nikad_granicaОно кад пробаш да се држиш по страни, а онда схватиш да не можеш јер они који би требало да представљају и тебе то раде тако да ти дође да одеш до њих и доделиш им две три васпитачице*.

Како се приближава 10. децембар, датум кад би званично требало да почне примењивање оног споразума који је потписао Борко Стефановић, а у предизборној кампањи ови који сада у рукама држе кормило српског брода обећавали да ће објавити „шта је то све мали Борко парафирао у Бриселу и преиспитати све договоре и уговоре“, ситуација је све напетија. Људима у Србији се још увек „мажу очи“ споразумом,сервира једна прича иако за његово разумевање није неопходно превелико знање из било које области. Неопходно је просто знање енглеског језика. Подсетићу, кад су се појавиле прве информације везано за спорни споразум у интегралној верзији документа стајало је IBM (integrated border management) што у преводу значи „Интегрисано управљање ГРАНИЦОМ“. Граница није административни прелаз. То зна свако са 2 гр мозга. Потписивање таквог документа, управљања границама унутар сопствене територије је признавање капитулације и окупације дела територије, у овом случају Косова и Метохије.

На северу Косова и Метохије почела је изградња „административног прелаза који није граница“. Народ се побунио. На Јарињу су поново уведене дежурства, не дозвољавају подизање границе, Брњак је у приправности. Дешавања на Косову и Метохији, као и увек, прате контрадикторне, сензационалистичке и сваке друге вести.

Јуче се могло чути да су припадници Жандармерије имали обрачун са народом, да су поједини одбили да иду и чувају изградњу границе, али и да су се заједно са народом грејали око ватре и пили чај. Чуло се да је стигло неколико аутобуса навијача из Београда и да се спремају немири, а онда се до вечери чуло да је дошло пар момака који јесу навијачи, али нису стигли организовано већ у сопственој режији да помогну колико могу. Две вечери за редом се помињао састанак са Вулином и његов захтев да се народ повуче са Јариња, да се уклоне барикаде, као и бојазан да ће народ који је на стражи бити нападнут од стране српске полиције. А онда се могло чути да нико није видео Вулина. Помињао се долазак Коштунице, а онда се сазнало да није планирао да дође. Извори са лица места потврђују и демантују једни друге из минута у минут што додатно подиже нервозу код свих. Ем смо танки са живцима, ем нас контардикторне вести додатно доводе до пуцања по шавовима.

Ови „наши“ политичари последњих дана, бар је мени такав утисак, показују како не треба радити и како се крши Устав ове државе. Овога пута бавићу се првим пендреком ове наше земље који би и по позицији коју има требало да брине о очувању уставности.

– Када ћемо утувити себи у главу да нам је нешто отето и да гледамо да спасемо шта се спасти може, дајте да покушамо мирним средствима, можда ће нам боље ићи него ратом. Држава неће дозволити насиље. Ми ћемо учинити све да заштитимо интересе Срба са Косова и интересе целе Србије.  Данас морате да трпите, да стиснете зубе и радите за свој народ. Ја никада нећу потписати нити прихватити да је Косово и Метохија независна држава, али постоје неке ствари где нас нико неће питати.То је праведност или неправедност међународног пута. Србија води рачуна о Србима са Косова, а Срби са Косова треба да имају у виду интересе целе Србије – рекао је Дачић и поновио да нико не треба да буде у заблуди да Србија на Косову има нешто што може да изгуби, поручујући да је сада питање шта можемо да вратимо.

Нико не зове на рат, али ако они постављају границу у сред српске земље, зар то није атак на све нас? Он никад неће потписати независност Косова и Метохије, али постоје ствари где нас нико неће питати, то је праведност или неправедност међународног пута. Зар се он и остали „кормилари“ не запитају да ли Србији одговара тај пут? По логици ствари ако нас не питају за Косово и Метохију и морамо да жртвујемо тај део земље на свом међунардоном путу, какве су гаранције да сутра на некој „наплатној рампи“ неће тражити да „путарину“ платимо Војводином, Рашком или неким за сада незамисливим делом српске земље? Да ли је проблем у мени, да ја не разумем интересе Србије да по сваку цену истраје на „међународном путу“ и буде део елитног друштва Европе?

Премијер је тада рекао и да су се кроз историју водиле многе битке, а када Србија поново буде јака неће моћи свако да је понижава. Према његовим речима, Србија мора да примени споразуме које је претходна Влада потписала и да ради на њиховом побољшању. Позвао је све научне политичке институције, академску јавност, цркву и странке да заједнички сачувају народ од узалудних жртава и да се лично жртвују за одређени резултат.

Дакле, сам је признао да Србију понижавају на сваком кораку, али упорно инсистира да останемо на позицијама на којима јесмо, на путу ка Европској унији. Тврди да Влада нема мандат да каже „НЕ!“, али никако да каже да народ нико није ни питао да ли је његов одговор „ДА!“ кад је ЕУ у питању. Жели да спречи узалудне жртве, а опет тражи личну жртву свих нас. По ономе што прича имам утисак да је у његовом речнику узалудна жртва покушај да се врати отето Косово и Метохија, а лична жртва би било даље понижавање народа и државе на путу ка Европи.

Све то је причао пре одласка у Брисел. А онда је отишао на „семинар“ код Кетрин Ештон и по његовом завршетку је објаснио да је постигнут договор о спровођењу споразума о прелазима и да ће до Нове године бити пуштена у рад четири прелаза по истом режиму који је на северу покрајине и до сада спровођен. Истакао је да на прелазима Кончуљ, Мердаре, Јариње и Брњак, неће бити наплате царине за робу која иде Србима на северу Косова, као и да на тим прелазима неће бити никаквих обележја. Договорено је да Београд и Приштина размене официре за везу који ће седети у мисијама ЕУ и учествовати у спровођењу постигнутих договора. Иако Дачић тврди да није реч о дипломатама нити о људима који би имали статус и третман амбасадора, реално, тешко да је некога убедио у то. Посебно јер су из малигне творевине поручили да ће за „официра за везу“ поставити свог најбољег амбасадора.

Колико год да парадокаслно звучи договорено је и да „косовска полиција“ формира посебну јединицу за заштиту српске културне баштине. Они који су сво време окретали главу или активно учествовали у уништавању српске културне баштине или на све начине покушавали да је отму и присвоје, сад ће наводно да брину о њеној заштити. Да ли то само мени звучи као прича за малу децу?

Дачић се осврнуо на то да „наши пријатељи из Европе 12-13 земаља инсистирају да Србија што пре добије датум почетка преговора“. На питање да ли је требало проверити уставност одлуке пре него почне њена примена Дачић је скоро запенио да је Резолуција 1244 неуставна, да је позиција Косова и Србије неуставна! То што је његова странка била на власти кад је Резолуција потписана сада је небитно. Рекао је и да може да се провери уставност одлуке, али да је он за реално гледање на ствари, да се почне њена примена. Нагласио је да нико нема морално право да га оптужи за издају јер је његова партија водила рат за Косово. Метохију у којој је добар део српске културне баштине и он заборавља, изоставља.

Оно што, међутим, мени „боде очи“ је његова изјава о реакцији Србије уколико примена споразума нешто промени:

– Ако се нешто промени суспендоваћемо јер Јариње је на нашем делу административне линије.

Можда сам ја детаљиста, можда сам перфекциониста, можда сам опседнута Косовом и Метохијом, можда сам луда, али каква је та прича наш део њихов део? Ако представљаш државу Србију која званично није признала малигну творевину нема ту наше и њихово. Све је наше! Овом изјавом он је поставио границу између Србије и Косова и Метохије и то је скандалозно.

Оно што се мени мота по глави је следеће: с обзиром да је председник Владе изашао из свог мандата и прича мимо Устава Србије, а сви знамо да је Устав највиши акт једне државе, онда по некој логици ствари би требало да падне Влада. Кад падне Влада земља је обезглављена и то никако није добро, јер онима који раде на њеном цепању оставља огроман простор за маневар.

Са друге стране, ово је, можда, идеална прилика за, рецимо, војни удар, само је проблем што у Србији нема ко да га спроведе.

Бар се тако чини.

Тако да смо у додатном проблему…

————————————————————————————————————————————————–

* васпитачица је интерни назив за шамар, васпитну меру

Advertisements

Коментари на: "Кад прелаз постане граница" (4)

  1. поз. за другарицу – и само да ти кажем и ја ћу да шетам(али од шетње нема ништа,да је шетња добра поштари би живели 300 година) дај тај арсенал па да……http://www.youtube.com/watch?v=GXpVQxBCrFU

  2. Komentar od 9. decembra – gledajući vejavicu kroz prozor pitam se ko će u pet popodne po ovakvom vremenu izaći i pitam se kako je onim, malobrojnim, dole kod „prelaza“, u šatorima…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: