Четири Божића


7. januar2Данас је најрадоснији дан за православне хришћане. По Јулијанском календару 7. јануара прославља се рођење Исуса Христоса – Божић. Срби, као и сви остали хришћани, Божић обележавају као један од најдражих празника, уз Васкрс и крсну славу.

На Православни Божић 7. јануара 1943.  у 22,30 у хотелском апартману број 3327 на 33. спрату хотела „Њујоркер“ у Њујорку умро је геније, српски и светски, Никола Тесла.

На православни Божић, 7. јануара 1942. у зору на сваку православну кућу у селу Придворица у срезу Невесиње напале су удружене усташко-муслиманске снаге. Усташе су повезале све Србе мушкарце и одвели их у село Доња Придворица, неке су стрељали, неке смлатили маљевима и коцима. Биљка Хаџића, Гаврила Носовића, Ћетка, Гојка и Радована Скока испекли су на ражњевима. Док су једне усташе завршавале посао са мушкарцима, други су хватали жене, децу и старце, довели их међу лешеве у штале и све их заједно запалили. Хватајући по селу српски женски свет, усташе су издвојиле девојке удаваче и младе невесте и одвели их у пећину више села Придворица, где су 20 дана долазиле усташе и силовале их, а пошто су их измрцварили, онда су их побили. Од Придворчана су остали живи само они који се тог дана нису затекли у селу. Муслимани су касније спалили цркву, коју су мештани од свог прилога изградили 1937., да би на њеним темељима изградили џамију. („Страдање Срба у Херцеговини за време Независне Државе Хрватске“, Данило Тунгуз-Перовић)

На православни Божић, 7. јануара 1993. муслиманске снаге из Сребренице су у Кравици убиле 49, раниле 80 српских цивила и војника, а седам их је нестало. Њих петоро није пронађено ни после равно 20 година. Ни после две деценије нико није одговарао за злочине над Србима.

Ја сам издвојила ова четири Божића која су ми негде и прва пала на памет. А као допуна за последња два Божића у  овом тексту и податак да је много случајева у историји да су се покољи Срба или почетак неких акција против српског народа дешавали на велике православне – српске празнике или на „црвено слово“ у црквеном календару кад Срби обележавају крсне славе. Поставља се питање зашто се злочини дешавају на велике српске празнике. Сматра се да је основни разлог за то жеља за затирањем и тоталним уништењем Срба. У време празника људи су у посебном свечарском расположењу и никако не очекују да ће бити зверски убијени. Масакри на велике празнике имају и додатни ефекат: потомци ће се сваког Божића, Васкрса, сваке крсне славе сећати како су им преци баш тог најрадоснијег дана зверски убијени…

Advertisements

Коментари на: "Четири Божића" (15)

  1. Wojciech рече:

    Da, da…
    treba se setiti I genija i žrtava.

    • Некад не успем да обележим баш све, али се трудим да похватам. А тај Божић је био заиста специфичан, одлазак таквог генија се никако не сме заборавити…

  2. Neko rece da je on stvarao buducnost. Jedan od boljih opisa tog coveka.

  3. vera nam kaže da praštamo, a da li možemo da zaboravimo? …takođe se kaže da je zaborav prva stepenica ka praštanju…čudno, strašno, a mi na iskušenju današnjeg dana…vera nas je održala 🙂

    • Чудно је то са прашатањем и заборављањем. У неку руку условљавају једно друго, једно без другог не могу…
      Ја сам ту можда и искуључива. Никад не заборављам – ни лепо ни ружно. Ретко праштам. Мислим да није на мени да опростим иако кажу да је праштање добро за душу. Уз то заиста мислим да је праштање корак ка заборављању, а неке ствари никако не треба заборавити да нам се не би понављале. Ту не мислим искључиво на други део овог текста, мислим на све животне ситуације: избор посла, избор пријатеља, избор партнера…
      Можда је тај мањак праштања код мене мана, можда је недостатак вере… Не знам 🙂

      • nešto treba prepustiti zaboravu zbog sebe, a ja sam, upravo, naglasila tim rečima i mislima po našoj veri da je teško toliko zla ili lepote nekog dela predati zaboravu…pitanje smisla postojanja, ali definitivno neke stvari treba baciti niz reku, zaboraviti i oprostiti za svoje dobro i ostaviti Bogu da se bavi time…zar nisi u sledećem tekstu malo načela od tog kolača zaborava? …samo si ga drugačije nazvala…lepo, Iva, lepi tekstovi…

        • „teško toliko zla ili lepote nekog dela predati zaboravu“ – ово је суштина свега. Кад је нешто много лепо или много ружно, тешко је заборавити…
          Хвала Драга 🙂

  4. Nikada ne treba zaboraviti!

  5. Reblogged this on ivinsvet and commented:

    На Божић, најрадоснији хришћански празник, догодиле су се неке важне ствари у нашој историји. Овај текст понављам као подсетник за све оне који су заборавили…

    • Неке догађаје није могуће заборавити. Све и да хоћемо!
      Мир божији-Христос се роди!

      • Неки људи, они попут нас, никад не заборављају. А неки други имају много кратко памћење…
        Ваистину се роди!
        Срећан и благословен Божић.

  6. 😦 treba pamtiti i opominjati

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: