, у сталном бежању.
Њихов је крај у исцрпљености, у страшном умирању.
Какав је то живот без мира и сигурности?
Зар је шума боља од пуних тањира?
Следите ме, и не бојте се будућности“»

Вук запита:

„А шта би онда био мој посао?“
„Скоро ништа“, одговори пас.
„Лајати за људима из чиста мира,
Посебно за онима што просити траже;
Затим махати репом пред свим укућанима,
И увек радити како газда каже.
За то се добија врло добра плата:
Пилеће кости и храна из палата,
Без да говоримо о силним миловањима.“

Већ унапред вук гледа да је дошао час
Када ће његови проблеми заувек проћи.
И у томе ужива сластећи се среће
Која ће за њега ускоро доћи.

Док је он тако са псом ходао,
Примети он длаку на његовом врату,
Како је мања, излизана, као нека крагна,
И запита смело, јер га брига нагна:
„Шта вам је то на врату, поштовани друже?“

„О, готово ништа“, пас се мало трже.
„Па како то ништа?“, вук забринут гледа,
„Читаво је ваше крзно више него лепо,
А врат вам је ружан.
Има нека беда,
Која чини да не могу поверовати вам слепо.“

„То је тако мало важно“, пас настави.
„На мом је врату од каиша траг,
Којим сам привезан у моме дворишту.
Али ништа страшно. Газда је мој благ.“

„Привезан?“ зачуди се вук.
„Ви не можете ићи куд вас ноге носе?“
„Не баш увек, морам признати“, изусти пас.
„Ипак морам рећи да то није ништа.
Наспрам оног што ми домаћини доносе.“

„За вас је то ништа, а за мене тако важно.“
Одговори вук убедљиво, снажно.
„Ваше тањире не желим ни мало.
Ја знам да имам од свих веће благо,
Које нећу дати јер ми је тако драго
Мени је слобода најмилија.“
Рекавши то вук побеже.
И још данас у шуми завија.

Advertisements

Коментари на: "Вук и Пас – Jean de La Fontain" (6)

  1. Samo psi mogu znati , ili naslućivati kako teče vučija krv…
    ona krv što su izgubili kada su se prokleli svojim podvinutim repom
    zarad dobrog zalogaja i toplog ognjišta…ali i dalje će biti otpadnici svoje vrste.

    Oni laju, a vukovi pevaju ispod Meseca…

  2. Ivo, serijal o vukovima 🙂 lepo!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: