haska pravdaАнте Готовина је у првим изјавама после ослобађајуће пресуде у Хашком трибуналу за злочне против Срба током акције „Олуја“ позвао Србе да се врате у Хрватску јер је Хрватска и њихова домовина колико и његова. Протеклих дана могло се чути да ће Готовина бити и наредни председник Хрватске.

Рамуш Харадинај је у првим изјавама после ослобађајуће пресуде у Хашком трибуналу за злочине против Срба на Косову и Метохији изјавио да је време за помирење и да ће он гарантовати права и безбедност Србима. Шиптари поручују да ће Харадинај бити наредни премијер малигне творевине.

Не могу да се сетим да ли је и Насер Орић после ослобађајуће пресуде у Хашком тирбуналу за злочине против Срба имао сличне изјаве, али знам да је на слободи.

Кад помињемо неправду и, у најмању руку, за правду и здрав разум чудне одлуке Хашког трибунала, најчешће спомињемо ова три имена. Не зато што других нема, већ зато што су управо Орић, Готовина и Харадинај персонификација свега. Њих тројица су синоними за више него очигледне злочине које су муслимани у БиХ, Хрвати и Шиптари спровели над Србима. А, опет, нико од њих није одговарао за оно што је урадио. Чак ни по командној одговорности.

Премијер Србије Ивица Дачић је изјавио да је ослобођење Харадинаја још једна у низу политичких одлука, а не правних и праведних и да не доприноси помирењу у региону, али да је у интересу Србије наставак дијалога и евроинтеграције.

Александар Вучић, први потпредседник Владе и српски Елиот Нес, како воле и он и новинари да га зову,  рекао је да ће 5. децембра пред Саветом безбедности Уједињених нација имати шта да каже о раду Хашког трибунала, а онда мало касније објавио да Србија не може да опстане без Европске уније.

Председник Србије Томислав Николић је рекао да ослобађајуће одлуке Хашког трибунала штете помирењу у региону и да сматра да сви Срби из Хага требају да се нађу на слободи и, чини се, изразио бојазан да ће се повећати евроскептицизам у српском народу и рекао да морамо да разговарамо са Албанцима. Истина, у новим односима.

И већина других „виђенијих“ српских политичара изражава неверицу, истиче неправду, али наглашава потребу за даљом сарадњом и евроинтеграцијама. „Тата“ српске политичке сцене Драган Марковић Палма је „екстремиста“ јер је рекао да по пресудама Хашког трибунала испада да су се Срби сами протерали, сами поубијали и да су Срби камиказе. Најлибералнији од свих Срба Чедомир Јовановић каже да за ослобађајуће пресуде није крив Хашки трибунал већ они који су протеривали Албанце?! Шта год то значило.

Срби у приватним, породични, пријатељским разговорима критикују одлуке Хашког трибунала, говоре да је то неправда, позивају на јединство, протесте, уједињене, конкретне акције против власти која све одлуке аминује и инсистира на даљој сарадњи и са Хагом и са Европском унијом и на преговорима са представницима малигне творевине. Неки позивају и на акције против представника водећих  земаља НАТО-а и Европске уније. Друштвене мреже су пуне разних порука, апела, позива. У виртуелном свету много је Обилића, Марка Краљевића, Карађорђа Петровића… Све силне војводе које су српску војску водиле у најзначајнијим биткама би могле да се постиде стратегија, борбености и одлучности која карактерише сваког фејсбук ратника. Сви они заједно и појединачно позивају на отпор, на конкретне акције. За разлику од оног броја српских ратника који поштују стару „ћути и ради“ ови нови су више него гласни. Тако је у виртуелном свету.

А реалност?

Реалност је другачија. Поприлично другачија. Јуче су патриотски покрети, чини се први пут уједињени што је за сваку похвалу, позвали на протест против најновије одлуке Хашког трибунала. Протест је био организован у 18 часова на Тргу Републике у Београду. Апели, непрестано ширење обавештења по друштвеним мрежама, организован рад свих патриотских покрета. Сви они су звали, подсећали на неправду према Србима. На друштвеној мрежи је одзив био огроман. Очекивала сам чудо на терену, да први пут у последњих годину и по –  две заиста осетим дух промена, енергију која симболизује да ће бити другачије… Да нам је заиста стало и да нисмо усамљени. А онда сам пришла Тргу и схватила да сам наивно дете…

На терену, на лицу места још једна тужна слика.  Наспрам броја грађана који живе у Београду и Србији, а који су тако гласни у приватним разговорима, толико искључиви кад су коментари и статуси на друштвеним мрежама у питању, на Тргу је била „шака јада“. Медији, оно мало оних који су уопште и пренели информацију о скупу нису избегли да кажу да су то или „профашистичке организације“ или „ултрадесничарски покрети“. Трудећи се да на сваки начин свему дају ружне тонове. Као да се само фашисти и десничари брину за опстанак Срба и осећају бол због неправди према сопственом народу.

И поново се питам исто:

– Да ли смо ми, под тим МИ мислим на нас који волимо ову земљу, који смо поносни на своје порекло и којима евроинтеграције, улазак у НАТО и сарадња са Хагом и малигном творевином не представљају циљ због кога се треба одрећи свега, дакле, да ли смо ми заиста толико убедљива мањина? Или смо, просто, очајно организовани да нас никад нема више од „хиљадарке“ и да испадамо ем ми смешни, ем ствар за коју се залажемо мизерна и небитна за већину грађана Србије, укључујући и власт?

И сетих се оне старе:

– Боље да нас се унуци мртвих сећају, него да нас се синови живих стиде.

Ми смо поносни на наше претке. На све оно што су радили. И у миру и у рату. Да не буде забуне, не, не позивам на рат и не не причам о „светлој српској прошлости у којој су заробљене све патриоте“, али се питам да ли ће ови што долазе после нас о нама причати са поносом и рећи да смо урадили све што смо могли?

Мада, постављање таквог питања је, можда, и нереално. Темпом којим стопа морталитета у Србији, међу Србима расте, уз ову најновију легализацију убијања, готово истребљивања Срба, питање је још колико дуго ће и бити Срба који би се поносили или стидели својих предака…

mora da sam

Advertisements

Коментари на: "Хашка „правда“ и српска реалност" (4)

  1. У овом тексту сте све значајније рекли… Изгледа да је опција издаје или предаје опшеприхватљива за већину становника Србије. Српски званичници (политичари) су „право лице народа“… Народ у Србији је од борбе одустао и само се крије иза политичара, већини је свеједно, али то вјешто избјегавају да кажу… зато све те „глупе приче по комшилуку“ и „бусања у јуначке груди по друштвеним мрежама“…

    Српски политичари су то одавно схватили а туђи са тим и рачунали… Шта раде нтелектуалци и друга тзв. „елита“ – ако Ти није мрско, погледај у мом блогу изјаву М. Бећковића (без обзира шта ко о њему мислило) из интервјуа за Независне новине из Бања Луке, постоји такође линк –

    Када се народ освијести (ако уопште добије прилику) биће прекасно… али то је изгледа та наслијеђена „мудрост“ из историје…

    (Када су се Срби у Хрватској подигли на ноге, пуштени су од Београда да се суноврате, са Косовом иста слика… нови сценарији се назиру или уобличавају (Рашка, Бујановац, Војводина)… Срби у Босни, вољом Господа или случајем прилика, били су одлучнији… додуше и они побољели „кишу и кашљу“, али још су једини који дају знакове живота…

    ……………………………мислим да узалудно нарушавам ионако нагрижено здравље…
    Путуј Мајко Србијо у Јевропу али без мене, срећно Ти било. Ја журим да нађем добру маћеху…

    • Мирославе,
      овде сте рекли оно што мене можда негде и највише боли:
      „Када су се Срби у Хрватској подигли на ноге, пуштени су од Београда да се суноврате, са Косовом иста слика… нови сценарији се назиру или уобличавају (Рашка, Бујановац, Војводина)… Срби у Босни, вољом Господа или случајем прилика, били су одлучнији… додуше и они побољели “кишу и кашљу”, али још су једини који дају знакове живота…“
      Званични Београд као да је дигао руке, а умртвљени народ, већина испраног мозга, као добре овчице прате свог пастира не схватајући да их из зелене пољане води право у кланицу.
      И поново код мене онај осећај да сам залутала у ово време…
      А што се тиче Бећковића без обзира на оне опаске да није умео да васпита своје дете и да због тога нема права да коментарише и даје родољубиве изјаве, сматрам да има. И мислим да лепо спакује у речи оно што многи мисле…
      „Ако Косово није наше, зашто од нас траже да им га дамо?
      Ако је њихово, зашто га отимају?
      А ако већ могу да га отму, не знам зашто се толико устручавају?“

  2. Iva, sejo moja… Ne kloni duhom… Evo, pokušaću da te ohrabrim i da ti udahnem malo pozitivnog razmišljanja (iako ja u blogerskim krugovima verovatno važim za mračnjaka… 🙂 ) Znaš i sama da pričaš, pre svega, o Beogradu… A Beograd, koliko god o sebi tvrdio da je Srbija, to suštinski nije… “Beograd je svet“, zaboravila si…?
    To je jedan aspekt priče…
    Drugi je zanimljiviji… Sećaš se onoga: “Šta kaže narod? Buni se, svetli kneže… Priteži…! Šta kaže narod…? Ćuti, svetli kneže… Popuštaj…“
    Ima i treći… Narod je dovoljno puta bio na ulicama… A malo puta u svojim glavama…
    Aj’ da mislimo pozitivno… Ako ništa drugo, šta misliš, da li bi prošao referendum za EU u ovom trenutku…?
    Hmmm… Je l’ to vidim smešak…? 🙂

    • Знаш онај мој текст о виртуелном и реалном свету? Е, волим овај виртелни јер сам у њему тебе пронашла…
      Хвала Брате мој 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: