И семе и племе!


Данас је и званично, без икакве сумње, легализована ликвидација Срба. Не само да је дозвољено предузимати све неопходне мере како би се спровело етничко чишћење, протеривање, исељавање Срба са вековних територија, већ је пожељно и вршити ликвидације истих, на што бруталнији начин. Геноцид је прихватљив, чак и препоручен, само и искључиво ако се спроводи над Србима.

То је у најкраћем закључак који се намеће после најновије одлуке Хашког трибунала, а тиче се ослобађајуће пресуде за Рамуша Харадинаја. Сад само очекујем најновије отркиће ЦНН-а, ББЦ-а и осталих да је Жута кућа, у ствари, била локација на којој су одвратни Срби касапили недужне Шиптаре. Јер од њих се и то може очекивати, они о српским жртвама не воде рачуна.

Кажу да је спас у вери. Ја сам одувек причала да сам умерени верник и да немам проблем са Богом већ са добрим делом његове администрације на земљи. Неко ће рећи да је то алиби прича, да администрација не може и не сме да буде јача од моје вере, али…

Данас, кад сам чула да је оно што смо сви знали да ће се догодити и званично постала реалност, поново сам се сетила нечега што сам рекла једном приликом образлажући зашто не постим:

– За мене пост није само одрицање од хране. Ја то схватам озбиљније, одрицање од лоших, ружних мисли, уздржавање од греха. Не могу ја да постим ако ми у току дана кроз главу прођу лоше мисли. Уз то, кад сам схватила да бих у одређеној ситуацији, у одређеним условима била спремна да починим геноцид, сама идеја да постим је лицемерна.

Некада сам говорила:

– Сад иде она реченица која у себи садржи пет речи, а неке од њих су ПАС, МАТЕР и ШУГАВУ!

Данас, иако није хришћански, није у духу православне вере којој припадам, кроз главу ми пролази само једно:

– И СЕМЕ И ПЛЕМЕ!!!

Advertisements

Коментари на: "И семе и племе!" (19)

  1. Иде на све стране!

  2. Данило рече:

    Део текста о посту са сајта СПЦ ::: http://www.spc.rs/sr/hrishtshanski_post_0 :::

    Основни циљ поста јесте очишћење душе и тела од телесних и душевних страсти, као и прослављење Бога и његових светих. Прави пост, дакле, има две стране, телесну и духовну и састоји се како у уздржању од мрсне хране тако и у уздржавању од рђавих мисли, жеља и дела, умножавању молитава, доброчинстава и вршењу свих еванђелских врлина. Стога свети Василије опомиње: „Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела.“ Пост обуздава сластољубље и стомакоугађање. Међутим, он истовремено ослобађа човека од тираније душевних страсти и рђавих помисли. Њиме се чисти човеков ум и узводи ка небесима. Немогућа је чиста и сабрана молитва и стицање било које хришћанске врлине без душевног и телесног поста. Ипак, најважнији циљ поста јесте да уз његову помоћ стекнемо заједницу са живим Богом. Без душевне чистоте која се између осталог постиже и редовним постом не можено да се приближимо Богу и задобијемо чисту молитву, те тако постанемо заједничари Божје благодати.
    Ево како нас св. Јован Златоусти учи шта је истински пост: „Кажеш да постиш. Увери ме у то својим делима. А која су то дела? Ако видиш сиромаха, удели му милостињу. Ако се нађеш са непријатељем својим, измири се са њим. Видиш ли на улици неко лепо лице, одврати свој поглед од њега. Дакле, не само да постиш стомаком, већ и очима и слухом, и рукама и ногама и свим удовима тела. Руке нека посте уздржавајући се од сваке грамзивости и крађе. Ноге нека посте тако што нећи ходити путевима греха. Очи нека посте тако што страсно неће посматрати лепа лица нити у зависти гледати на добра других људи. Кажеш да не једеш месо. Али, чувај се да не гуташ похотљиво очима оно што видиш око себе. Пости и слухом својим не слушајући оговарања и сплетке. Устима и језиком својим пости и уздржавај се од ружних речи и шала. Каква нам је корист ако не једемо месо и рибу, а уједамо и прождиремо своје ближње.“

    • Ови „модерни верници“ воле да посте тако што не једу мрсну храну и мисле да је то то. Ја знам да није. Зато и не постим.

      • Данило рече:

        Није лепо прозивати било кога због незнања. Битно је да има и то мало верника у овој несретној земљи православној! Све их више има са помућеним умовима, не знају ни молитву Оче наш, Симбол вере … ко зна кад су и били у цркви…не пишу ћирилицом, то више није модерено итд итд…
        Треба да прочитете цео текст, а не да се хватате за једно те исто(мрсна храна). Требали би мало више да прочитате о значењу поста и како се исповедити ако учините нешто лоше или мислите о нечем грешном. Ако сте у близини Фрушке Горе, препоручујем да дођете у манастир Велика Ремета, где игуман после литургије одговара на ваша питања, лепо објасни и удели по који савет, а после и затражите благослов Божији и одете кући са таквим миром који још нисте осетили! 🙂

        • Данило,
          не прозиван никога. Напротив. Свако ради по сопственој савести.
          Више пута сам рекла, умерени сам верник, а разлог зашто не постим је управо тај што је за мене пост много више од хране. Ако нисам спремна да га испоштујем до краја нећу ни почињати.
          Добро дошли у Ивин свет и свако добро…

    • Вјерник јесам – (велики или мали, то не знам, зна ваљда Господ), али ово излагање о посту је овдје потпуно неумјесно…

      • A zašto?
        Razjasnite.

        • Није ми циљ да овдје полемишем, али ни да дискредитујем па само укратко:

          1.тематика о којој је овдје (у прилогу) ријеч, није у уској вези са вјером… (да овдје заобиђемо важност вјере, као и све оно што вјера може да учини и на који начин)

          2. постоји толико лијепих и ангажованих интернет страница, како црквених тако и приватних, које се баве вјерским темама – вјерници то веома добро знају, користе их и посјећују (што и сам чиним), стога ми овај прилог на овом мјесту, добије онај ружан призвук „ натурања и поповања“…

          3. ако је прилог написан да би упутио на „грешке аутора“ и коментатора, онда је – без обзира на намјере – пуки промашај, јер добија други ружан призвук: дјелује (изричито кажем: дјелује) као „поповање“… Ако је писан због неког другог, рецимо „невјерника“, опет је промашај, јер њима је свеједно а овдје се отвара једна „непредвидљива и непожељна дискусија“, са свим оним што уз то иде

          4. Српско Православље није никад било нападно и „мисионарско“… из историје је познато, да су Срби – посебно у Босни, за вријеме османске владавине – избјегавали цркву због грчких попова, игумана и владика, због њиховог нападног мисионирања, наметања дажбина, његовања култа личности и „поповања“… Штете од тога су катастрофалне (о томе би се могле и студије да напишу), не мали број Срба није никада више пронашао прави пут, те је „заглавио“ на другом мјесту…

          Наравно, овдје бих могао доста тога да изложим, али бих радије прекинуо… Не бих да ме сматрате „проблематичном особом“, а не бих никога ни да увриједим… Цијеним труд, али у свему би требало да будемо умјерени, бар би требало, а ствари треба постављати тамо гдје им је и мјесто, да би избјегли овакве расправе или евентуалне неспоразуме…

          Братски поздрав!

  3. Ovako se piše kad čoveka pritisne muka – muka zbog neverovatnih nepravdi, zbog sopstvene nemoći da te i takve nepravde, kad već nisu sprečene, budu adekvatno kažnjene. A najmanja kazna za sve te razne „nedužne“ kriminalce i neljude bila bi da budu nabijeni na kolac, pa obešeni i zatim iseckani na komadiće i na kraju spaljeni… Nažalost ni to ne bi nadoknadilo sva zla koja su učinjena. Ne treba im oprostiti jer su znali šta čine.

    • Волим што се разумемо…

      • Treba prepoznati zbog čega i iz čega proizilaze naši komentari, zapažanja, kritike ili pohvale – jer to smo mi.

        I sad, ne znam šta o sebi da mislim, jer čitajući sopstveni komentar dolazim do zaključka da je moja predložena kazna nešto kao giros, pa mi bi i smešno…

        I to je, po mom mišljenju, ta nemoć koja nas vodi u ironiju ili satiru, u neke vidove ličnih pobuna…

        Što se mene tiče, razumem i tvoje gledanje na post.

        • За мене је немоћ поражавајућа. И ово је неки вид револта. Покушај да избацим из себе лоше мисли како не бих тровала своје биће. Неко ће рећи да сам екстремна, да сам иста као неки против којих пишем, али просто мислим да је искреност најбитнија. Искреност према самом себи. А ово сам била ја у датом тренутку…

        • „За мене је немоћ поражавајућа. “ slažem se 100% pa i više!

  4. :))) Sasvim te razumem, i sam sam besan, i bla, bla, bla i svasta nesto, samo… Znaš… Pitala me jedna drugarica nešto otprilike ovako: “Sutra počinje post, hoćeš li postiti…?“ Moj odgovor je bio sledeći: “Verovatno hoću, deo posta, za ceo ću već naći gomilu izgovora…“
    Elem, sejo moja… Post nema veze sa drugima, nema veze sa administracijom, načinom, ovim ili onim… Post, to smo mi, ti, ja, neko drugi, ali MI lično… Ni ja neću postiti ceo post, ali šta god ovde da izbacim kao opravdanje, u stvari ga nemam… Nemam ga… Tačka…
    Volim tvoje tekstove… Volim i ovaj… Jednako sam besan…
    Ali…
    “Taj se rod izbacuje samo molitvom i postom…“…

    • Брате мој,
      како оставих коментар код тебе у гостима, увек си боље знао да формулишеш и те негативне мисли, да их спакујеш у хуманији облик. Да буде све то људски. Ја јуче нисам могла. Једноставно нисам. А, можда и нисам хтела…
      Хвала за онај твој, културнији поглед на ствари…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: