Одлучила сам…


sunce se probijaКажу да ће ова 2013. бити тешка. Тежа него 2012. Да нас очекује наставак кризе, беспарица, можда и неки ратови, само овога пута не локалног карактера већ глобално – Трећи светски рат.

То је прича коју слушамо већ дуго, последњих неколико година. Понавља се као кад пустите плочу, па се она врти свирајући исту песму увек изнова.

Нешто контам, ако је добар део планете веровао да су древне Маје у праву и да ће се смак света догодити 21. 12. 2012. зар нам чињеница да смо преживели ту и такву годину не даје право на оптимизам?! Право да бар мало на свет и ствари гледамо из неког бољег угла, са више вере у боље сутра. Зато ја не дајем пет пара на те приче о тешкој години која нас чека јер, Боже мој, поред свега лошег што разноразни набрајају ова година у себи има, можете мислити, и баксузни број 13.

А, кад је одлучено да је број 13 баксузан? Што рече моја сестра:

– Било је 12 апостола и Исус је био 13. Како то може бити баксузни број?

Но, да не идем предалеко, да испратим фабулу радње 🙂

Често цитирам један од највише цитираних цитата (волим кад овако гомилам речи 😉 ) Оца Тадеја:

– Какве су ти мисли, такав ти је живот!

И ја сам некако у смирај 2012. донела неколико битних одлука. Глобално гледано те моје одлуке су апсолутно небитне јер не мислим да бацим атомску бомбу, извршим атентат или нешто слично што би утицало на ток светске историје. Не, моје одлуке су оне које ће променити један мали део универзума, мој кутак свемира. Одлуке које ће променити мене. А како свака промена креће од нас самих, промениће мене, потом мој свет, а онда… Онда? Онда наступа „ефекат домина“ – промене ће захватити све 🙂

Одлучила сам да, без обзира на све, останем оптимиста. Срећа привлачи срећу, туга привлачи тугу. То је неписано правило које се увек изнова потврђује. Ма колико ми се учини да је живот тежак, увек треба пронаћи нешто добро у њему, неку макар и ситницу којој се треба радовати, која ће бити нека звезда водиља коју ћемо пратити током тешких времена. Не треба заборавити, после сваке олује, ма колико велика била, море се умири. Да, знам, бродови који су се нашли на путањи олује често се олупају о хриди које штрче из воде, остану насукани на некој обали, или се нађу на дну мора. Али,  људи су јачи од бродова, саткани су од чвршћег материјала. Потребно је много јаких олуја да би их заиста, истински сломили. Уз то, људи имају невероватну моћ регенерације – ма колико да је нешто страшно, ма колико мислила да су сломљени, да не могу даље ипак успеју да наставе путовање. Некако се придигну, најпре на колена, потом придржавајући се за околину несигурно стоје, бојажљиво праве прве кораке, а онда, корак постаје све чвршћи, одсечнији, сигурнији. И несвесно, после сваке олује и њихово путовање је све одлучније. Зато треба бити оптимиста и веровати да се иза облака крије сунце и увек треба видети бар један зрачак који нас греје и најављује светлост и топлоту.

Одлучила сам и да више верујем себи, свом инстикту, својим проценама. Кад год сам сушала само себе нисам погрешила. Оно пар пута кад сам допустила себи тај луксуз да посумњам у свој суд, кад сам помислила да су други паметнији, искуснији, нашла бих се у проблему. Да не буде забуне, нисам ја од оних који бирају лакши пут, који користе пречице, иду стазама које су неки други утабали пре њих, напротив. Како сам већ пар пута написала, сматрам да човек ако жели нешто да научи то мора на сопственим грешкама. Док не осети на својој кожи и лепо и ружно, не може бити сигуран да је научио лекцију. И то и сад тврдим. Уз то, некако је лепше кад ударац главом о зид буде због неке лично твоје одлуке, а не као последица „добронамерног савета околине“. Први звекет може нешто и да те научи, а овај други ем што боли, ем што ти показује да не само да си ти мало глуп, већ се и крећеш у лошем друштву – ил’ су глупи ил’ ти желе зло. У сваком случају „дупло голо“.

Одлучила сам и да пронађем, ископам, створим више слободног времена. Како? Уз помоћ трикова 🙂 То још увек нисам најбоље разрадила, али слободно време морам да нађем. Да се посветим себи у најбољем смислу. Мало више времена за књигу, едуковање на свим пољима, ширење видика у свим правцима. Више времена за пријатеље и оне опуштајуће трач партије које лече душу. Више времена за бесциљне шетње по крају, по рецимо Кошутњаку, Ади или Калишу. Овај Београд има толико лепих места на којима врло квалитетно можеш да проведеш оне тренутке кад си сам са собом и онда се тако лепо испричаш, изјадаш, изанализираш проблем и сам себи даш савет који је увек и најбољи.

Одлучила сам и да више не будем тако фина, тако добра. Што си бољи човек, то те више газе. Кад си ђубре према другима они зазиру, не иду ђоном. Стрепе. Много више поштују. А ја сам изворно добра. Због свог кућног васпитања чак некад превише добра. И неки људи то капирају као слабост. Од твоје доброте погрешно закључе да си туњав и онда покушају да наметну себе као лидера, да наметну своју вољу, дају себи право да те контролишу, да одлучују у твоје име. Онај систем: даш им прст, они би целу руку! И онда кад им ти суптилно или мање суптилно ставиш до знања да то не могу, одједном постанеш најгора на свету. Зато сам сконтала да је боље бити најгори од старта него кидати живце и опет доћи до фазе кад треба бити груб. Овако, у старту се то све искристалише и нема непријатних изненађења. Она пошалица „најгора од све деце“ од сада постаје моја „лична карта“ 😉

Одлучила сам и да свакога дана обрадујем себе. Неком ситницом, неком крупном ствари, неком лепом мисли, неком новом одлуком. Одлучила сам да „свакога дана у сваком погледу све више напредујем“, али не у тежини  🙂 Одлучила сам да ова „тешка, баксузна, лоша“ година буде почетак наставка мог дивног, бајног, сјајног, феноменалног живота – јер сам донела одлуку да буде баш такав.

Одлучила сам и да, без обзира на све лоше људе, све лоше приче, све лоше енергије којима смо сви свакодневно окружени, увек останем таква каква сам сада: за искрене пријатеље добар човек и, што је можда и важније, једно велико дете које у људима увек види добро. Ма колико то добро другима било невидљиво. И одлучила сам да никад не дозволим том детету у мени да одрасте јер је свет много лепши гледан из шарених дечијих ципела.

Одлучила сам и да се више смејем. Јер ми се може и јер имам леп осмех. Уз то, осмех је најјефтинији начин да поправимо свој изглед. Осмех је најбоља шминка на нашем лицу. И, осмех је друга најлепша ствар коју можемо да урадимо нашим уснама 😉

Одлучила сам… Јер ми се може!

Advertisements

Коментари на: "Одлучила сам…" (17)

  1. I neka si… 🙂 Ali, čuj, kad razradiš ono sa stvaranjem više vremena, javi recept, važi…?

  2. vuckovicnamestaj рече:

    Rekla bih, dobre ti ove odluke, a sad na posao, zdušno ih primenjuj!

  3. то Иво, то 🙂 прaве одлуке…и немој да омане онај домино ефекат 🙂

  4. Podržavam i doprinosiću sa svoje strane, a jedva čekam domino efekat 😉

    • Уз такву помоћ и подршку коју добијам од комшилуке, нема шансе да не успем 🙂

      • Upravo je veoma bitno da uspeš, jer će to i nas ostale ohrabriti i podržati u istrajavanju na dobrom putu 🙂

        • Лепо сам ја ономад написала: ми смо као пачићи, пратимо једни друге, гуркамо кад неко застане, придржавамо да не падне…

        • Samo da ne bude Zmajeva „Pačija škola“ 😉 i ono čuveno: „… ništa više ne nauči pačurlija ta, nego što je i pre znala: Ga, ga, ga…“

        • Да ли ја то препознајем сумњу у твом гласу 😉
          То нама не може да се догоди, видиш колико смо напредовали од кад смо се доселили овде, ако ништа друго сад гачемо са гак, гак, гак 🙂

  5. Mija Zmija рече:

    Odlicno,prepisujem recept od Ive,i delim ga dalje,da i ostali budu uspesni.

  6. Odlučila jesi i poštuj tu odluku. Odluke su odraz nas samih u magnovenju zbrke življenja.
    I to je upravo ono kada iz priče o dva vuka hraniš onog što želiš da napeduje, tako je to i sa detetom…ako ga osporiš i zaboraviš uprkos detinjstva zarad odraslog doba u koej i sama/a ne veruješ, onda će doći onaj smak sveta koje su Maye najavljivale, bez ikakve razorne komete što udara na Zemlju.

    Smakove mi pravimo isto kao što gradimo svetove…

    • Ја сам ти од оних које је можда тешко покренути, тешко преламају да нешто промене, али кад се једном покрену… Као она лавина која се сјури низ Алпе и уради оно што је наумила 🙂
      За смак света се слажем… Никада природа, никада васиона не могу толико штете нанети планети Земљи и људском роду колико он то може сам. Тако је и са нама, са људима који нас окружују, тако је и у нашем микрокосмосу, нашем малом делу света…Ако ми не бринемо о њему, ако ми нисмо добри и позитивни лако можемо довестидо тога да се све уруши…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: