kravica 3Једном сам написала:

„Историја, и она стара и ова новија су показали да непријатељи српског народа највише воле „црвено слово“ да баш на њега воле да покрену акције које за циљ имају убиства и етничко чишћење Срба. Као да проливањем српске крви желе да то црвено слово подебљају.

На православни Божић 1993. муслиманске снаге из Сребренице су у Кравици убиле 49, раниле 80 српских цивила и војника, а седам их је нестало. Њих петоро није пронађено ни после равно 20 година.

Тог најрадоснијег дана у хришћанском свету, дана кад се обележава рођење Исуса Христоса, муслиманске снаге од око 3.000 војника предвођене Насером Орићем напале су село које је бранило мање од 300 припадника сеоске страже. Село је опљачкано, запаљено је 688 српских кућа, око 2.000 помоћних и 27 друштвених објеката. Око 1.000 становника остало је без дома, а готово сигурну смрт су избегли пробијањем кроз сметове према Дрини. Без једног или оба родитеља остало је 101 дете. Најмлађа жртва био је четворогодишњи Владимир Гајић. Најстарија Мара Божић имала је 84 године. Током рата црква је сравњена са земљом, гробља уништена и гробови прекопани.

Од почетка рата па све до половине 1995. муслиманске снаге из Сребренице стално су упадале у српска села око Братунца, Милића, Скелана и Зворника. Убијалу су све што стигну, пљачкали и палили српску имовину. Заробљене су мучили, масакрирали, одсецали им главе и показивали у Сребреници. Забележен је и случај да су Ненада Ранкића пекли на ражњу.

Од педесетак Срба, који су почетком рата остали у Сребреници, преживела је само једна сенилна старица, док је друга старица Иванка Мирковић у јулу 1995. нађена заклана на кућном прагу. Већина несталих још није пронађена и ексхумирана.

Једнице Насера Орића почетком рата протерале су и поубијале српско становништво из Сребренице и оближњих села Солоћуша, Гостиљ, Гниона, Осредак, Виогор, Студенац и Пећишта. То „чишћење“ територије им није било довољно већ су почели са упадима у нешто удаљенија сребреничка и братуначка села Ратковићи, Брежани, Магашићи, Загони, Залазје, Сасе, Биљача, Факовићи, Бјеловац, Сикирић, Подравање…  У јануару 1993. догодила су се два упада у српска села која се по својој бруталности посебно издвајају. У Кравици 7. јануара и Скеланима 16. јануара убијено је 114 Срба од којих су више од половине чинили цивили.

Проглашење Сребренице заштићеном зоном УН и наводна демилитаризација муслиманских снага, нису спречили нове злочине. Упади из те енклаве у српска села су настављени тако да су, изузимајући три села уз Дрину, уништена сва српска села на подручју сребреничке и велики број села у братуначкој општини (више од 100 села), а јединице Насера Орића само у тој области убиле су око 3.000 Срба од којих велики број цивила. Напади и масакри најчешће су извођени на велике православне празнике као што су Божић, Петровдан, Ђурђевдан. Зликовци нису остављали живе ни децу и старце, а заробљени су умирали након бруталних тортура.

Заробљеном Анђелку Миладиновићу из Јежестице, пред мајком Савком, су одсекли главу, завезали је за возило и одвезли у Сребреницу. Славку су након злостављања, такође, заклали са још неколико цивила. О томе је сведочио Драгомир Миладиновић из Кравице чији су синови Ратко и Ђорђе погинули тога дана.

Два дана након крвавог пира пронађено је и сахрањено седам масакрираних тела, а тек после два и по месеца сахрањено је још 42 пронађених унакажених лешева.

Осим Драгомирових синова Ратка и Ђорђа, на Божић су бранећи нејач погинули још браћа Војислав и Радојко Богићевић, Крстивоје и Иван Ђукановић, Анђелко и Драган Млађеновић, Видосав и Миладин Ђокић, те Вујадин и Миладин Долијановић.

Према сведочењу преживелих мештана у нападу сребреничких муслиманских снага на Кравицу учествовао је велики број муслимана који су се после рата вратили на подручје те општине. Међу њима је био и преминули Орићев заменик Зулфо Турсуновић који је, према речима Ратка Николића, једног од ретких преживелих заточеника, мучио Србе у сребреничким логорима.

За 20 година после рата нико није одговарао ни за један злочин почињен над српским становништвом у средњем Подрињу, па ни за овај почињен на Божић у Кравици.

У цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици код Братунца данас, 5. јануара, биће служен парастос за 158 настрадалих Срба из овог места и суседних заселака, од којих је њих 49 убијено на Божић, 7. јануара 1993. После парастоса делегације ће положити цвеће и прислужити свеће код Централног спомен – обележја у Кравици за покој душа око 3.400 настрадалих Срба из регије Бирач.

Advertisements

Коментари на: "Злочин у Кравици – 20 година" (12)

  1. Страшно… Нека почивају у миру, када већ тако нису могли да проживе овоземаљски живот. Јако тужно…

    • Још једна потврда да не смемо да заборављамо да нам се исте ствари не би понављале изнова.
      Оно што нисам навела је податак да масакр у Кравици за Божић 1993. није био први такав злочин у овом месту. Први пут то се догодило 3. јула 1933. кад су током Другог светског рата усташе убиле 111 становника Кравице.
      Иначе, између маја 1992. и јануара 1994, 192 српска села и засеока у ширем региону Сребренице су опљачкана и спаљена, убијено је 1300 сељана, а много више је побегло из те области. Током 1994. и 1995, Насер Орић, командант Сребренице је у свој стан позивао стране репортере да би им показивао видео-касете које су приказивале одсечене главе Срба, куће у пламену, и гомиле лешева. И поред тога западни медији су скоро у потпуности игнорисали масакр у Кравици. Чак се ни у оптужби Насеру Орићу није нашао тај масакр.
      У Књизи мртвих Срба Сребренице и Бирча налази се списак 3.287 лица српске националности убијених на подручју Сребренице и околине.

  2. hrabro Iva, dobar tekst…gde su lajkovi? U ratu niko nije pošteđen, a zna se ko piše istoriju…zločin ne potiče od naroda i toga ima objašnjenog u knjizi Vladete Jerotića „Individuacija i oboženje“, jedna od mojih omiljenih, a „Prolog“ Nikolaja Velimirovića je druga Biblija svake srpske kuće…ujedno komentar i na tekst o njemu…pozzz 😀

  3. Хвала за текст. Морамо памтити, никад не заборавити и преносити са колена на колено да се никад не понови. Малко смо научили од догађаја из II светског рата али не довољно. Сада нам још само недостаје да се неко од наших политичара, због ко зна каквих разлога извине и за ове злочине. Нека почивају у миру. Вечна им слава и хвала.

    • Хвала Вама на посети.
      Покушавам, не знам колико у томе успевам, да обележим све битне догађаје из наше историје. Да поменем људе који су битни за овај народ и ову земљу. Да оставимо траг. Да се никад не заборави. Да се овако нешто више никад не понови.
      Поздрав и свако добро.

  4. Reblogged this on ivinsvet and commented:

    На православни Божић 1993. муслиманске снаге из Сребренице су у Кравици убиле 49, раниле 80 српских цивила и војника, а седам их је нестало. Њих петоро није пронађено ни после 21 годинe.
    Понављам текст објављен прошле године да се никад не би заборавило, да никад не дозволимо да се нешто слично понови.

  5. Nažalost ne pamtimo. Neka bar ima zapisano, možda nešto naučimo.
    pozdrav

    • Склони смо забораву. Зато се и трудим да овде објављујем оно што мислим да се никад не сме заборавити.
      Поздрав

  6. Данило рече:

    Трагична и јако тужна прича у мору прича… Не знам јеси ли писала о масакру у Пребиловцима…ух има на УТ снимак прилога са ртс-а. :(((

    • Данило, поздрав.
      О самим Пребиловцима још увек нисам писала, мада се у неким текстовима могу пронаћи линкови са писмом италијанског генерала Алесандра Лузане Мусолинију у коме се осврће на покољ у српском селу Пребиловци. Много је таквих прича, превише за један народ, а ми опет, неким чудом, опстајемо.
      Хвала што на посети којом сте ми скренули пажњу на то да нисам писала о Пребиловцима, наредних дана ћу припремити текст.
      Поздрав

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: