Пастир и вук


N29-624996Прича на коју сам наишла пре неког времена и која  је оставила веома јак утисак на мене.  Не знам ко је аутор,  преносим је у оном облику у коме сам је пронашла…

Једном су једног старог пастира, који је већ преко 70 година чувао овце упитали новинари:

– Да ли можете да нам испричати нешто посебно што вам се сигурно догодило за тако дуги период?

Разлог, зашто су новинари уопште дошли је био то да је држава одлучила да му додели почасну пензију за његов 80. рођендан, јер је поштено обављао свој посао ето већ пуних седам деценија, а никаквих других основа не би могао имати по којима би добио заслужену пензију, јер није био нигде пријављен, на платним списковима предузећа.

Старац се испочетка бранио, да је он обичан пастир и већ му је било непријатно што су уопште дошли они којима се ни у сну човек не би надао, а камоли да ће још о њему неко и писати у новинама, за које је он, онако неписмен, само знао да постоје. Новинари као новинари, нападни као осице, нису хтели тек тако да оду, а простодушни је старац на крају ипак попустио и започео причу.

Имао је он обичних прича, које су за обичну рају и које се могу причати уз ватру деци, једино је мислио да су оне сувишне. И онда је почео причу:

Када сам имао двадесет година, нашао сам у шуми мало нејако штене. Онако мали ми се свидео, па сам га једноставно покупио са собом без размишљања. Већ након пар дана сам га заволео. Свуда сам ја њега вукао са собом, делио са њим што сам и сâм имао. И псето је лепо напредовало.

Но, сељани су ме задиркивати говорећи да је то вук и да требам да га убијем јер ће се догодити велико зло. Како сам могао да их послушам кад ми је срцу прирасло и готово. Псето је постало кршно, велико, и кад бих понекад нешто заборавио у селу, слободно сам га пустио, рекавши да ми то сам донесе. Гледао би ме за тренутак у очи, као да тражи на неки други начин, а не речима, што сам му казао. Био је то врло паметан пас и помагао ми је у чувању оваца.

Једног касног, летног поподнева, небо је некако притисло. Било је ведро, али ваздух је био тежак, као да ће киша.Ушао сам у колибицу у планини, у којој је био и тор за овце које су ту пландовале у сенци пар стабала. Чим сам легао на лежај, очи су ми се саме склопиле. Било је спарно.

Не знам колико сам дуго лежао, тек нешто ме је пренуло иза сна. Неко кркљање и режање. Све је било некако пригушено, тако да нисам био сигуран да ли ја то спавам или сам будан. Изашао сам да видим ипак што је. Врата колибице су гледала на запад. Наранџаста лопта је била још за копље високо. У смеру према Сунцу мој је пас седео. Њушка му је била сва крвава, а како је био окренут постранице, сунце му је наранџасто сијало кроз очи. Као да је место њих имао две жераице. Све је изгледало тако нестварно тим више, што се испред њега налазила хрпа још увек врелог меса из прохујалог живота. Одмах сам схватио што се догодило.

Ушао сам хладно, мирно у колибу и скинуо пушку изнад врата и поново изашао. Подигао сам лагано пушку, нанишанио у главу, главу мог вука. Он се није ни помакао. Као да је осјћао кривицу што је прокоцкао моје поверење, које сам уложио у њега. Повукао сам обарач и он је пао.

Да бих некако спасио, што се спасити дало, отишао сам у село по неког од сељана и кола. Помало ме је било и срам што пре нисам послушао сељане. Сунце је управо залазило, када смо почели товарити лешеве оваца у колица. Можете замислити колико је било моје запрепашћење када сам између оваца наишао на три леша вука и једне вучице. Срце ми се стегло, а на очи ми грунуше сузе. Убио сам свог истинског пријатеља. Посумњао у звезду на небу.

Од онда је прошло 60 година, а ја ту слику не могу заборавити, као да се данас десило. Од онда сам се некако повукао у себе. Речи су ми невољно прелазиле преко усана. Био сам врло пажљив. Јасно ми је постало да нема више места у мојој души за било какво осуђивање било кога.

Цена тога је била висока, а нико ме није питао да ли желим да купим то искуство.

Advertisements

Коментари на: "Пастир и вук" (35)

  1. Драга Ива, најежио сам се читајући причу. Поделићу је да што више људи прочита овако једноставне, а јаке речи.

    • На мене су оставиле изузетно јак утисак. Зато сам желела да је поделим са другима. Верујем да свакога од нас дотакне…
      Хвала Пријатељу што свраћаш у стари комшилук 🙂

  2. Da mogu da lajkam 100 puta to bih uradio za ovu priču.

    „Можете замислити колико је било моје запрепашћење када сам између оваца наишао на три леша вука и једне вучице. Срце ми се стегло, а на очи ми грунуше сузе. Убио сам свог истинског пријатеља. “

    Da se naježiš !!!…Ostavlja bez teksta.

    • Ја сам је читала и ћутала и читала и ћутала и тако…
      Иначе, имам још једну за тебе… Пронашла сам ОНУ, али да ти не буде превише, да те не размазим 🙂

      • Prijatno si me iznenadila sa ovom pričom, a nadam se da ćeš i sa TOM drugom,
        a vuk će već znati kako da ti se oduži 😉

        p.s.
        a šta fali razmazivanju…i vukovi vole to ponekad 🙂

        • Ето, видиш каква сам ја домаћица. Можда сам окаснила са кафицом – горчом, слатким и ракијицом, али мислим да је ово анулирало тај минус 😉
          Биће и те друге приче, само полако, што би неки рекли: Останите уз нас, следе неке занимљиве ствари 😉
          Ух, сад је „прорадило“ оно млађе дете у мени око тога одужити 🙂

          п.с. кликни на оно Ива на почетној страни, све ће ти бити јасно код тога термина размазити 🙂

  3. Александар Јовановић рече:

    Вук је издао своје.
    Божија правда.

  4. O svakako da jeste anuliralo…čak si, sada u velikom plusu, a plus velik ko Himalaji 🙂

    Ne sumnjam da će tvoja mudra glavica i vrene ručice napraviti još zanimljivoga ovde…pratim te 😉

    p.s.
    kliknuh i videh da si prava maza…kao princeza, a to znači i da si jako jako nežna i osećajna 🙂

    • Ех, ко Хималаји 🙂 Сад кад се опустим и распиштољим 🙂
      Свашта нешто може да се пронађе код мене, разне теме, различита интересовања… Један занимљив микс 🙂
      п.с. све ти је јасно 🙂

      • Sad ću i ja da se raspištoljim i otvorim jedno vince da nazdravim za te Himalaje,
        pa posle možemo da miksamo kako želiš. Živeli ! 🙂

        p.s.
        verujem da nam se i ostala interesovanja poklapaju 🙂

        • Ако је црно, суни у још једну чашу, ево мене за који минут 🙂
          п.с. верујем да не грешиш :-)))

  5. Ima i crnog i belog, pa šta ti srce ište 🙂
    a bogami ima i pršute da se pritisne to vince 🙂

    • Преферирам црно, мада и бело уме да буде одлично 🙂
      И пршута? Опа, па то је оно фул програм, носталгија и то 🙂

  6. Divno, Iva…neće like na zelenicupreslicu, pa ovako…

    • Минирају те мангупи са вордпреса, срам их било… Хвала Лидија, некако сам знала да ће се и Теби свидети 🙂

      • pa, nisi pogrešila i znaš zašto mi se sviđa, a sa ovima sa „vordpresa“ ima da se porazgovaram 😉 posebno…nemaš pojma, kako si blizu istine :))

        • Што би један мој другар рекао: Начеститам вам се свима миле Нове године!
          Тако и ти са вордпресом – само оштро! Нема смисла да те толико ограничавају и то на оба блога…

  7. :)) e, imaš krofnu, a može i kolač…malo sam živnula 😀
    P.S.
    …režu me nemilosrdno na tri bloga…ovo njima 😛 tebi kolač od višanja i klaker…može?

    • Крофна, колач од вишања, пита са јабукама, маковњача (штрудла са маком)… Било шта од те четири ставке КУПЉЕНО! 🙂

  8. Lepa i topla priča, hvAla(l) ti na njojzi.
    Ps. Nekako ni u jedan mah za vreme čitanja nisam posumnjao na vuleta 🙂

    • Биће наредних дана један серијал о вуковима, па сврати… 🙂
      п.с. нисам ни ја, само сам чекала расплет, да и пастир схвати 🙂

      • Hoću, sa zadovoljstvom 🙂
        Uspe li s Beti?

        • Нисам. Мада, морам да признам да је нисам много ни тражила. Видећу сутра вече да се озабавим тиме мало озбиљније па да је одгледам током викенда. А, видећу и са неким колегама/другарима који су филмофили, можда је неко има. Али, свакако ћу погледати. Препорука је препорука 🙂

  9. Ajoooj… Cutim, nema se sta reci…

  10. Divna priča, hvala 🙂 Evo, vuku u pomen…..moj omiljeni spot/pesma

    • Хвала за лепу песму и феноменалан спот. Видим да нас љубитеља вукова има поприличан број, и да нам се комшилук шири. Било ми је задовољство да поделим причу и радује ме да је на све оставила јак утисак. Биће наредних дана још текстова у одељку „Вучије приче“ 🙂
      Добро дошли у Ивин свет, надам се да ћемо се често виђати 🙂

  11. Strašno je koliko grešaka činimo nemajući strpljenja da proverimo činjenice… Strašno je koliko naših žrtvovanja bude pogrešno shvaćeno… Baš me ražalostilo…

    • А не знам ни шта сам очекивала кад сам поставила причу. Знам како је на мене деловала, а рецимо да знам каквог смо сензибилитета сви из комшилука, негде је и било очекивано да се сви растужимо. А стварно ми није била намера. Само сам хтела да је поделим са свима…
      Иначе, сви исто реагујемо. Станемо, занемимо, онда се преипитујемо увидимо колико грешимо, обећамо себи да ћемо водити рачуна, а онда, опет, после неког времена, упаднемо у ону животну колотечину и радимо исто. До неке нове приче, неке нове животне ситуације која ће нас натерати да се замислимо… И тако у круг…

      • Ne smeta što smo se rastužili, moralo je tako biti – to je nešto od pročišćavajućeg efekta koji poučne priče imaju, i to nam je svima trebalo – zato je i dospelo medju tvoje tekstove…

        I tako smo kao Arhimed sa svojim krugovima: „Ne diraj moje krugove!“ reče on rimskom vojniku, a ovaj ga probode kopljem…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: