Хашка лакрдија


Најновија одлука Жалбеног већа Хашког трибунала још једном је потврдила да овај, наводно, суд правде има врло чудне аршине по погледу кривице.

Ако је за злочин осумњичен Србин будите уверени да ће за њега бити и осуђен. Што је могуће на већу, најрадије на максималну казну. Ако је неко оптужен за злочин према српском народу будите уверени да ће у највећем броју случајева бити ослобођен. Тек по неко ће бити симболично кажњен. Практично, добиће пацке по рукама.

Тврдњу да су Срби параноични по питању Хашког трибунала чланови суда су поткрепили пресудама против Анте Готовине и Младена Маркача кад су првог осудили на 24, а другог на 18 година затвора. А онда, данас, на српски православни празник Ђурђиц, ко гром из ведра неба, Жалбено веће је одбацило све оптужбе и обојицу ослободило. Нису им смањили казне, они су их ОСЛОБОДИЛИ! И Готовина и Маркач су слободни људи. Званично хероји нације која им је приредила величанствен дочек. Имају то црно на бело. Олуја је и према Хашком трибуналу била оправдана, етничко чишћење је легитимно. Свих 320.000 Срба који су за четири дана Олује напустили своја огњишта су сами отишли иако их није нико терао. Скоро 2.000 убијених, укључујући и оне погинуле у избегличкој колони, су вероватно сами себе убили.

Ова пресуда има вишеструко негативан значај. Срби, погинули, прогнани, живи сви заједно смо ликвидирани. Легално. Србија као држава је још једном бачена у блато. Али, то није све. Хрватска је својевремено тужила Србију, ослобађајућа пресуда по којој Олуја није била злочин даје Хрватима ветар у леђа јер сада имају званични документ да нису били злочинци већ да су се само бранили од „одвратних злочинаца Срба“.

Хрватску независност смо плаћали од 1941. до 1945. па онда опет од 1992. до 1995. Плаћали смо је животима. У том периоду је из Хрватске избрисано две трећине Срба. Једна је убијена, једна протерана, а она једна је покатоличена. Колики рачун ће нам сада испоставити?

Следећа рунда новог понижавања Србије и српских жртава ће се одиграти на некада најзначајнији празник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије – СФРЈ Дан Републике 29. новембра. Управо тада Хашки трибунал доноси одлуку по питању Рамуша Харадинаја. У свету ослобађајуће пресуде Готовини, а раније Насеру Орићу и многим другима, не треба очекивати ништа лошији третман за Харадинаја који би могао после излета у Хаг да се тријумфално врати у малигну творевину.

Не треба нас чудити да ако и по питању злочина над Србима у малигној творевини буде исти принцип као и са Хрватском или Босном и Херцеговином. О „Жутој кући“ се прича све мање. Трговина органима се баца у запећак. Ако се настави овим темпом тек по неки Србин ће знати за тај злочин. За остатак света биће то нека измишљена прича којом су „одвратни злочинци Срби“ покушали да створе забуну. Испашће да су сами себи вадили органе и продавали их на црној берзи.

И за крај, копираћи део из текста „Праведна математика“ објављеног 21. марта 2012. (http://wp.me/p1YTjh-9S ). Текст је мало прерађен, одузете су године на које су били осуђени Готовина и Маркач.

Бројке никад не лажу.

„Кад сам била ђак учили су ме да математика НИКАД не лаже. Да рачуница на крају увек најтачније и без сумње покаже како ствари стоје. А стоје ни мало лепо по питању Срба. И, да будемо искрени до краја, ни мало логично.

Према подацима који су доступни на сајту Трибунала за злочине против Срба процесуирано је 15 особа, од чега је 9 и словима ДЕВЕТ ослобођено. Да ли пресудом или је оптужница повучена, сасвим је свеједно. Упада у очи да су ослобођени кривице и Рамуш Харадинај, који се доводи у везу са злочинима шиптарских терориста на подручју Косова и Метохије, као и са трговином људским органима, а такође и Насер Орић који је предводио покољ Срба у месту Кравице. Данас су последња двојица, Анте Готовина (24 године) и Младен Маркач (18 година) ослобођени сваке оптужбе.  Њих деветоро је ослобођено, а преосталих шесторо је осуђено на укупно 67,5 година. Овде треба додати да је Јанко Бобетко преминуо током процеса.

За злочине против Хрвата, Муслимана и Шиптара, за које су оптужени Муслимани, Хрвати и један Македонац, процесуирано је укупно, гле изненађења, 15 лица. Сви они осуђени су на укупно 171,5 година. Мехмед Алагић је преминуо током процеса.

И сад долазе страшни Срби. Кад неко погледа пресуде изречене у Хагу онда нестаје свака дилема око тога зашто су баш Срби главни негативци у најновијој холивудској продукцији. Добро се држите, Хаг је процесуирао 63 Србина! Веровали или не! Њих 58 је осуђено, четворица су умрли током процеса: Славко Докмановић, Ђорђе Ђукић, Милан Ковачевић и Слободан Милошевић, а Војислав Шешељ чека пресуду. Овом броју треба додати и име Жељка Ражнатовића Аркана који се после смрти нашао на списку оптужених, али процес из очигледних разлога никад није почео. Њих 58 је осуђено на укупно 968,5 година + три доживотне!

Дакле, на једној страни имамо 67,5 година за српске жртве, онда 171,5 година за остале не српске жртве за које су оптужени не Срби, и на крају 968,5 + 3 доживотне за наводне злочине које су починили Срби.

Давно сам научила да је за свађу потребно двоје. Да је за рат потребно више страна. Да Женевска конвенција треба да се поштује од свих страна учесница рата. Хашки трибунал нас је, међутим, научио да је у рату увек крива само једна страна и да само једна страна мора да се придржава Женевске конвенције. Осталим учесницима сукоба се често гледа кроз прсте. Јер не постоји ни једно логично објашњење за оно што је тај суд “правде” пресудио. Кад све се сабере, одузме, подели, помножи, Срби су имали дупло више процеса него сви остали, и добили више од четири пута веће казне.

Чудна та математика… Чудна та правда…

Advertisements

Коментари на: "Хашка лакрдија" (24)

  1. Српске жртве, али и српски хероји, ће бити цијењени тек кад их ми сами будемо цијенили (овдје „ми сами“ представља државу)… Пошто то није случај беспотребно је трошити ријечи…

    Све политичаре које имамо на челу државе Србије, народ је лично изабрао… Из овог произилази да је и народу битније нешто друго – ако смијем да будем безобразан и прост: „зинуло дупе од похлепе“, умислили да их Европа радо ишчекује па продају радо и рођене родитеље… а богме и своју дјецу. Примјера ради: већина „гастарбајтерске дјеце“ грађана Србије нема ни завршену обавезну школу у Њемачкој, причају слабо њемачки, дио су криминалног миљеа – многи су по затворима (дрога, проституција, крађе и разбојништво)…

    Изгледа да су у Србији дизане револуције сумњивог карактера… односиле су животе, отјерале најбоље њене појединце итд., остали су они који нису имали бољег избора, понеки патриота илузиониста и идеалиста и остала је мафија… а мафији се ј… за народ, жртве и хероје…

    • Слажем се да ће бити цењени тек кад их сви Срби буду ценили, поштовали. Жртве ће се памтити тек кад сви Срби буду свесни колико је људи настрадало само зато што су Срби, што су православци. Проблем је што или је нас који смо тога свесни и то ценимо, памтимо мало, или што нисмо гласни.

      Није то само случај у Немачкој, у многим земљама је тако. И, ти и такви би били исти и у Србији. Јер бирају оно што мисле да је лакши пут.

      Давно је речено: Сви смо ми деца дезертера из 1389. Можда нам се зато све ово и дешава…

  2. Написао сам коментар, који чека на преглед (погрешно уписао своје рођ. презиме – баш сам ћорав)

  3. Tuga i jad… Do pre koju godinu zaista sam verovao da je evropski put jedini kojim bi trebalo da se krećemo i imao gomilu opravdanja za sve budalaštine slične ovoj današnjoj… U poslednjih par godina gledam samo aperkate, krošee i direkte, sa sve onim (pre)niskim udarcima koje primamo i… Pa, valjda i nije čudo što smo “grogi“ kao narod, ali nije čudo ni to što se lično osećam kao neko kome su najzad otvorene oči…

    • Брате мој,
      ја данас не могу да се саставим. Видиш и по томе што сам написала два текста на, практично, исту тему. Не могу да ти опишем како се осећам од момента кад сам чула пресуду. Као изгубљена.
      Оно кад осетиш потпуну немоћ. А онда бес. Па гнев. И онда схватиш нешто поражавајуће – знао си да ће баш тако бити и, у суштини, ниси изненађен.
      Ал’ боли! Пече!

      • Znaš šta još više peče? To što se na društvenim mrežama “Srbi“ i dalje bave glupim citatima, još glupljim slikama i što u stvari nemaju pojma šta se dogodilo…

        • Ретко ко капира колико далекосежне последице по Србију и Србе има ова ослобађајућа пресуда. Није то да су само они ослобођени, Олуја је легитимна, Хрватска се бранила од агресора. Све то вуче једно за друго. А то многи не виде, не капирају или већ нешто треће…

        • Možda Karleuša prva snimi spot “Ratna odšteta“…? 😛 Mislim, sada sam cinik, ali nije to daleko od istine…

        • Пази, уопште није далеко од тога… Посебно знајући опус и изјаве дотичне…

  4. Драги моји пријатељи,
    ако за народ и њене политичаре и даље ЕУ нема алтернативе, одричем се јавно те накарадне државне творевине под именом Република Србија…

    • Иста она ЕУ која пуца по шавовима и која је врло јасно и гласно, да не кажем пластично рекла шта мисли о нама. Много пута. Посебно данас.

      • Dejan Djordjevic рече:

        Razumem sve. I ogorcenje i osecaj nemoci i mrznju prema evropi i celom svetu koju gajimo mi Srbi kao nacija. Naravno pravi i taj zapad greske i neke nepravde nad nama za koje opet mislim da smo sami krivi, jer svako je kriv za ono sto mu se desava. Ali jedna stvar mi nece nikad biti jasna. Zasto se oni koji se zgrazavaju nad Evropom, Amerikom, Nemackom… ne zgrazavaju i nad njihovim parama. Zasto su opet uzeli pare od tog trulog zapada, da bi njima isplacivali lopove i neradnike po drzavnim strukturama i javnim preduzecima a da bi oni posle tim istim parama kupovali Mercedese, Opele, Fijate… Nokie, Philipse… Ako pljunes po celom zapadu, pljuni i po njihovim parama, i svim materijalnim i moralnim vrednostima koji oni donose. Boze kad cemo mi Srbi da naucimo da ovaj svet ne postoji samo zbog Srba, da nismo mi najstariji narod a ni nebeski narod kako je ovde bila propaganda 90-tih i da jednom prestanemo da se samoizolujemo jer nijedan narad ne moze da opstane u izolaciji. Ali ako vec toliko mrzimo zapad prestanimo da trazimo i uzimamo pare od njih.

        • Дејане, поштовање.
          У своје име и, мислим да могу то рећи, у име оних који често коментаришу, нико овде не мрзи никога. Ја из два разлога. Прво, мама и тата ме нису научили да мрзим, а други је крајње себичан. И мржња је емоција, а ја емоције не делим тек тако.
          Не мислим ни да смо најважнији на свету, али како ја други народ немам до овог српског, мени јесмо веома важни. И наравно да ми смета кад неко константно има негативан став према народу коме припадам. И не мислим да сам параноична ако кажем да тај став, укључујући и ову последњу одлуку Хага нису ни мало случајни већ су и те како плоанирани и свесни. Не мислим да нам било ко даје паре зато што нас воли и зато што је добар човек. Све има свој разлог, све је плаћање за нешто. Чиста трговина, интерес. Тако да баш и нисам присталица помоћи Запада, кредита и свега осталог. О моралу који постаје параметар и у Србији не желим ни да трошим речи.
          Ако сте негде у овом тексту препознали то о чему сте писали, препоручујем да прочитате још неке текстове и видећете да нити мрзим Европу а волим њихов новац, моралне вредности и слично. Нити да то што сматрам да не треба да јуримо у ЕУ која пуца по шавовима обавезно значи да желим Србију у изолацији. И не мислим ни да смо посебни, небески или нешто треће.
          Просто, не волим кад се ружно опходе према мом народу, самим тим и према мени.
          Поздрав и добро дошли у Ивин свет.

        • Лично не знам гдје да сврстам овај коментар – мало ми је конфузан, па да пођем од новца, јер је господин Ђорђевић понудио схватање, да су сви који живе у иностранству, ту зато што су то хтјели… а то је опет углавном због новца, бољег живота (мерцедес, опел итд.). Дакле, сви Срби су мање или више класични „гастарбајтери“… Ту тезу протурали су југословенски комунисти, када су хтјели да дискредитују политичке емигранте… а сада је по хашкој пресуди произашло и да су Срби безразложно напустили Хрватску…

          Шта мислим о европском новцу речено је у мом првом коментару, у оној непристојној изреци „зинуло дупе…“

          Због свих збивања на Балкану, Срби су већ 80-тих, а потом 90-тих и свих тих наступајућих ратних година, масовно бјежали… Пријашња бјежања нису радо медијски „обиљежавана“, а медији су се огласили прекасно, а и тада, само да би дала материјала за национална дивљања, ратну еуфорију и омогућила владајућој гарнитури опстанак на власти. Српски одлазак у Европу се не смије поистовјетити са оним југословенским „трбухом за крухом“. Срби су бјежали прво од политичког терора а затим од „каме“…

          Не слажем се да Срби мрзе Европу и цијели свијет… можда звучи „излизано“ због злоупотребе, али Срби су се самостално, као савезници али и као припадници туђих армија достојанствено борили за Европу… из љубави према њој чак су и претјерали, па су и клечали на кољена… Мислим да би са тим клечањем, мољењем итд. требало престати и рећи: Доста! Доста са понижавањем!

          Против сам изолације, громогласног урлања и националног лудила… али нисам ни зато да будемо „овце и пасемо све оно што нам понуде“… Ако је неком то довољно, мени није…

        • Aj da zamenimo malo uloge (skoro da je copy-paste)

          “Zasto se oni koji se zgrazavaju nad Srbijom… ne zgrazavaju i nad njenim bogatstvima. Zasto su opet uzeli bogatstva (banke, zelezara, cementare, secerane) od te trule zemlje, da bi njima isplacivali lopove i neradnike po drzavnim strukturama (Olbrajt, Klark) a da bi oni posle tim istim parama kupovali rudnike i telekomunikacije… Ako pljunes po celoj Srbiji, pljuni i po njihovim parama, i svim materijalnim i moralnim vrednostima koje ona donosi. Boze kad ce Zapad da nauci da ovaj svet ne postoji samo zbog zapadnjaka, da Srbi nisu ni najgori, ni agresorski narod kako je tamo bila propaganda 90-tih i da jednom prestanu da nas satanizuju jer nijedan narad ne moze da opstane u takvom okruzenju. Ali ako vec toliko mrze Srbiju neka prestanu vise da otimaju parce po parce te zemlje.“

          Vidiš, istina obično ima dva kraja, ali meni smeta što se naš kraj ne vidi nigde, nije mu dozvoljeno. Smeta mi i što se kritika odnosa zapada prema mojoj zemlji i mom narodu, doživljava kao “pljuvanje Zapada, Amerike…“ Uopšte ne pljujem zapad, Amerikance, niti bilo koga ko živi tamo, pa ni njihove proizvode ili bilo šta… To je plitka generalizacija koja zapravo ni ne zaslužuje odgovor, ali ga ipak dajem: ono što nam se dešava nije “poneka greška“ nego sistematsko silovanje koje bismo mi morali da prepoznamo kao vodjenje ljubavi, pa još i da uživamo u tome… I šta, ako kažem “ne“, ja pljujem po Zapadu…? Ili, ako kažem “ne“ onda ne treba ni da trgujem sa njima? Ili ako kažem “ne“ onda moram da vozim “stojadina“…? Ili, ako ne želim da budem silovan, onda sam neradnik…? (Da li to znači da mogu da radim samo kao prostitutka?)

          Smešno…

  5. aj` sad stanitmo svi zajedno ! sta ste zapenili kog vraga ! posledice…. kakve to posledice koje do sada vec ne trpimo ? ta ista eu ce se u skorije vreme raspasti – kakve uopste veze ima sta oni misle….? hajde sada lepo da se okrenemo sebi ! hajde da pocnemo da uticemo da se ljudi iz naseg okruzenja domacinski ponasaju ! hajde da uvedemo red u zemlji…. hajde da pritisnemo politicare da pocnu da se ponasaju kako treba….
    – to sto te boli i pece Ivo, pusti ga da sklizne sa tebe ! imamo vaznija posla, ne zamajavaj se tim osecanjima – pa zaboga, ovo je planirani udarac, koji treba da ima odredjene posledice po nas narod…. ne ponasajmo se onako kako su oni pretpostavili da cemo se ponasati !
    konsolidacija naroda mora mnooogo brze da se odvija…. ne gubimo vreme….

    • Жао ми је што морам да противрјечим пријатељици – запјенио нисам, већ негодујем…
      Пропаст свијета није, али може да буде пропаст Србије… а катастрофа обезглављеног српског народа се наставља…

      Нема тог народа на свијету који је без вође (или вођа) остварио успјех, па тако неће ни српски. Ово није кукање него чињеница, коју нико не може да заобиђе. Свеједно ми је из ког блока се будући ВОЖД НАРОДА изњедрио, али без њега једноставно не иде…

      Ако то драга моја ниси схватила, онда је Твој блог (који радо читам) сасвим бесмислен… бојим се да ће постати једно обично „глобалистичко наглабање“ о којекаквим опасностима који нам наводно пријете… Пријети ли то СВИЈЕТУ или СРБИМА? Па ако овако настави нећеш имати потребе да пишеш за Србе, они полако али сигурно нестају – свеједно да ли са карциномима, озрачењима, изманипулисаним генима, озонским рупама и другим америчким срањима…

      • Мирославе,
        да не копирам оно што сам писала Недођији јер сам, као и увек, коментаре читала како су написани и тако и одговарала. Видећете да се мој одговор њој скоро 100% слаже са тим што сте Ви написали.

    • Недођијо,
      ваљда си до сад сконтала какав ја став имам по питању ЕУ и сличних бајезгарија? Последице о којима ја причам су оне које ће проистећи из давање легитимитета Олуји. Хрватска је од Србије тражила ратну одштету, Олуја је оно што је стајало као велики знак питања кад се ради о веродостојности Хрватске по питању угрожености. Због Олује била је сенка на њиховој одбрани. Овом пресудом Олуја је постала легитимна одбрамбена акција против агресора. Са тиме, црно на бело, Хрватска има аргумент: бранили смо се од агресора, а то је Србија. То повлачи ратну одштету. На крају ћемо сви заједно плаћати то што су они врхунски одрадили етничко чишћење. Ја о томе причам кад пишем последице.
      Искрено, боли ме уво, да не кажем нешто друго, и за ЕУ и за слику коју је ова одлука послала о нама. Они немају ни мало лепо мишљење о Србији, СРбима и ово је тотално небитно у целој слици.
      А оно што је реално велики проблем је окупљање Срба око једне ствари. Јуче су још најавили два или три протестна скупа, један организују Радикали, други Двери, трећи Наши, Заветниси и још неки покрети (нека се не увреде што их нисам поменула). Ми ни у томе не можемо да се ујединимо јер свако жели да буде баш онај који је пробудио, ујединио Србију. И то је трагедија. Нема консолидације док Пера, Мика, Жика, Лаза не схвате да није битно ко је покренуо народ већ да је једино важно да се народ покрене из ове жабокречине у којој смо.
      Кад већина успе да себе доведе у ту тачку да је једино битно да нешто урадимо, променимо, онда ћемо и успети. Докле год се пита: Ко организује протест? пре него се изађе на улицу, нама неће бити боље. У минулих годину-две ја сам била на сваком протесту у Београду. Није ми било битно ко је организатор докле год сам видела смисао, оно због чега сам изашла. Али колико нас има који тако размишљамо?
      А немоћ, бол која је била јуче је била јер иако сам знала, очекивала тај исход, ипак људски заболи кад видиш да више не осећају потребу ни да то бар мало замажу већ те онако пљуну по сред лица.

  6. Читав овај догађај има у себи и нечег доброг:
    Све је очигледно. Као на длану.
    Најстрашнији хорор који нам као мач виси над главом, чланство у ЕУ и пут који у том правцу води, после овога тешко да ће моћи да се даље пропагира и сервира.
    Хрватској и њени генералима и јесте место у ЕУ, друштву њима сличних.
    Нама није.
    Другачији смо од њих. Тога су потпуно свесни, бескрајно боли а нема лека.

    • Слажем се са Вама. Али наши „голубови превртачи“ су умјетници у манипулисању. Бојим се да ће у „својим базама“,заједно са својим „западњачким пријатељима“ смислити већ неку „шарену лажу“, упаковати је лијепо и примамљиво… те поново напаћеном народу продати „муда за бубрега“…

      Лаковјеран нам је народ. Све му је лијепо што долази са Запада. Примјера ради: Руска чоколада је једна од најквалитетнијих чоколада на свијету, са изузетно високим процентом природног какаоа, амбалажа је на ниском нивоу. Шоља топле чокаладе од ње је првокласна посластица али… Швајцарски „Toblerone“ зна добро да ароматизује и упакује, а не садржи ни половину какаоа… И ко је познатији и примамљивији?

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: