Сета…


proplanak-u-sumiСве се ређе усуђујем да изговарам речи, јер увек значе нешто друго од онога што ја желим…

Интернет је илузија. Савршено ствара илузију блискости. У тренутку вам се учини да вам је неко, кога никад видели нисте, близак. И прича крене. Као да сте стари пријатељи који се познају дуже од живота. Причате лако, без резерве, без размишљања и бојазни да ваше речи могу бити погрешно протумачене јер се тако добро разумете, скоро савршено допуњавате.

И онда, у сред те приче о битним и небитним стварима, можете да осетите талас. Преплави вас онај добро познати осећај милине. Да сте у виртуелном свету случајно набасали на неког ко је вама сличан, ко вреди и појави се осмех на лицу. Онај, наизглед, ничим изазван, који је рефлексија унутрашњег склада и хармоније. И у глави чујете  реплику из чувеног филма „Казабланка“:

– Мислим да је ово почетак једног дивног пријатељства!

И време стане. Или се бар вама чини да је стало. И, хтели или не, једино што вам пада на памет је нешто што сте давно рекли:

„Колико смо ми у ствари повезани неким чудним енергијама и путевима… Као да смо се погубили у неким прошлим и нашли се у овом животу… Волели смо се и дружили, били пријатељи то је сигурно, али можда не довољно, па нам је дат овај живот да све надокнадимо…“

И одмах имате више енергије, више воље. Више осмеха, више лепих мисли. И све је исто, али је вама некако другачије.  Јер сада све има још један „тајни зачин“ који даје потребни шмек, који свему даје посебан укус.  И баш вам је лепо.

И, онда, као што то обично бива, тако „ушушкани“ у то разумевање и не приметите да је ваш покушај да се нашалите направио неки нежељени „клик“. Схватите да једно слово, ипак, није протумачено онако како је требало бити. И то једно слово привуче још једно, а оно још једно и створи се реч која привуче још једну и… У тренутку станете у неверици. Све је добило погрешан смисао. И, ма колико били вешти са речима, некако шта год да кажете у покушају да појасните то звучи контра онога што мислите и само појачава темеље тог „Кинеског зида“ који се одједном појавио и све више се диже између вас. У трен ока је постао велики као Хималаји! А сви знамо колико је тешко попети се на Хималаје, о преласку је илузорно и мислити…

И неминовност, оно што смо сви доживели, ефекат издуваног балона. И туге. У ствари, можда је туга погрешна реч. Права је сета. У речнику уз реч СЕТА стоји туга, меланхолија, жалост. То је тај микс.

Пре пар година на једном дивном путовању које ме је много променило чула сам мисао која је сад прикладна уз мало прилагођавање. Оригинал је:

– Најтежа носталгија је кад ти недостаје неко ко никад и није био твој.

Адекватна верзија је:

– Најтежа носталгија је кад осетиш да ти већ недостаје нешто што можда није ни постојало.

И неминовно враћање на почетак ове приче, оно што се намеће само по себи:

Све се ређе усуђујем да изговарам речи, јер увек значе нешто друго од онога што ја желим…

За некога за кога кажу да је вешт са речима, некога ко бира разбацана слова спаја их у речи које постају мала ремек дела, то је тежак пораз…

Advertisements

Коментари на: "Сета…" (30)

  1. …šta je bilo, Iva, u jedan moj propušteni dan…ko ti je navukao setu u oči i razbio iluzije opisanog sveta i prijateljstva…kolači, može? 😀 da njupamo, zajedno…ali seta je prolazna…

    • Ух, колачи су увек добар „лек“, мада носе ризик да се претера… 🙂
      У друштву је све лакше, прихватам позив 🙂
      п.с. неки мој начин да избацим ствари из себе је да их „ставим на папир“. А како смо се овде у комшилуку навикли да све делимо, мислила сам да ће и ова сета брже нестати ако је поделим…

  2. …hoće, lakše je kad staviš na papir i kad se deli…uvek, je tako ali ni kolač nije višak 🙂
    P.S.
    puno zvezdica na mom Tvitru, danas, za vaše tekstove…vole vas na mojoj lajni 😀

  3. Hm, znas, mozda je bolje sto na vreme nije razumeo… Za tebe bolje. 😉

  4. draganasmiljanic рече:

    „За некога за кога кажу да је вешт са речима, некога ко бира разбацана слова спаја их у речи које постају мала ремек дела, то је тежак пораз…“
    … da li je onda stvarno „u cutanju zlato“… ? hm… :/

    • Можда није, можда ово само значи да ја, ипак, и нисам тако вешта…

      • draganasmiljanic рече:

        Nije tako… 🙂 Kao dete sam imala obicaj da „trcim pred rudu“ sto sto bi rekli… sve sam htela da znam, da naucim sto pre, sto bolje (citala sam sa nepunih 6 god) i strasno mi je tesko padalo kad nesto ne bih mogla da razumem. Pobogu, kako to?
        I onda mi je jednom, moj deda (posto sam kod ostalih ukucana vec bila ispucala njihovo strpljenje) rekao nesto sto mi tada tek nije bilo jasno, cak, zvucalo mi je pomalo smesno, al je uspeo da me ucutka i na neko vreme mi zabavi misli…jer je, u stvari, to negde i imalo smisla… „covek se uci dok je ziv i na kraju glup umre“ Nasmejao se i pomilovao me po glavi. 🙂
        Naravno, ovde bi akcenat bio na prvom delu te njegove „mudrosti“ jer ucimo, ceo zivot… kako da pricamo, kako da se ponasamo, a da ne povredimo, ne uvredimo te kojima se obracamo… voljene. Na kraju, i sa nama samima nekad nismo bas najvestiji 🙂 (ili su to samo moji momenti… 😉 )
        Sve dok vidimo i trudimo se da to nesto promenimo na bolje, dobro je. Sve je dobro 🙂

        • Што ми познат овај опис „као дете сам…“ , баш ми познат и, некако, близак 🙂
          Да, видиш, деда је то врло паметно и реално рекао, али ми у појединим тренуцима нисмо ни једно ни друго 🙂 Нажалост… Или, можда ипак, на срећу… 🙂
          Мораћу, ипак, да порадим на тој вештини, можда сам мало „зарђала“ у односу према другима… 🙂
          Ово враћа оптимизам: „Ѕve dok vidimo i trudimo se da to nesto promenimo na bolje, dobro je. Sve je dobro“
          Хвала Гаго (ја некако увек тепам људима, надам се да не смета 🙂 )

        • draganasmiljanic рече:

          🙂 Detinjstvo je divno doba… Nema na cemu, volim da pricam pa se pepoznajem u tvojim redovima… i onda se raspricam 🙂
          Ne smeta mi, naprotiv. 🙂 Svako dobro ti zelim, pozdrav 🙂

        • Мени је, најискреније, много топло око срца (и то није фраза) кад прочитам то „препознавање у редовима“. Онај лепи осећај да нас сличних има ипак више него нам се чини 🙂
          Онда, Гаго, сврати кад си у близини, а и ја ћу код тебе „на кафицу и ванилице“ 🙂
          Поздравчић и читамо се 🙂

  5. „Мислим да је ово почетак једног дивног пријатељства!“ Potpisujem.

    Znaš kako ja gledam na to (i u stvarnom i u virtuelnom svetu) – jedan ode, bolji dođe …I eto tebe kod mene, a i mene, NAPOKON, kod tebe 🙂 Ima ona neka priča „životni voz“ …o putovanju i putnicima …
    Isuviše toga dobrog me na ovoj adresi čeka, nemam kad kad komentarišem…A smejem se, samo da me vidiš.sad …Evo na (svu) setu (i sve te praznike) se smejem 🙂

    • Нааалеее!!!
      Хвала Ти!
      Овај воз, као и сваки, крене, стане, касни, али увек стигне на време и на право место 🙂 Кад сам мало, али само мало, прошетала по твом дворишту био је онај лепи осећај препознавања који се десио са целим комшилуком. И просто ми негде жао што раније нисам кренула низ улицу и ко права комшика свратила у двориште, ако већ ништа нисам имала да донесем, онда бар да зајмим шољу брашна 🙂
      Хвала Ти за осмех 🙂

    • Imam dovoljno godina koje mi daju za pravo da ti kažem – ponekad se, ne tako često, ali, eto, dogodi se i u stvarnom svetu i životu, nešto slično. Ne baš sa najbližima, ali se desi da neko od onih iz kruga ljudi za koje misliš da se kapirate, nešto pogrešno protumači. I onda više nikad ništa nije isto …

  6. Evo i mene 🙂 prvo oko prekinutih niti: ako na nase veze gledamo kao na nezivu prirodu, na konac, kanap, lanac, vunicu 🙂 … onda cvor ostaje (a ako je lanac onda – zavareno mesto :)) ali nase veze su zive, kao sto smo i mi (bar bi se meni dopadalo da je tako) i zato, kao gusteru rep, kao ajkuli zub – obnove se i niko-niko pa ni taj guster ni ta ajkula (ups! na, nije personifikacija ni tebe ni onih koje pominjes u tekstu) ne osecaju da je to novo drukcije od prethodnog 🙂

    Drugo – oko toga da su se reci nekako istrosile – svakakvi ih zloupotrebljavaju, pa nije ni cudo… ali vidis, svaki put dodje po neko nov i razume te, dakle, i tu ima nade 🙂

    Pozdrav od Gvendoline i od mene 🙂 (htela je i ona da dodje u internet klub da cita poruke, bilo mi je tesko da je ubedim da ostane kod kuce)

    • Ја му у овој твојој причи дођем ајкула, некако ми опасније и лепше од гуштера 🙂 Шалим се, Драги мој, знам да је то само пример…
      Давно сам чула и свидело ми се:
      Превари ме једном – срам те било. Превари ме други пут – срам мене било што сам ти то дозволила.
      Под овим превари ме може и повреди ме, слажи ме и све остало из тог „лонца“. Можда је моја мана што сам искључива, а можда је то и неки одбрамбени механизам, „једном више од потребног“ су ме направили магаренцетом па кад неко пропусти ону прву шансу која му је дата тешко, заиста тешко добија другу. Догоди се, али ретко.
      Док сам у комшилуку немам бриге – не би мене мој Комшилук оставио на цедилу, нема шансе. И, како то лепо рече, сваки пут дође неко нов, лепо се ширимо у свим правцима и то је заиста сјајна ствар 🙂
      Верујем да си тешка срца убедио Гвендолину да остане, да не крене са тобом у клуб, али, ето, бар си се мало дружио са њом, разменио по коју паметну и напунио батерије за оно што те очекује у седмици пред нама…
      Поздравчић Комшо 🙂

  7. Nekad se čudan rezon udene kao klin u rezonanciju i napravi disharmoniju. A sad ću ti prepisati šta u mom rečniku piše za rezonanciju: ž(lat. resonare – odjekivati)Svojstvo nekog tela da zatreperi posrednim putem, dejstvom treperenja sličnog tela u neposrednoj blizini, odJek 🙂

    • „Svojstvo nekog tela da zatreperi posrednim putem, dejstvom treperenja sličnog tela u neposrednoj blizini, odJek“
      То је то! Хвала 🙂

  8. Nešto iz mog iskustva…
    Meni je odavno otpao rep, a i zubi.
    Ja sam dakle gušter bez repa i bez zuba.
    (Malo vskam dok plicam pa i moje veči zmače mešto drugo…)
    Zato pišem. Bitno je da se razumemo!
    Pozdrav! 🙂

    • Кад су људи сличних размишљања не требају им ни зуби ни реп. Пронађу они начин да комуницирају и да се разумеју 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

Магацин

Национални портал

%d bloggers like this: