Комшија Облоговани објавио је текст „Цар је го!“ ( http://wp.me/p2hJ2V-aV ). Опет онај моменат кад пишеш коментар и мисао те одведе мало даље и поклопи се да напишеш и нешто више

Све је он лепо спаковао у тој својој „краткој форми“. Баш све! И холивудске промотере искривљених вредности који су поставили нове норме понашања, установили неки нови морал. И безумље које се сервира као нирвана већ деценијама. Крваве руке и велике порције лажи које су свакодневно на менију. И то да је цар го и да се уопште не узбуђује због тога јер зна да су шансе да се појави мали дечак и јавно, јасно и гласно каже: Цар је го!, равне научној фантастици.

Зна Цар с ким има посла. Урадио је све што је било у његовој моћи да данашња деца расту на неким другим причама, да буду ретки они који размишљају својом главом, да буду у мањини, да се стиде што што доводе у сумњу неке ствари. Свесни смо сви да се данас све мање ради на развијању способности размишљања својом главом. Цару и његовој свити није у интересу да међу „поданицима“ има оне који то умеју, који то раде. Више воли да његово „стадо“ буде еквивалент овцама него, рецимо, вуковима.

Кад сам прочитала његов текст у глави ми је засвирала стара песма Бијелог дугмета – Ипак пожелим неко писмо, конкретно стих:

„…Мало си само промјенила глумце, ал’ исти је комад, исти заплет и крај…“

И она сурова реалност која те стрефи снажно и имаш утисак да те је ударио камион или можда боље воз. Кад схватиш да је код нас тако година, глумци се промене, с времена на време, тек да не буде досадно и да се створи нека илузија да се нешто променило. Иако се суштински не мења ништа. Сви ми заједно смо заробљени у причи која иде ка једном, унапред одређеном крају. Оном са почетка приче комшије Облогованог, оног који су холивудски промотери замислили и уз сјајну логистику, новчану и сваку другу подршку, до сада успешно спроводили. И имају амбицију да то и наставе. Док се не засите, док им не досади овај Цар или док просто у потпуности не униште царство.

Оно што се ја питам је да ли смо ми, остаци оних старих, архаичних примерака Срба, али и људског рода у целини, који сиве ћелије користе за размишљање, који знају разлику између добра и зла, довољно јаки да се одупремо све чешћим атацима промотера? Да ли смо довољно бројни да направимо неку битнију разлику? Да ли смо свесни да себичлук и потреба да „баш ја будем тај који ће донети промену, пробудити искру“ нас само удаљавају од буђења, од промена? Да ли смо спремни да прогутамо сујету зарад вишег интереса? Да ли смо спремни да коначно почнемо да радимо конкретне ствари како би пробудили успавани народ и покренули Србију? Да ли смо способни да одбијемо улогу оваца која нам се намеће и да постанемо вукови? Да ли смо ми, у ствари, успавани вукови?

Желим да верујем да јесмо… Јер како у филму „Бој на Косову“, који често цитирам, у једној од реплика кнез Лазар каже:

– Мислиш да је не знам чиме располажем? Да не знам да нисам цар Стефан Душан Силни? Ми са Мораве бежати немамо куда. Ми друге земље до  ове на Морави немамо, а ову коју имамо ваља нам бранити.

Advertisements

Коментари на: "Да ли смо овце или вукови?" (13)

  1. Браво, као и увек оштро. 🙂

  2. И како сплет околности хоће, на блогу изврсног пјесника Александра Марића из Краљева, управо је објављена једна од пјесама из његовог циклуса „Из војничке бележнице“… Изврсно се уклапа у тему о којој говоримо. Ко жели може да је прочита на његовом блогу, пјесма је кратка али убитачна, наравно да спомиње и Мораву и Косово: Дезертерство (1999.)

  3. За мене је ово суштинско питање: „Да ли смо спремни да коначно почнемо да радимо конкретне ствари како би пробудили успавани народ и покренули Србију?“
    Све ми се чини да се удаљавамо од пута, који је овом народу намењен. У ствари, ево ти једне моје песме, са мог старог блога, настале кад смо добили статус кандидата…http://mikser.blog.rs/blog/mikser/generalna/2012/02/23/gluvo-doba-serbian-manifesto
    памћење има моћ испаравања, али осећај је гушћи, па и кад ти се учини да га нема, ту је, не вара…тај осећај, то треба удисати пуним плућима, тада нема лажи, нема преваре…сем сурове истине
    поз

  4. uh, nekoliko stvari: prvo, moramo se uciti strpljenju…. polako sa Lazarevim kletvama i opomenama (mada nas muce ocigledno isti problemi kao i njega tada…) imaju oni i logistiku i manipulacij… ali, nase je da otrgnemo svoju omladinu iz svega toga ! a tu treba beskrajno strpljenja i mudrosti i ljubavi ! ne sudi – masinerija je previse mocna da bi se ljudi lako i jednostavno odrupreli… a ima nas dovoljno da probudimo druge…. dovoljno je da se sloj onih koji su izmanipulisani „istanji“, da ih prevedemo na nasu stranu…. da i oni shvate da je car go…. nasa snaga ovaj put nije u ratu !
    zrtvovati se za vise ciljeve… hoce se to nama…. al` kad se zrtvujes, posle te vise nema, i nema ko da sprovodi vise interese…. a ono sto preostan, „oni“ ponovo preotmu…. dakle mnoooogo strpljenja, mudrosti i ljubavi !
    🙂

    • Љубави имам много.
      Мудрости не знам колико имам.
      Са стрпљењем сам, признајем, све тања. Иако знам ону стару стрпљен – спашен… 🙂

  5. Heeej, sad sam došao sa puta, a preko mobilnog imam jako ograničene mogućnosti praćenja bilo čega sa neta, no nije važno… Drago mi je što je “car“ podstakao ovakav tekst, ne mogu da kažem da je on bio tome usmeren, ali sada kada si ovo napisala, prosto verujem da je imao smisao…
    Iako gotovo da ne verujem da je ta bajka danas ostvariva, mislim da bi bilo značajno da svi koji mogu danas uzviknu da je car odvratno ogoljen…

    • Мене су мисли одвукле на ову страну. Такав је мој мозак, види једну реч, пар слова и одмах има неку другу слику…
      Хвала теби што си ми често инспирација…

  6. draganasmiljanic рече:

    Vide, ali ne mare… Razumem i delim ogorcenost, ali mi nesto manjka optimizma po tom pitanju… Moj utisak je da itekako ima vukova, onih koji su se borili i koji se bore za svoje… takvi sada, mahom, lagodno zive u inostranstvu. Suzili su prostor delanja, valjda… i zaboravili na rodoljublje, patriotizam… No, to je samo moj stav…i ja sam verovatno jos relativno nezrela da mogu da pojmim to na pravi nacin (ako takav postoji).
    A mozda treba da bude jos gore, pa da toj intelektualnoj eliti koja je ostala u zemlji konacno „padne mrak na oci“ i stvarno uradi nesto konkretno… Sve pohvale za tekst, ne jednom sam ga procitala 🙂

    • Драгана,
      ја се заиста трудим да будем оптимиста, али и мени све теже то полази за руком. Последњих дана је то и по текстовима више него очигледно. И песимизам и огорченост и немоћ…
      Али, опет, покушавам да пронађем неко зрнце позитивних размишљања како не бих и ја постала део те масе која је више него умртвљена. Мислим да сви ми који нешто пишемо, радимо, коментаришемо показујемо да негде у нама има тог оптимизма, вере у себе и све нас заједно…
      Хвала ти за коментар и то читање „не једном“ 🙂

      • draganasmiljanic рече:

        Slazem se sasvim… Upravo zato sam i „morala“ da ostavim komentar- pa bio on i neobjektivan…Molim, svako dobro 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

Магацин

Национални портал

%d bloggers like this: