hapsenje miskovica

Ухапшен Мирослав Мишковић! Србију оштетио за скоро 3 милијарде динара! Његово богатство се процењује на скоро 2 милијарде евра! Луксузни живот, бројне виле, принцип „авиони, камиони“!

То су само неки од наслова којима нас последњих дана бомбардује српска штампа. Просто се утркују ко ће а објави сочније детаље, гађају се цифрама као грудвама, сад сви све знају и износе податке у јавности, а до јуче су били глупи у друштву и нису ништа знали.

Нешто што свакако упада у очи је да они који данас на дугачко и на широко пишу о империји Мишковића, о томе да је крао и томе колико је покрао народ и државу, да се бахатио на разне начине до јуче о томе нису писали ни реч. Мишковић је био забрањена тема. Иако је обичан свет – грађани ове напаћене земље, и те како уочавао да неке ствари једноставно нису нормалне и реално изводљиве ако си поштен, Мишковић је био један од „белих медведа“. Он је све могао поштеним радом.

Сада, захваљујући борби против криминала, корупције, почело је да се одмотава клупко. Нема заштићених, нема привилегованих. Сви који су се огрешили о закон одговараће! Тако бар тврде они који су воле да кажу да су одговорни и заслужни што је корупција у Србији почела да доживљава поразе.

Да ли је заиста тако? Не знам, и нећу се бавити овде кривицом приведених. Написаћу оно што ми се мота по глави од тренутка кад су Мишковићи и екипа приведени.

Пре доста година, била сам клинка, чула сам за неку успешну српску породицу која живи и ради у Пећи. Не сећам се детаља, али је поента да су доста дуго објављивани хвалоспеви о њима. Како је време пролазило од породичне фирме израсли су у империју „Браћа Карић“. Били су једна од најуспешнијих српских породица. Наравно, сходно „правилима игре“ прилепили су се уз владајућу гарнитуру и самим тим добили одређене привилегије. Врло брзо смо добили БК Телевизију, БК универзитет и свашта нешто са знаком БК.

Онда је дошао 5. октобар, и кад су многи мислили да ће империја пасти јер су се Карићи често налазили на мети критика оних који су „демократски ослободили неуке Србе“  то се, ипак, није догодило. Браћа Карић су и у очима оних који су дошли постали друштвено корисни, а све приче и критике на њихов рачун су заборављене. Онда је дошао и 31. март, дан хапшења Слободана Милошевића, а ја нећу заборавити да је управо БК Телевизија била најагилнија око преноса тог догађаја. Све време у углу екрана је стајало „Финални чин“ или нешто слично, што је, ваљда, требало да да додатну драматичност свему. То је негде учврстило њихове позиције и били су мирни још неко време.

А онда, како свака љубав нема гаранције и ова је нагло прекинута. Без икакве најаве Карићи су опет постали неподобни. Неки кажу да је разлог Покрет Снага Србије, нескривене политичке аспирације Богољуба Карића, други кажу да више није хтео давласти плаћа рекет, трећи да је коначно пао због свега што је радио Србији и Србима.  Како год да окренете све је то смешно и тужно јер ако је пао због корупције, прања новца, нечега што је радио у време Милошевића,  шта су чекали тих пар година од „револуције“ до покретања хајке? Да опере још мало новца, додатно покраде? Да удели и њима нешто?

Мени је још тих година деловало да је он само жртвени јарац, неко киме ће се бавити јавност, обичан свет. Неко кога ће оптужити за све најгоре. Да умире оне који упозоравају на сумњиво богаћење појединаца.

Следећи кога ћу споменути у овој причи, иако вероватно није ни мало паметно „узимати га у уста“, је Дарко Шарић. Кад је објављено да је он првоптужени за шверц 2,2 тоне кокаина и да је управо он балкански нарко бос, и кад је кренула кампања о њему као негативцу, оно што је мени упало у очи је то шта све Шарић поседује. Не, не камиони, авиони, виле, јахте и слично. Говорим о ономе што је човек купио, а некад је било државно.  До пред крај 2009. за Шарића су знали породица и непосредни сарадници, од 2009. за њега зна свако ко иоле прати дешавања у Србији. Подаци које су тад медији објавили су били научнофантастични, бар за мене. Човек је годишње од трговине наркотицима, али и цигаретама и свим и свачим, зарађивао невероватне своте новца, оне од којих вам се заврти у глави. Само од легалне продаје „Штампе“ немачкој компанији ВАЦ зарадио је 30 милиона евра. Већ санепуних 40 година поседовао је хотеле, ноћне клубове, компаније разних профила, а богатство се мерило милијардама евра! Гомилу компанија, хотела је приватизовао, некада су били државни. Оно што мени никако није ишло у главу ни тад, а искрено ни сад, је да је он то све успео да уради, а да га нико не пита најједноставније питање:

– Јел’ синовац, одакле теби новци за све то?

Нико ни реч. А онда, кад је у Уругвају проваљена шема за шверц, одједном се све сазнало. И ко је, и шта ради, и шта све има, и одакле му. И онда се сви они заједно, власт и новинари, питају: Како? Као да су пали са Марса. Као да се милијарде зараде преко ноћи, у два дана. Здрав разум каже да ако је истина то што причају то за шта оптужују Шарића, онда је немогуће да је све то одрадио и зарадио, а да власт није знала. По томе поново долазимо до тога да док је њима одговарало гледали су на другу страну. А онда им је требао неко киме ће се бавити јавност и у први план је испливао Шарић.

Сада је ту Мишковић, и њиме се српска јавност бави већ дуже време. Данима се по новинама нагађало да ли ће га ухапсити, какве ће бити оптужбе, колико је украо, од кога је све крао, ко из бивше и садашње власти има комбинације са њим??? И опет скоро па „ексклузивно“ сазнајемо шта све има, колико је „тежак“ и слично. Као да то и раније није било познато.

Како сада у светлу ових најновијих дешавања смешно делују и приче о Карићу, као „тати“ свих српских тајкуна, и сва она уверавања бивше власти да су Србију ослободили корупције, да овде више нема привилегованих, да се хапсе они који крше закон. По тој логици испада да је Мишковић све што има створио јуче тј од маја кад су били избори до сад.

Кад се ствари погледају из мало другачијег угла долазимо до тога да свака власт има „свог тајкуна“ са којим има сјајну сарадњу до тренутка кад не процени да је време да постане „чиста“ и онда почне да га хапси у борби против корупције – за пример. Неког „свог криминалца“ кога вероватно рекетира и сарађује са њим све док се не јави потреба за „чистоћом“ па он постане доказ да је борба против организованог криминала у пуном јеку. А суштински, нико ништа не ради. Глумци се мењају, сценарио је исти.

И по неписаном правилу кад је нека велика халабука по медијима то је начин да они који одлучују ураде нешто на „мала врата“. Тај „српски рецепт“ се поново примењује јер је баш у јеку свега што се дешава око „прелаза који нису граница“ ухапшен Мишковић. Хтео то или не човек се запита да ли је Мишковић нека врста компензације за испуњавање кључног услова – признања малигне творевине… Власт је ухапсила тајкуна и народ неће ни приметити да је продала Косово и Метохију.

Јуче прочитах коментар који бих потписала и којим ћу завршити овај текст:

– И док се Србија бави Мишковићем он има 48 сати да изабере наногицу ког произвођача ће носити у наредном периоду. И док се Србија бави Мишковићем остаће без трећине територије.

Advertisements

Коментари на: "Мишковић као компензација" (7)

  1. Na žalost, apsolutno tačno… I Marija se na svom “blabla“ blogu bavila istom temom gotovo u isto vreme, pa ću i kod tebe ostaviti sličan komentar… To što država hapsi nekoga za koga je izvesno da svoj prvi milion sigurno nije zaradio “jedući burek umesto pice“ (jer pričamo o milionu maraka/dolara, a ne dinara – milion dinara imao sam i ja koji nisam imao ni za burek) trebalo bi da bude jedan normalan dogadjaj…
    To što država počinje da naplaćuje carinu nasred svoje teritorije (a da to nije aerodrom), to je već za Riplija…
    Važnost vesti odredjuje, izmedju ostalog, i verovatnoća da se nešto desi… Ako je manje verovatno da država uhapsi lopova, nego da postavi granicu posred sebe same, onda… Hm…
    Hvala što bar retki razmišljaju…
    (Pazi kad možda više nije ni važno KAKO razmišljaju, bilo bi sasvim dovoljno samo da razmišljaju…)

    • Последњих дана је толико неких тема да просто не знаш шта пре да пишеш. Како написах на друштвеној мрежи:
      Србија као латиноамеричка серија – толико дешавања, толико глумаца на тако малом простору…

      • “толико глумаца на тако малом простору…“, hahaha… sjajno…

        • Стари „штос“ на који народ увијек пада… за велико чудо функционише у свим земљама. На велика врата пусти се заглушујућа медијска хајка, све силе се усмјере у једном правцу, а на мала врата „оствари или изгласа нешто, што је много шкакљиво“…

          У Њемачкој се то ради и када је велика еуфорија, нпр. свјетско првенство у футбалу, сви медији прате репрезентацију, навијају, интервјуишу, анализирају итд., за то вријеме њемачки парламент грађанима „ували патку“… Тек послије еуфорије грађани схвате, али тад је касно.

          Неколико седмица о Мишковићу и корупцији, народу за „наглабање и посластицу“, а за то вријеме ћао Косову и Метохији, свим живим и мртвим душама и „крњава Србија“ во вјеки…

        • Стара власт је имала принцип, о томе сам раније писала, ако желиш да скренеш пажњу јавности са неког заиста битног проблема имаш три опције:
          1. форсирај тријумфе Новака Ђоковића
          2. прича о покретању производње у фабрици Фиат
          3. хапси припаднике ЈСО и поново оптужи Легију за још неку „ситницу“
          То је пролазило само тако јер је то рецепт који пролази у свакој земљи. Твоја искуства из Немачке по том питању су иста као и наша у Србији…

  2. Ne bih rekla da se trenutno Srbija bavi trivijalnostima poput Miskovica, dok licitira Kosovo. Srpski narod mora da zna da je trenutna situacija na Kosovu i Metohiji losa zbog politike koja je vodjena od Kumanovskog sporazuma, pa i taj sporazum, pa sve do danas. Niko se nije ozbiljno bavio interesima Srbije, vec demagogijom. I sada, kada je sve skoro zavrseno u vezi KiM, ne mozete ocekivati da neko izvadi carobni stapic i izbrise ono sto je uradjeno i ono sto nije a trebalo je. U situaciji kakva sada jeste treba videti sta moze da se izvuce kao maksimum.
    Sto se hapsenja odredjenih ljudi tice, korupcija je isto tako vazan problem drzave kao sto je i socijalna politika i ekonomska politika. Jedno bez drugog ne moze. I verujem da plan postoji, ali taj plan je odrziv samo ako svi mi shvatimo da smo tu gde smo i da gledamo kako da se iz toga iscupamo. Vratili smo se u 2001 godinu i propustili celu jednu deceniju da resimo bitna pitanja. Ok, nazad se ne moze, ajde da vidimo sta moze dalje.
    Od pljuvanja po trenutnoj vlasti nemamo nista, poverenje gradjana u politicke odluke ce se sporo vracati ali odredjeni deo odgovornosti snosimo i mi, gradjani. Od toga se ne sme bezati. I verujem jos, da kada bismo bili sigurni da ova i sledece Vlade rade zaista u interesu Srbije, da bismo i mi, licnim doprinosom mogli da poboljsamo svoj zivot. Dopustite da vidimo sta ce Savet za ekonomski preporod Srbije predloziti. Dopustite da se kriminalci i korumpirani politicari hapse, da zaista nema nedodirljivih. Dopustite da vreme pokaze ko radi u interesu Srbije.
    Procitajte sta je britanski Ekonomist pisao o tome: http://www.economist.com/news/europe/21568412-serbias-new-government-has-made-good-start-confounding-expectations
    I nasi mediji su to preneli na spskom jeziku.

    • Profinification,
      поздрав и добро дошли у Ивин свет.
      Не мислим ја да је за све крива ова власт. Они у овом саставу одлучују непуних година дана, иако су поједини од њих, чини ми се, одувек на власти. Проблем са Косовом и Метохијом постоји још од Другог светског рата кад једном добром делу Срба није било дозвољено да се врате на своја огњишта, већ су расељавани у друге делове Србије, али и у Црну Гору. Проблем Косова и Метохије се добрим делом створио због политике коју је водила СР Србија као део СФР Југославије. Проблем је додатно повећан кад су кренуле принуде Шиптара да Срби продају земљу, неки су отерани, некима је све отето, а неки су за добре новце продали све и отишли. Проблем Косова и Метохије кулминирао је после „милосрдних часова демократије“.
      Слажемо се у скоро свему, само оно што ја замерам овој власти, која би ваљда требало да буде боља него она коју смо променили јер је много тога причала што је било супротно од онога што је тада актуелна власт радила. Ако ништа, обећали су да ће рећи шта је ко радио, шта је ко потписао. Али нису урадили ништа од тога.
      Разумем ја да су под притиском, да имају обавезу да се испоштује оно што је договорено, потписано. Све разумем, али ако ЕУ врши притисак да се призна малигна творевина, уцењује на разне начине, онда то треба отворено рећи. А не нон стоп увијати у обланду.
      Изјаве типа „Никада нећемо признати независно Косово“ док се интензивно ради на успостављању граница је лицемерје. Ако ставиш границу, никад не мораш јавно да изговориш „Признајемо независно Косово“. Својим поступком си то већ урадио.
      Хвала за сугестију за текст, прочитаћу.
      Поздрав и свако добро.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

Магацин

Национални портал

%d bloggers like this: