♥ и даље говори ;-)

Још нешто из „заборављене кутије“ и старе, пожутеле свеске формата А4 🙂

Шетам лагано парком

испод ногу ми лишће шушти

јесен је одавно стигла

и пејзажи су, некако, пусти.

Упорно покушавам да пронађем

разлоге зашто мислим о теби

ал’ сви они су детињасти

и смејем се самој себи.

Оловком црвеном упорно

исписујем твоје име

и тврдим како ме љубав ка теби

греје од ове зиме.

Ал’ све су то моји снови и машта

јер поред тебе – главног лика

у овом филму београдском

ја играм само анонимног пролазника.