nikolajНа данашњи дан 4. јануара 1881.у селу Лелићу код Ваљева рођен је Никола Велимировић. Основну школу учио је у манастиру Ћелије, а 6-разредну гимназију завршио је у Ваљеву, док је Богословију завршио у Београду 1902. Кратко време био је учитељ у Драчићу и Лесковицама код Ваљева. На студијама је у Швајцарској и Енглеској био је од 194. до 1909. Теологију је докторирао на старокатоличком Теолошком факултету у Берну (1908), а филозофију у Женеви (1909). После дуге и тешке болести, 1909. у манастиру Раковица примио је монашки чин и име Николај. Своје образовање заокружује на Духовној академији у Петрограду.

По завршетку школовања започиње серију чувених беседа и предавања широм тадашње Србије. Путовао је по нашем Приморју, Немачкој, Швајцарској, Италији и Русији. Као професор београдске Богословије предавао је филозофију, психологију, логику, историју и стране језике. Већ у Богословији ушао је у јавни живот придружујући се опозицији против краља Александра Обреновића. Његове књиге и говорнички дар донели су му велику популарност, нарочито у време Балканских ратова. У току Првог светског рата (1915-1919) Николај је био у Енглеској и Америци на дипломатским и патриотским задацима где је успешно објашњавао и бранио интересе и права Србије и српског народа.

Године 1919. Николај је изабран за владику жичког, а затим охридског (1920-1934). Када је укинута Охридска епархија постављен је за епископа охридско- битољског са седиштем у Битољу (1930-1934), а одатле је враћен у Жичу као епископ жички са седиштем у Краљеву (1935-1941). Због његовог угледа и утицаја, Немци су га, одмах по окупацији Србије, ухапсили и затворили у манастир Љубостињу, затим Војловицу и најзад, спровели у логор Дахау.

Када се рат завршио, Николај је због блискости са Димитријем Љотићем и повезаности са политичком организацијом Збор избегао из земље. У Југославији је сматран сарадником фашиста и издајником, одузето му је држављанство, а име му се нашло на црној листи аутора чија дела нису могла да се објављују у земљи. У Америку је стигао 1946. одакле је до последњег даха деловао као теолог, родољуб и просветитељ. Умро је 18. марта 1956. и сахрањен у порти цркве Светог Саве у Либертвилу. Посмртни остаци пренети су му у родни Лелић 12. маја 1991. где је сахрањен у цркви, која је његова задужбина.

Свети архијерејски сабор СПЦ је 19. маја 2003.  „једнодушном једногласном саборском одлуком“ канонизовао Николаја Велимировића за свеца, чиме је крунисан процес његове рехабилитације и сакрализације. Свечана канонизација обављена је у Храму Светог Саве на Врачару, у Београду, 24. маја 2003. Већ следеће године, епископ шабачко-ваљевски Лаврентије је своју задужбину, манастир Соко, близу Љубовије и Крупња, посветио св. Николају. У овом манастиру постоји и музеј посвећен св. Николају, његова велика биста у дворишту манастира и још једна велика зграда која се зове „Дом св. владике Николаја“.

Велимировић је почетком 21. века постао једна од најуваженијих црквених личности у Србији. У верским круговима, Велимировића по важности редовно пореде са светим Јованом Крститељом и светим Јованом Златоустим. У црквеној литератури се стално понављају речи Јустина Поповића који га сматра „тринаестим апостолом”, „светим српским јеванђелистом” и „највећим Србином после светог Саве’”

Поједини сматрају да од Светог Саве до данас ниједан Србин није оставио за собом тако блиставо дело као Владика Николај. Био је пре свега јеванђеоски човек, прави Христоносац, али и велики духовник, песник, књижевник, историчар, филозоф, беседник…

Једна од изјава по којој је био познат је и:

– Ми смо по крви аријевци, по презимену Словени, по имену Срби, а по срцу и духу хришћани.

Говорио је да су Срби и други Словени чувари на капијама Европе, „да племена слабије расе и ниже вере не би узнемиравала крштену Европу у њеном мирном развијању и напредовању“. Сматрао је да су Срби, чим су се ослободили Турака, пали у ропство Запада.

– Да ли сте са Европом или својим народом? Ако кажете да сте са Европом онда се брзо лечите да не би заразили свој народ… европски народи су под проклетством божијим јер они нису више народи него јазавци… двоноги мајмуни… зверови а не људи… Европски интелектуизирани човек направио је уговор са ђаволом… Европа је јерес… А ти Србијо, куда си пошла за Европом? Ти никада ниси ишла њеним путем и никада за њом. Назад, на своје, ако хоћеш да се спасеш и живиш…

Такви његови ставови су и разлог зашто су неки критичари сматрали да је његово мишљење о српском народу попримило „нескривено расистички призвук“. Постоје и они који сматрају да је у својим ставовима био више него екстреман. Данас га поједине струје оптужују за клерикално.националистички, неофашистички и антисемитски политички став.

Његова сабрана дела сачињавају томови књига са око 12 000 страница.

 ИЗДВОЈЕНИ ЦИТАТИ

– Бирајте, Срби: живот или смрт, част или срамоту, светлост или таму, правду или неправду, Бога или ђавола. Бирајте! Бирајте или Христа или Барабу. Од тог избора зависила вам је сва ваша прошлост. Од тога зависиће и сва ваша будућност.

– Вера нам треба да би се могли надати, нада да би могли живети, а љубав да би могли као културан народ живети.

– Само оно што је битно има вредности. Остало је све прича о битности и вредности. Но, битношћу се не може оно што час јесте, а час није.

– Врлина је као жеђ, кад човек почне да је пије, све више жедни и све више тражи да је пије. Онај ко почне вежбати врлину милосрђа не зна меру у томе нити признаје икакву меру.

– Дани пораза теже се заборављају него дани победе.

– Од памтивека вуци кољу јагањце, а никад ниједно јагње није заклало вука, па ипак је у свету више јагањаца него вукова.Прва глад човекова јесте глад за истином. Друга глад наше душе јесте глад за правдом. Трећа глад душе наше јесте глад за чистотом.

– Време се продужава страдањем, скраћује радовањем.

– Три су главне врлине: вера, нада и љубав. Вера у Бога. Нада у вечни живот. Љубав према Створитељу и створењима.

– Победа над гневом једна је од највећих победа Христовог војника. Ми се обично гневимо или на оне које желимо да повратимо од греха или наклеветнике своје. Али, заборављамо притом да је гнев смртни грех и да желећи друге да спасимо, себе губимо.

– Често истог дана кад учиниш један грех, учинићеш и други; и кад покажеш једну врлину показаћеш и другу.

– Не пожели ишта што припада ближњем твом. Јер, чим си пожелео, већ си посејао семе зла у срцу и семе ће пасти и ратси, ширити се, и гранати се, и гурати руке твоје на грех и твоје ноге, твоје очи, и твој језик, и цело тело твоје. Јер, тело је извршни орган душе. Оно што душа хоће, тело мора; и оно што душа неће, тело не мора.

– И коса вам је на глави избројана, а камоли ваши пријатељи и непријатељи на земљи! Не бојте се дакле да ћете имати сувише пријатеља ни сувише непријатеља; нити се бојте да ће вас ваши непријатељи савладати, нити се надајте да ће вас ваши пријатељи одбранити. Само се старајте да имате Бога за пријатеља и не бојте се ништа.

– Што веће богатство сабирате, то сте жалоснији, што више знања трпате у себе то сте мање радосни. Све су приче на површини, а смисао њихов у дубини.

– Ми не држимо веру ради вере, него ради спасења душа наших. Нико не путује због пута, него због некога или нечега што га очекује на крају тога пута. Нико не баца коноп у воду, у којо се неко дави ради конопа, него ради дављеника, да га спасе.

– Бог није створио људе за погибију, него за спасење. Има ли баштована који, сејући поврће, жели да му се поврће сасуши и пропадне? Једну жељу Бог има: да се сви људи покају и од зла поврате.

– Почетак је мудрости страх Господњи. Ко није правилно почео, како ће правилно почети? Ко је од почетка пошао кривим путем, мора се вратити назад и ухватити правилан почетак, то јест, корачити ногом на прави пут.

– Лако је људима борити се са зверовима. Људи имају оружје које звери немају. Али је тешко људима борити се са духовима злобе, јер ови се служе оружјем које људи немају.

– Богатство није живот, богатство је само подупирач овог кратковременог, земаљског живота.

– Од многих који јуре за богаћењем чућеш овакво оправдање: „Кад се обогатим, моћи ћу чинити добра дела!“. Не веруј им, јер обмањују и тебе и себе.

– Дужност је родитеља да не сматрају децу своју за искључиву својину своју, но да их васпитавају мало за себе, а доста за друштво. Мајка природа научила је довољно свако дете себичности, мајка Српкиња нема томе шта да дода но има да одузме.

– Вера се наша куша чешће него што се трска ветровима љуља. И кушања су као ветрови; слабу ћу веру ишчупати, јаку још више ојачати. Кушања су као огањ у коме слама изгори, а злато се очисти.

– Наша вера нам забрањује да будемо шпијуни туђих грехова, с налаже да будемо неумитне судије својих.

– Држи веру пошто-пото. И чекај док љубав из вере не никне. Изгубиш ли љубав, изгубио си много, изгубиш ли веру, изгубио си све.

– Власт је велико искушење и мало је оних који могу одолети том искушењу.

Advertisements

Коментари на: "Рођендан владике Николаја Велимировића" (36)

  1. Био је пре свега јеванђеоски човек, прави Христоносац, али и велики духовник, песник, књижевник, историчар, филозоф, беседник… i fasista!!!
    Jel ga Hristos ucio da mrzi druge ljude?

    • Не знам шта га је Христос учио јер свако од нас ствари доживљава на свој начин. Свако од нас из онога што види, чује, прочита, учи узима оно што мисли да је најбоље за њега. Оно што знам је да волим неке његове мисли.
      Да ли је био фашиста или не? Ја са сигурношћу не могу да тврдим ни једно ни друго. Али, као што сте могли да видите, у тексту је наведено и негативно мишљење о њему, наведено је оно што му се замера:
      „Такви његови ставови су и разлог зашто су неки критичари сматрали да је његово мишљење о српском народу попримило “нескривено расистички призвук“. Постоје и они који сматрају да је у својим ставовима био више него екстреман. Данас га поједине струје оптужују за клерикално.националистички, неофашистички и антисемитски политички став.“
      Добро дошли у Ивин свет и свако добро.

      • Nije mi bila namera da Vas napadnem, vec da skrenem paznju o velicanju ovakvih ljudi od strane crkve koja treba da propagira ljubav i toleranciju…. Sve najbolje

        • Маестро,
          нисам се осетила нападнутом. Уз то, нисам од оних који блокирају коментаре који су оштри према обрађеној теми и у којима се посетилац блога не слаже са мојим ставом. Напротив. Коментари и постоје да би разменили мишљења. А ја на сваки коментар одговорим.
          Ствар кућног васпитања…

        • Drago mi je da smo se razumeli na pravi nacin 🙂 puno pozdrava

    • Valja prvo pročitati o čemu je čovek govorio, pa onda suditi… Fašista svakako nije bio. Pobogu, pa on je bio logoraš u nacističkoj Nemačkoj… Družio se sa crncima u Harlemu…
      Ipak, svakako znam da površni intelektualac nije bio…

      • Takodje se druzio i sa Dimitrijem Ljoticem i iskazivao neskriveni antisemitizam… Veoma pacifisticki, moram primetiti…

        • Ne znam odakle su preuzeti delovi teksta, ali kao antiseministička pripisuje mu se i izjava na jednom verskom skupu na kome su ga pitali šta misli o starom zavetu (Jevreji ne priznaju novi)… Odgovorio je: “Kada izadje Sunce, fenjer se gasi…“
          Izrazit antisemitizam, stvarno…
          Uostalom, zaista me zanima, možda i postoje takve izjave koje su uperene protiv Jevreja… Ako ih ima, dajte ih i ja ću promeniti moje mišljenje…

        • „Ipak se mora odati poštovanje sadašnjem nemačkom Vodi“,
          kaže vladika Nikolaj, „koji je kao prost zanatlija i čovek
          iz naroda uvideo da je nacionalizam bez vere jedna anomalija,
          jedan hladan i nesiguran mehanizam. I evo u XX veku on je došao
          na ideju Svetoga Save, i kao laik poduzeo je u svom narodu onaj
          najvažniji posao, koji priliči jedino svetitelju, geniju i heroju.
          A nama je taj posao svršio Sveti Sava, prvi medu svetiteljima,
          prvi medu genijima i prvi među herojima u našoj istoriji.“ Nikolaj Velimirovic o Adolfu Hitleru

        • Колико сам по подацима пронашла изјава је дата 1935. Значи, пре рата. Национализам је изворно позитиван, не знам зашто људи имају негативан став према њему. Национализам означава љубав према својој нацији, свом народу, али не значи мржњу према другима. То је већ шовинизам. Национализам је исправан, добро је бити националиста. Хитлер је отишао у есктрем, постао је националсоцијалиста – нациста.
          И још нешто, Љотић јесте хтео да га извуче из заробљеништва причом о Хитлеру, али владика Велимировић је одбио да сарађује са нацистима током окупације, а и одбио је да учествује у стварању про-нацистичке владе националног спаса.
          Дуго је за власт после 1945. био црна овца, непожељан. Систематски се радило на урушавању његовог лика и дела. Шта је заиста било можда једном сазнамо…

        • Delimocno se mogu sloziti sa Vama, medjutim, Hitler je od pocetka bio nacional-socijalista, i od samog pocetka je ustanovio odredjenu politiku. Uostalom, mozete procitati Mein Kampf, i pogledati koje je godine pisan….
          O Dimitriju Ljoticu svaki komentar je suvisan…

        • Љотића сам поменула јер сте га Ви споменули, сарадњу владике и њега. Далеко од тога да је мој фаворит…

        • Ja sam to spomenuo iz razloga jer stoji u tekstu

        • „U toku vekova oni koji su raspeli Mesiju Gospoda Isusa Sina
          hožijeg stvorili su od Evrope glavno hojište protiv Boga, za davola…
          Sva moderna gesla evropska sastavili su Židi koji su Hrista raspeli:
          i demokratiju, i štrajkove, i socijalizam, i ateizam, i toleranciju
          svih vera, i pacifizam, i sveopštu revoluciju, i kapitalizam i
          komunizam. Sve su to izumi Židova odnosno oca njihova – đavola.
          I to je sve u nameri da Hrista ponize, da Hrista ponište, i da
          na presto Hrista stavc svoga jevrejskog mesiju, ne znajući ni
          danas da je to sam Satana, koji je otac njihov i koji ih je zauzdao
          svojom uzdom i bičeva ih svojim bičem… Ali je za čuđenje da
          su se Evropejci kršteni miropomazani, potpuno predali Židovima
          tako da židovskom glavom misle, židovske programe primaju, židovsko
          hristoborstvo usvajaju, židovske laži kao istine primaju, židovska
          gesla kao svoja primaju, i po židovskom putu hode i židovskim
          ciljevima služe.“ Reci gore pomenutog o Jevrejima

        • Оно што мени у целој причи око Јевреја смета је то што ако изнесеш само једну критику на њихов рачун аутоматски те оптужују за антисемитизам.
          Јевреји су преживели то што јесу, и то је заиста било страшно. Али, жртве које су имали нису их као народ издигли на ниво безгрешног. Не могу њима да се толеришу ствари које се не толеришу никоме другом само због страдања у Другом светском рату.
          Уз то, не можеш бити оптужен за антисемитизам само зато што се не слажеш са тиме да су Јевреји једине „вредне жртве“, док су сви остали „безвредне жртве“.

        • To naravno nije tacno, i to znate! Jedno je kritika, a sasvim drugo je poredjenje Hitlera sa Svetim Savom, nazivanje Jevreja djavoljim potomcima i ostale nebuloze.
          Zapitajte se da li je govor mrznje kada neko kaze za Srbe nesto ovako slicno?

        • Слажем се да је поређење Светог Саве и Хитлера недопустиво!

        • I naravno,voleti svoj narod je u redu, ali sirenje mrznje prema drugima ne! Ovaj narod je dao milionske zrtve u borbi protiv takvih ideja…

        • Мржња је мени страна. Заиста никога не мрзим. Па ни оне који су се и те како огрешили о нас. Нису вредни мојих осећања. Уз то, ако бих их мрзела као што они очигледно мрзе нас постала бих као и они, не би било разлике…

        • Tako je! Ja upravo na to i zelim da skrenem paznju 🙂

        • I ja sam imam dosta toga da zamerim danasnjem Izraelu, ali ne mogu krivicu svaljivati na ceo jedan narod.
          Protiv takvih stvari se uvek borim,jer sam i sam bio izvrgnut slicnoj diskriminaciji samo zato sto sam Srbin. Kada su Srbe nazivali genocidnim, reagovao sam, isto kao sto i sad reagujem na sirenje mrznje prema celom jednom narodu. Uostalom bio bih licemer, kada ne bih ovako postupio. A vi ste mi trazili dokaze sirenja mrznje prema Jevrejima- dobili ste ih!

        • Ја нисам коментарисала изјаву владике Николаја Велимировића, већ сам изнела свој став по питању антисемитизма.
          Не сваљујем ја кривицу на цео народ, али просто не прихватам да су безгрешни и једине вредне жртве. И не прихватам да ако то кажем ризикујем да по аутоматизму будем оптужена за антисемитизам.
          Свака жртва је вредна. Колико су вредне јеврејске толико су вредне и српске у Јасеновцу и другим нацистичким логорима. Говорим српске јер сам ја Српкиња и моје ме највише боли. Али, ретко где у свету ћемо наићи на уопште помињање Јасеновца и наших жртава. Срби су чини се одувек били колатерална штета, а временом су постали „безвредне жртве“. Тај двоструки аршин је оно што мени смета. А сваки покушај да направиш неку паралелу између јеврејских и жртава неког другог народа је недопустив јер тиме се умањују јеврејске жртве а то није дозвољено, то је антисемитизам.

        • Evo odmah cu vam odgovoriti, prosetajte ulicama Tel Aviva, zaustavite bilo koga na ulici i pitajte za Jasenovac, i svi ce znati. Naravno da i mene bole srpske zrtve, ali takodje imam osecaj i za sve druge zrtve koje su nevino stradale. A ako ste nekad bili u nekom od nacistickih logora i videli horor koji se tamo odvijao, razumecete zasto se ostro reaguje na antisemitizam.

        • Управо зато што је наш народ прошао то што јесте саосећам са свим невиним жртвама. Знам кроз шта су пролазили у нацистичким логорима, али, опет понављам, не прихватам да једна реч критике аутоматски даје право да будеш оптужен за антисемитизам. Овде не говорим о Николају, овде говорим уопштено.

        • Uopsteno se mogu sloziti, za Nikolaja ne. Smatram da pre nogo sto se neko optuzi za nesto mora se valjano protumaciti sta je doticni izrekao, ali takodje i ta osoba mora snositi odgovornost za svoje reci…

  2. Nemam opciju “odgovor“ i žao mi je što Maestro neće ovo videti, a voleo bih da dobijem odgovor… “ Reci gore pomenutog o Jevrejima“ nije navod, nije citat… Voleo bih da znam odakle je to uzeto…

  3. Otac moj, Otac vaš! govorio je Gospod Hristos kad je u čovečjem telu hodio među ljudima. Otac nebesni, Otac je svetlosti i svakoga dobra. Otac Hristov, otac je i svih hristijana, sve dece Hristove. Milion puta Hristos je nazivao Oca svoga Ocem i Svojih Apostola i Svojih sledbenika. Otuda i svi ljudi i svi narodi, koji su se krstili u ime Hristovo, priznali su večnoga Boga Oca za svog Oca, po otkrovenju Sina Božjeg Isusa Hrista i po nadahnuću Duha Svetoga. Još je zapovedio Gospod: ocem ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas jedan otac koji je na nebesima (Mat. 23:9)

    Eto tako je govorio Gospod o Ocu onih koji su Njega poslušali i Njemu posledovali, o Ocu od Koga je On rođen i od Koga Duh Sveti ishodi. Nasuprot tome Ocu svetih, postoji i otac tame i zlobe, i tome ocu privoleli su se svi protivnici Hristovi, svi protivnici svetlosti, svi protivnici ljubavi. Taj otac mraka i zlobe i mržnje jeste đavo. Njemu su se privoleli bili starešine židovskog naroda u vreme Boga vo ploti. Iako to oni nisu ni znali ni priznavali, svevideći Hristos je video i posvedočio im: Vaš je, veli otac đavo; i slasti oca svojega hoćete da činite (Jov. 8:44). Jer veli opet, kad bi Bog bio vaš otac, ljubili biste mene; jer ja od Boga izađoh i dođoh (Jov. 8:42)

    Ali mnogi Jevreji nisu primili te reči, nego su bili ustali protiv Hrista, i pogazili Ga i umrtvili, na svoju večnu smrt. Zaslepljni satannom ko i Juda oni nisu videli Boga u Hristu. Zadahnuti smradnim duhom satane, oni su Hrista sudili i ubili. I povrh svega, oni su se pokazali gori protivnici Božji nego li neznabožac Pilat, jer su u jarosti zlobe svoje izrekli onu strašnu reč: Krv Njegova na nas i na decu našu! Tako je ta nevina krv postala bič koji ih goni kao stoku kroz vekove iz zemlje u zemlju, i kao oganj koji sagoreva sva njihova slagališta spletki protiv Hrista. Jer tako ih uči đavo, otac njihov. Ðavo ih je naučio kako da ustanu protiv Sina Božjeg Isusa Hrista. Ðavo ih je učio kroz sve vekove do sada kako da se bore protiv sinova Hristovih, protiv dece svetlosti, protiv sledbenika Jevanđelja i života večnoga.
    U toku vekova oni koji su raspeli Mesiju Gospoda Isusa Sina Božjega, stvorili su od Evrope glavno bojište protiv Boga, a za Ðavola. To je danas glavno bojište Židova i oca židovskog Ðavola protiv Oca nebesnog i porotiv Sina Njegovog Jedinorodnog, od Deve vaploćenog i protiv svetinje Duha Svetoga.

    To Evropa ne zna, i u tome je sva očajna sudba njena, sva mračna tragedija njenih naroda. Ona pre svega ne zna čija je. Onda ona ne zna ko joj je prijatelj a ko neprijatelj. Ona ne zna koga da zove Ocem a koga Sinom, zbog čega je popljuvano u njoj očestvo i sinovstvo, roditeljstvo i čedstvo. Ona ništa ne zna osim onog što joj Židovi pruže kao znanje. Ona ništa ne veruje osim onog što joj Židovi zapovede da veruje. Ona ne ume ništa da ceni kao vrednost dok joj Židovi ne postave svoj kantar za meru vrednosti. Njeni najuceniji sinovi su bezbožnici (ateisti), po receptu Židova. Njeni najveći naučnici uče da je priroda glavni bog, i da drugog Boga izvan prirode nema, i Evropa to prima. Njeni političari kao mesečari u zanosu govore o jednakosti (ignoranciji) svih verovanja i neverovanja, tj. ono što Židovi hoće i žele, jer im je potrebno prvo da se izjednače zakonski sa hrišćanstvom, da bi posle potisli hrišćanstvo i učinili hrišćane bezvernim, i stali im petom za vrat. Sva moderna gesla evropska sastavili su Židi, koji su Hrista raspeli: i demokratiju, i štrajkove, i socijalizam, i ateizam, i toleranciju svih vera, i pacifizam, i sveopštu revoluciju, i kapitalizam, i komunizam. Sve su to izumi Židova, odnosno oca njihova đavola. I to je sve u nameri da Hrista ponize, da Hrista ponište, i da na presto Hristov stave svoga jevrejskog mesiju, ne znajući ni dan danas da je to sam Satana, koji je otac njihov i koji ih je zauzdao svojom uzdom i bičovao ih svojim bičem.

    Braćo moja, što Židovi tako čine protiv Boga Oca i Sina Božjeg Gospoda Isusa Hrista, to nije nimalo za čuđenje. Jer je sam Gospod Hristos, vidoviti i nepogrešni, rekao da je otac njihov đavo i da oni čine slasti oca svoga. Ali je za čuđenje da su se Evropejci, kršteni i miropomazani, potpuno predali Židovima, tako da židovskom glavom misle, židovske programe primaju, židovsko hristoborstvo usvajaju, židovske laži kao istine primaju, židovska gesla kao svoja primaju, po židovskom putu hode i židovskim ciljevima služe. To je za čuđenje u naše vreme, i nista više u svetu. Sve drugo je manje važno ili nevažno. Ali je najvažnije kako je hrišćanska Evropa postala sluškinja Židova i kako je otpala od Oca svetlosti i priznala đavola za svoga Oca u svima mislima i zeljamai delima svojim. O tome treba da mislite, braćo Srbi, i u vezi s tim da ispravljate put svoj pre svojih misli, želja i dela. Da se ne nađete kao sinovi satanski! Nek vam je Hristos u pomoći. Amin.

    Nikolaj Velimirović „O Jevrejima“, u: Nikolaj Velimirović Reči srpskom narodu kroz tamnički prozor: (iz logora Dahau), Ihtis-hrišćanska knjiga., Beograd 2000 (str. 193-194)

    • Сад видех овај одговор тј цитат онога што је владика Николај Велимировић рекао/написао. Оно што је мени одмах „упало у очи“ је да је изречено током тамничења у логору Дахау. Ми не знамо шта се њему тамо дешавало, нити шта је конкретно био повод за овакве речи. Чисто сумњам да су изречене тек тако.
      Мислим да је оно што је Новиинтернет написао суштина:
      „Ратови и све што их прати су већ по себи довољно страшни, а њихов утицај на мисли оних који их преживљавају је огроман и није га лако анализирати и издвојити из неке изјаве, па да нам остане само суштина онога што је писац (књижевник или владика свеједно је) хтео да каже“
      Мислим да, с обзиром да не знамо позадину онога што је довело до оваквих речи, не можемо a priori генерализовати. Јер, поред оваквих коментара, верујем да се морамо сложити са тим да је владика изговорио много више позитивних ствари, позитивних мисли. Тешко да се ове мисли могу подвести под фашизам, а и то је оно што је он говорио:

      – Врлина је као жеђ, кад човек почне да је пије, све више жедни и све више тражи да је пије. Онај ко почне вежбати врлину милосрђа не зна меру у томе нити признаје икакву меру.
      – Од памтивека вуци кољу јагањце, а никад ниједно јагње није заклало вука, па ипак је у свету више јагањаца него вукова.
      – Прва глад човекова јесте глад за истином. Друга глад наше душе јесте глад за правдом. Трећа глад душе наше јесте глад за чистотом.
      – Три су главне врлине: вера, нада и љубав. Вера у Бога. Нада у вечни живот. Љубав према Створитељу и створењима.
      – Не пожели ишта што припада ближњем твом. Јер, чим си пожелео, већ си посејао семе зла у срцу и семе ће пасти и ратси, ширити се, и гранати се, и гурати руке твоје на грех и твоје ноге, твоје очи, и твој језик, и цело тело твоје. Јер, тело је извршни орган душе. Оно што душа хоће, тело мора; и оно што душа неће, тело не мора.
      – Бог није створио људе за погибију, него за спасење. Има ли баштована који, сејући поврће, жели да му се поврће сасуши и пропадне? Једну жељу Бог има: да се сви људи покају и од зла поврате.
      – Дужност је родитеља да не сматрају децу своју за искључиву својину своју, но да их васпитавају мало за себе, а доста за друштво. Мајка природа научила је довољно свако дете себичности, мајка Српкиња нема томе шта да дода но има да одузме.
      – Власт је велико искушење и мало је оних који могу одолети том искушењу.

      • Tacno, medjutim, pored ovih reci, i njegovog ranijeg divljenja Hitleru, veze sa Ljoticem, nazivanjem Slovena visom rasom i slicno mogu izvesti samo jedan zakljucak. No, naravno, to je samo moje misljenje….

  4. Ne mogu a da ne kazem svoje razmisljanje, iako je moje poznavanje istorije ne povrsno, nego skoro nikakvo (sto nas vraca na temu loseg obrazovanja i nerazvijanja kritickog misljenja, i misljenja uopste). Veoma je korisno da imamo ovakve tekstove – objektivniji su nego bilo sta u „javnim medijima“. A ne znamo, niti mozemo znati sta je prethodilo necijim mislima na neku temu. Ratovi i sve sto ih prati su vec po sebi dovoljno strasni a njihov uticaj na misli onih koji ih prezivljavaju je ogroman i nije ga lako analizirati i izdvojiti iz neke izjave, pa da nam ostane samo sustina onoga sto je pisac (knjizevnik ili vladika svejedno je) hteo da kaze. Da li je neiskren pisac (homoseksualac) kad govori o ljubavi? Njegove misli mogu biti obrazac neznosti, i ne znajuci njegovo oprerdeljenje, mozemo se oduseviti pricom ili romanom, a posle, saznavsi da je homoseksualac, mozemo sa gadjenjem odbaciti i te misli i celu knjigu… Hocu da kazem da je sve, sve i vrlo kompleksno i vrlo jednostavno.

    Ako je meni prijalo da procitam: „Често истог дана кад учиниш један грех, учинићеш и други; и кад покажеш једну врлину показаћеш и другу.“ jesam li ja zbog toga fasista (ako prihvatimo cesto pominjanu „osudu“ i kvalifikaciju vladike Nikolaja)?

    Mnogo, mnogo toga bi trebalo proanalizirati da bi se zaista uvidelo sta je istina. Na nama je da se trudimo da budemo na dobrom putu i podrzavam Ivu i njene tekstove o vaznim istorijskim licnostima, jer mislim da jesu putokazi za dobar put…

    • Наш проблем је, генерално, што се, кад је образовање у питању иде из крајности у крајност. Опција која је победник ради на томе да максимално оцрни пораженог, а уздигне своје. Поражени, опет, пљују по победницима величајући своје. А истина је да и на једној и на другој страни има нечег позитивног, само то треба прочистити. Искристалисати. А то је заиста захтеван посао јер је генерализација код нас веома јака. Све је црно или бело, а сви из искуства знамо да и у најчистијој белој боји има зрно црне. (Најбаналнији пример, искусни молери знају да кад фарбају врата у белу боју у смесу додају неколико капи црне како би врата имала онај прави одсјај)
      Оно што је, мислим, најважније од свега, је тачно знати поводе за одређене речи, реакције. Тек кад се зна позадина свих догађаја може се донекле судити о њима. Јер оно што никако не треба заборавити је да је свако од нас јединка за себе, свако од нас другачије реагује на одређене ствари.

    • Ratovi jesu strasni, medjutim u njima postoje oni koji vrse zlocine, i oni koji podrzavaju te zlocine, kao i onih koji to ne rade. Naravno da cu osudjivati one koje vrse zlocine, kao i one koje ih podrzavao. Sto se tice stava o homoseksualnom piscu, mogu se sloziti, primer je i spanski pesnik Lorka koji je pisao divne pesme, koje su usput bile posvecene njegovom partneru. Samo razlika izmedju homoseksualca i naciste je ogromna. Mogu da citam pesme ili price nekog homoseksualca i da mi se dopadaju, je me njegovo ljudsko pravo da voli koga hoce ne ugrozava, niti me se tice, dok me delovaje jednog naciste itekako moze ugroziti…

      • I oni koji komaduju i zloupotrebljavaju ostale za svoje zamisli i svoju (trenutnu) korist, pa posle – nikom ništa, narod je kolateralna šteta…

        Svaki nemoralni i nedovoljno ljudski čin nas ugrožava, jedino neke stvari ne osetimo odmah ili nisu jasno vidljive.

        Da li uopšte iko mora da umre nasilnom smrću?

        A zločince, bivše i sadašnje treba zbrisati sa lica zemlje. Mi se „učimo“ na primerima iz prošlosti – jesmo li išta naučili?

  5. Kada su nacisti došli po komuniste,
    ja sam ćutao;
    jer nisam bio komunista.

    Kada su zatvorili socijaldemokrate,
    ja sam ćutao;
    jer nisam bio socijaldemokrata.

    Kada su došli po sindikalce,
    ja se nisam pobunio;
    jer nisam bio sindikalac.

    Kada su došli po mene,
    nije preostao niko da se pobuni.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

Магацин

Национални портал

%d bloggers like this: