selimovicПисмо Мехмеда Селимовића упућено 3. новембра 1976. Одељењу језика и књижевности Српске академије наука и уметности – САНУ. Овај документ се налази у Историјској збирци Архива САНУ у Београду, под редним бројем 14441. Селимовићево писмо представља примаран историјски извор и оно је незаобилазан извор приликом проучавања рада и дела овог познатог писца. Корисно је како за историчаре књижевности тако и за биографе овог познатог писца, самом чињеницом, да је Мехмед Селимовић напоменуо да се ово писмо сматра пуноважним аутобиографским податком.

Писмо Мехмеда Селимовића САНУ

“Још у вријеме када се почело јављати питање којој од југословенских литература припадају поједини писци српскохрватског језика, ја сам у више наврата покушавао да се одупрем сваком упрошћеном разврставању књижевних стваралаца према националном, републичком или чак покрајинском основу. Чинило ми се да су писци и њихова дјела незаштићено изложени ванкњижевним инсистирањима – свеједно да ли нас неко принудно издваја из једне, или накнадно премјешта у другу, територијалну књижевност. У једној прилици био сам принуђен и да лично, написмено, потврдим исправност поступка историчара књижевности који ме је уврстио у своју књигу о послијератној српској књижевности.

Било је то излишно, јер је 1972. године, у библиотеци “Српска књижевност у сто књига” изашао и мој роман Дервиш и смрт. У уређивачком одбору, који је вршио избор писаца за ту заједничку едицију најстаријих и најугледнијих издавача код нас, Матице српске и Српске књижевне задруге – налазиле су се и најпозваније личности да одређују не само естетску вриједност, већ и књижевну припадност једног писца. Био сам веома срећан што сам се, на тај начин, нашао на правом мјесту.

Како у нашим књижевним приликама нагло долази до нових момената и олаких одлука, а ја не мислим мијењати ни своја увјерења, ни стечено мјесто у књижевности којој припадам – може се догодити да ја, или моја породица, и даље будемо излагани непријатности нечијих упорности и неразумијевања. Да бих заштитио свој лични и књижевни интегритет, ја се обраћам Срској академији наука и уметности, чији сам редовни члан, с молбом да се у њој нађе и сачува ова моја писмена изјава.

Потичем из муслиманске породице, из Босне, а по националној припадности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српско-хрватског језика. Једнако поштујем своје поријекло и своје опредељење, јер сам везан за све оно што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права, загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борисава Станковића, Петра Кочића, Ива Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребе да доказујем. Знали су то, уосталом, они чланови Уређивачког одбора едиције “Српска књижевност у сто књига”, који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у Одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић, Бошко Петровић.

Није, зато, случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности, са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним аутобиографском податком.”

У наставку цитати које сви ми волимо, мање или више 🙂

Ходаћемо без разлога, радоваћемо се, без разлога, смијаћемо се, без разлога, с једним јединим разлогом, што смо живи и што се волимо. А куд ћеш већи разлог.

Кад ми је тешко, бежим у самоћу; кад ми је још теже, тражим добре људе.

Било је то једном, давно, у животу још лепом. Можда ми се чинио тежак тада, али кад мислим о њему са овога места, желео бих да се врати.

Лакше је наговорити људе на зло и мржњу него на добро и љубав. Зло је привлачно и ближе је људској природи. За добро и љубав треба израсти, треба се помучити. Зло носимо у себи као изворну страст, а може постати погубно ако се представи као једино добро.

Сузе ми теку од смеха. Ако се престанем смејати, остаће само сузе

Нема ни једне религије која није безбожно рушила.

Незадовољство је као звер: немоћна кад се роди, страшна кад ојача.

Зло се само снагом доказује, све остало памећу.

Разуман се храни да живи, а луд живи само да се храни и гоји.

Свакоме ћу признати право да ме превари – осим пријатељу!

Кад би Бог кажњавао за свако учињено зло, не би на земљи остало ни једно живо биће.

Кад би било више те храбре лудости, можда би древно искуство престало да нас плаши.

.. тајна се дуже памти него јасна истина.

… увек је сумњиво кад неко мисли за себе да је паметан.

… време упорно глође човеку мисао, и од ње остаје костур, блиједа успомена без правог садржаја.

Је ли то мудрост, да не очекујемо много ни од себе ни од других? Је ли то губитак или добитак, ако сазнамо праву меру, своју и туђу? Губитак је што је та мера ситна, а добитак што не тражимо више.

Ја сам мали човек који је заборавио да је мали. Увриједио сам их што се усуђујем да мислим.

Како су људи глупи! Чине зло, да им се зло врати.

Људи се уствари боје, зато су сурови.

Ниједан човек није довољно паметан.

Најгоре је кад људи ћуте, кад се не објасне, па свака сумња има право на живот. И моја и твоја …

Најмање се говори кад те се највише тиче.

Оно што није записано, и не постоји; било па умрло.

Освета је као пијанство, никад није доста.

Осама и тишина први су предуслов да се нешто створи.

Сан је оно што се жели, а живот је буђење.

Усамљеност рађа мисао, мисао рађа незадовољство, незадовољство побуну.

Живот народа је глад, крв, биједа, мучно таворење на својој земљи, и глупо умирање на туђој. А великаши ће се вратити кући, сви, да причају о слави, и да преживјелима пију крв. Живот овог народа је глад, крв, мука; бедно таворење на својој земљи и бесмислено умирање на туђој.

Знаш ли шта је најљепше у животу? Жеља, пријатељу.

Зар може човек тако потпуно успавати своју савест? Зар може прекинути мисао, као конац, и забранити себи размишљање о последицама, не желећи да зна за њих? Ето, изгледа да може .. Нагон нас брани потпуним заборавом, да би нас спасао од муцења због одговорности …

Смешно је можда, био сам човек с оним од јуче и хоћу да будем човек с овим од данас, друкчијим, можда и супротним, али ме то не буни, јер човек је промена, а зло је ако не послушамо савест кад се јави.

Лепа реч је као лепо стабло, корен му је дубоко у земљи, а гране се под небо уздижу.

Душа може често да одржи тело, али тело душу никад; она посрће и губи се сама.

Тешко ће се споразумети два човека која мисле различито. Лако ће се споразумети два човека која мисле.

Кунем се временом, које је почетак и завршетак свега, да је свако увек на губитку.

Четрдесет ми је година, ружно доба: човек је још млад да би имао жеља, а већ стар да их остварује.

Мртве треба сахранити, због себе.

Зашто се сматра да су књиге паметне ако су горке?

 И мени, дефинитивно, најдражи:

„Сад сам схватио: то је пријатељство, љубав према другоме. Све друго може да превари то не може. Све друго може да измакне и остави нас пусте, то не може, јер зависи од нас. Не могу да му кажем: буди ми пријатељ. Али могу да кажем, бићу ти пријатељ.

Али, било овако или онако, у његово пријатељство нисам могао сумњати. Заволио сам га, знам по томе што ми је постао потребан, што нисам замјерио ничему ма шта да је рекао или учинио, и што ми је све његово постало важно.

Љубав је ваљда једина ствар на свијету коју не треба објашњавати ни тражити јој разлоге.

Па ипак то чиним, макар само зато да још једном поменем човјека који је унио толико радости у мој живот. Питао сам га једном, како то да је баш мени поклонио своје пријатељство.  Пријатељство се не бира, оно бива ко зна због чега као љубав… А ништа ја нисам поклонио теби већ себи…“

Advertisements

Коментари на: "Писмо Меше Селимовића САНУ" (14)

  1. Kako ovo prija 🙂 hvala ti. Sigurno je i tebi bilo pravo uživanje da nam sve ovo preneseš.

  2. Divno, Ivo…ovim me imaš 🙂

  3. Творац „Дервиша“ је велико и свијетло име културе наше Српске, разнолике… Али и потврда о Србима, народу у три велике вјере свјетске…

  4. Kako je meni ovo promaklo…? Hvala na ovom postu, odličan je, poučan…

    • Била гужва ових дана, зато ти је и промакло… 🙂
      Трудим се да не будем само критичар, да некад изненадим и себе и друге оваквим објавама…

  5. Драго ми је што допринесох распростирању овог писма кроз блогосферу.
    Од 18. деценбра када сам поставио овај чланак на блогу, исти је преузет од стране Српског културног клуба, Видовдана, Српског журнла… , а ево сада и од стране ИВИНОГСВЕТА

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

Магацин

Национални портал

%d bloggers like this: