Бојан Пајтић, председник Владе Војводине, изјавио је данас да Србија мора да поштује чињеницу да Војводина постоји и упозорио да екстремни захтеви за укидање покрајине могу да произведу и друге екстремне захтеве за њеном независношћу.

Александра Јерков, портпаролка Лиге социјалдемократа Војводине, изјавила је на протестном скупу поводом скидања заставе Војводине са јарбола испред новосадских јавних предузећа ЈКП „Тржница“ и ЈГСП „Нови Сад“, да ће се та странка увек враћати и истицати заставу Војводине.

Хашим Тачи, онај који воли да му се обраћају као премијеру малигне творевине, је у интервјуу загребачком „Јутарњем листу“ је рекао да ако Србија настави са инсистирањем на разграничењу, не само са Косовом, онда би то могло да се окрене против ње, нагласивши да Србија треба да схвати да би, ако почне тај гранични пир, могла да заврши као Београдски пашалук.

Колико видим опет се вртимо у круг. Отимачи српске земље и даље инсистирају на томе да је малигна творевина независна држава, готово исмевају тврдње о злочинима над српским народом, трговини органима и тврде да је код њих све транспарентно. Као добри ученици редовно одлазе на часове у Брисел. Безбрижни су, знају да их професори воле и да од њих никад неће тражити ништа што не желе да ураде. Редовно посећују пријатељске земље и народе који им дају подршку, а може се чути да су стигла још нека признања малигне творевине. Што неко написа на друштвеној мрежи:

– Да их нису признали за неке државе не бих ни знао да постоје!

Аутономаши из Војводине – Северне Србије – интензивно раде на стварању позитивне климе за одлазак из Србије. Под тиме мислим на територијални одлазак, још један сепаратистички пројекат Запада у коорперацији са домаћим „фирмама“ развија се пуном паром. И сваки повод за претње независношћу је одличан и пожељан.

Има људи у Војводини који сматрају да она и треба да буде независна. То је истина, и то не треба негирати. Постоје такви. Вероватно иду оном логиком да се она прва држава СФРЈ толико распарчала, за њом је Србији отет и јужни део, да је негде и нормално да они не желе да остану „глупи у друштву“ и остану уз оне које су напустили сви који су могли. После југа на реду је север. То је тако логично.

Оно што у овој фази припреме терена за одлазак из Србије вешто заобилазе су проблеми које ће независна Војводина – или још једна малигна творевина на тлу Србије – имати са комшилуком, да не кажем суседима. Да видимо шта би то могло да буде.

Одавно су познате аспирације Мађарске на одређени део територије, а последњих година се бележи и раст екстремних мађарских група. Подсећања ради и Хрватска је  затражила од Београда да му уступи 17.800 хектара на левој обали Дунава који, наводно, катастарски припадају Хрватској. Територија се простире од мађарске границе па све до Бачке Паланке. Кад се томе дода да је на дан добијања кандидатуре и Румунија изразила забринутост за положај Влашке мањине у Србији, исте оне која није имала појма да су им права на било који начин угрожена – тако је бар рекао њихов представик, треба очекивати да ће у случају отцепљења Војводине и они имати одређене претензије према територији.

О свему томе сам писала у тексту „Војводина на распродаји“ ( http://wp.me/p1YTjh-b0 ), али ћу сад прекопирати један део, некако се уклапа у ово. Кажу да је историја учитељица живота, па да видимо шта историја каже:

„Кад је 1941. Краљевина Југославија капитулирала Војводина је подељена на три окупационе зоне. Срем су Немци предали такозваној независној држави Хрватској, Бачку и Барању је преотела Хортијева Мађарска, док је Банат потпао под власт „домаћих“ Немаца.“

Толико о перспективи независне Војводине. И како написах у том тексту, мој је утисак да, уколико би се Војводина отцепила од Србије, врло брзо би се и поједини њени делови отцепили од ње саме. И ако би се Србија свела на Београдски пашалук, бојим се да ни Војводина не би била већа од околине Новог Сада!

Оно што мене, искрено, брине, нешто нам се ућутао омиљени муфтија Зукорлић. Последњих дана нема сепаратистичких порука из Новог Пазара. Кад боље размислим, последње што сам од њега чула је да је добио личну карту у Сребреници и да ће гласати на изборима. А то је било јако давно. Просто се плашим ове тишине. Не ваља кад је мирно. Посебно не у Рашкој. Тамо бар свако мало траже права за Бошњаке, прете сарадњом са Турском и Босном и Херцеговином. Ово ћутање ми некако злослутно.

Да не буде да сам гледала само у нашем дворишту, да сам уских погледа, не пратим шта нам жели мили ем драги Запад две изјаве које су ми само потврдили да се у Европи не зна ко пије, шта пије, али се одлично зна ко треба да плати рачун – Србија!

Улрике Луначек, известилац Европског парламента за Косово, јуче је изјавила да Србија неће моћи да уђе у Европску унију ако не призна малигну творевину и изразила уверење да се Београд неће играти са европском перспективом.

Тиме је јасно и гласно рекла оно што наша власт и душебрижници са Запада вешто избегавају да кажу. Све пакујући да нико никога не условљава никаквим признањем, али наглашавајући да Србија мора да има добросуседске односе са свима, да поштује границе јер нико неће дозволити било какве промене граница на Балкану. И док Берлин, Париз, Лондон, Вашингтон и екипа, бар онај званични део, неће рећи ВИ ТО МОРАТЕ, већ то ради на неки други, перфидни начин, Европски парламент нема тај проблем. Код њих је све транспарентно, па и захтев за признањем.

Данас је, дужна сам да и то напишем, Франсоа Гзавије Денио, амбасадор Француске у Србији, имао интересантну изјаву. Наиме, рекао је да је уверен да ће Европски савет знати да награди Србију уколико у наредним недељама буде постигнут напредак у дијалогу са Приштином.

С обзиром на јучерашњу изјаву Улрике Луначек јасно је шта ће Запад и екипа сматрати за „напредак у дијалогу“. Не знам само шта ће бити наша награда коју је поменуо Денио. То мене копка.

До сад су нам обећавали и поклањали фино упаковану шарену лажу. Можда сад промене тактику, можда ће овог пута бити неки кликери? Надам се само да ће бити „порцуланци“. Кад смо ми били клинци, највећи успех је био кад некоме на ферку узмеш порцеланца!

Мислим, реално, стварно би било глупо да од нас који смо били краљевина и царевина много пре него су неке земље имале независност (овде морам да цитирам Оливера Мандића: У мом селу има кућа која је старија од САД), дакле од нас таквих траже признање малигне творевине на својој територији, а да заузварт дају кикирики. Баш је глупо, зар не?

 

Advertisements

Коментари на: "Кад деца крчме дедовину" (21)

  1. I kako vreme teče, Malagurski i njegov film “Težina lanaca“ od sjajnih analitičara vremena prošlog polako postaju još bolji proricatelji vremena budućeg… A znaš šta je najcrnje u svemu ovome…? Što nas naši sunarodnici, kao i pripadnici nama srodnih naroda okolo, smatraju za nekakve šoviniste i ne vide da smo svi mi projektovani da budemo islkjučivo potrošači, a nikako i proizvodjači i prodavci u tom novom svetu… Eno, i Josipović se (konačno, ali i prekasno) zapitao “kako to da se u Hrvatskoj otvaraju samo šoping molovi, gde su fabrike…?“
    Nema, sine, nema fabrika, u tome i jeste poenta…

    • Лепо си то приметио: сви смо ми пројектовани да будемо искључиво потрошачи, никако произвођачи.
      Јосиповић је приметио, ови „наши“ уопште то и не гледају. Њих те „ситнице“ не занимају…

  2. Webastrolog рече:

    Браво Иво, одлично размишљаш и у свему се слажем са тобом, као да сам ја писао све ове редове. Блог ти је одличан. Мора да си шкорпија у хороскопу 🙂 Срећнооооо

    • Астролог, хвала на овим дивним речима.
      Иначе, Ивин свет јесте шкорпија, Ива је шкорпија у подзнаку, а како кажу да после 30-те подзнак преузима иницијативу… 😉
      Добро дошли у Ивин свет 🙂

  3. Подсјети ме на једну моју коментар-пјесму, коју сам написао поводом текста „Сад руше и округе“, објављеног 12. марта 2010. године у „Вечерњим новостима“. Твој блог је ипак нешто млађи од мога, па није било прилике да сазнаш моја реаговања на тему „цјепкања Србије“. Па ако ништа немаш против шаљем Ти ту пјесмицу као подршку Твоме тексту:

    Еуростатски критеријуми

    цијепај што се цијепат’ може
    сврстај србе у цјелине разне
    не дај више никад да се сложе
    нека им то буде дио казне

    вијековима увијек сметња бише
    да комшије своје дворце граде
    испарчај их у комада више
    растури им све жеље и наде

    да им никад на памет не дође
    ћирилица, српство, православље
    намјести им само стране вође
    да робују, не знају за славље

    (овдје и линк: http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.de/2010/03/blog-post_911.html)

  4. Sve je to tačno, ali šta imamo od tog lamentiranja nad veličinom opevanoj u časnoj istoriji. Na kraju i od starijeg postoji stariji. Nama treba rešenje a to je da se složimo i umnožimo i da pod svoje skute „uvučemo“ i ostale, rekao bih veroisposvesti. Nacija je fluidna tvorevina a nama treba da bude cilj da ostali teže da budu Srbi.
    I još nešto u toj časnoj istoriji su se problemi teritorijalnog dezintegriteta rešavali vrlo jednostavno…prekobrojnim pukovima a ne kukavičlukom.

    • Постоји више видова националног освјештавања… било би добро да се издигнемо изнад вјерског поимања, али за то је изгледа прекасно – шанса је пропуштена између два свјетска рата… Сматрам да се сада спашавати мора оно што је преостало и што се још спасити може…

      Оно што Ви именујете ламентирање, може се и друкчије именовати… Све зависи из којег се угла и како гледа…

    • Иване, поштовање.
      Ваш коментар, заправо овај део „на крају и од старијег постоји старији“ ме је подсетио на текст који је на блогу објављен 30. новембра прошле године под називом „Историјско против етничког првенства“ ( http://wp.me/p1YTjh-1L ). Можда у Вашем коментару није написано у том контексту, али мене је асоцирало на то да кад Србија покуша да заштити свој народ, своју територију, увек има неко „старији“.
      Погледајте и текст „Срби и Срби“ ( http://wp.me/p1YTjh-sf ) објављен пре пар дана, мало приче о нејединству Срба, и сјајни коментари, развила се добра дискусија на тему, а мислим да се одлично наставља на овај део да треба да нам буде циљ да остали теже да буду Срби. Тешко је то извести кад се сами међусобом делимо, а уз то смо искључиви у томе ко се може звати Србином.
      Слажем се да је и кукавичлук проблем. Некад смо били далеко храбрији народ, имали и сјајне војсковође, добру војску. Данас војске има у траговима (Од силе оста дим, 26. март 2012. http://wp.me/p1YTjh-aI ), а кад погледате како су прошли они који су бранили српство и српски народ нико нема жељу да се укључује у неку конкретну борбу. Не желе да буду прерано пензионисани или да заврше у неком казамату јер је одбрана територије и народа дозвољена свима, осим Србима.
      Тужан пример како се опходимо према реалним херојима данашњице. Пре нешто више од месец дана у Крушевцу је преминуо Вељко Раденовић јунак песме „Ђенерале, ђенерале“ коју певају Косовски божури. Нико од званичних медија то није објавио, инфо је могао да се нађе на друштвеним мрежама. Само захваљујући доброј вољи и спремности људи који су познавали Вељка Раденовића да ми кажу које слово о њему успела сам да повежем неке ствари и напишем текст, да остане неки траг за човеком кога је српски народ са Косова и Метохије опевао у песми ( Одлазак Ђенерала Вељка Раденовића http://wp.me/p1YTjh-oO и Ђенерал Вељко Раденовић – савремени српски херој http://wp.me/p1YTjh-oS ). Човек је био реални херој, скоро цела Србија је бар једном чула песму „Ђенерале, ђенерале“, а 80% људи не зна ни ко је био Ђенерал ни да је умро. То је наша реалност. И докле год нам се буду дешавале такве ствари, да дозволимо да они који су давали себе за ову земљу падну у заборав, докле год неки од нас „инфицирани“ пропагандом буду осећали стид што су Срби нама и не може да буде боље.
      Кад сам била мала прочитала сам реченицу: Научи да волиш себе – то је основа свега! И то се мора применити и на Србију и на народ коме припадамо. Докле год не будемо волели отаџбину и народ коме припадамо, дешаваће нам се Косово и Метохија, и покушаји попут Војводине и Рашке….

  5. нешто не функционише – коментари штрајкују

    • Не знам како се десило да коментари заврше међу непожељнима, аутоматски су пребачени тамо. Сад сам видела, па сам их вратила где требају да буду 🙂

      • То се стварно дешава, а не зна се зашто… И код мене се понекад деси да неко “почне да завршава“ међу непожељнима иако ништа у опцијама нисам мењао… Потраје мало, па престане… Не знам шта је разлог, али просто знам да се такве ствари дешавају.

        • Мени се пар пута десило да ми тако људи залутају, а имала сам ту „част и привилегију“ да на твом блогу будем непожељна 🙂
          Иначе, мени буде мало и непријатно кад неко мој залута јер, по неписаном правилу, међу непожељнима одједном освану они који често коментаришу. Да сам параноична помислила бих да нас неко минира 🙂

        • Хех, па, да будем искрен, и ја бих то помислио да “не знам за јадац“, али пошто знам, пожелео сам да дам додатно објашњење да се то дешава и код мене… Узгред, нешто сам начуо данас, па све нешто “гуглам“ и не успевам да нађем одговор – је л’ стварно химна “Боже, правде“ није део школског програма, односно, не учи се у школи?

        • Не знам, али могу да проверим. Мада нешто не могу да се сетим да су клинци у фамилији спомињали да су учили химну.
          Искрено, не би ме чудило. Мислим, реално, зашто би па деца учила химну државе у којој живе?

  6. Volela bih da sam autor ovog teksta.

  7. Dejan Djordjevic рече:

    Istina je to sto pises. Ali se ne slazem sa razmisljanjem da su nam sve drugi krivi. Naprativ sami smo za zve krivi. Drzava Srbija prakticno ne postoji. Ovo je sad neka nakardna tvorevina koja postoji da bi se primeljivala selektivna pravda tj. nepravda. U takvoj situaciji je normalno da svako trazi svoju srecu na nekom drugom mestu. Srbija je mesto gde je sve moguce gde se pojedinci beskrupulozno bogate varajuci svoj sopsteni narod. Gde ljudi koji rade u drzavnoj sluzbi dobijaju mnogo vise za svoj nerad nego oni koji kod privatnika rmabace od jutra do sutra. U takvoj situaciji ne capenje Vojvodine nego ocekujem da se svaka ulica ovde ocepi, ma kakva ulica, svaka kuca. E sad tolika neradna a gladna usta treba izdrzavati necim. Apropo toga mi smo jedina drzava u Evropi gde je dozvoljeno da stranci kupuju zemlju. Pa tako draga nam vlast prodaje zemlju po vojvodini strancima da bi nahranila gladna usta njihove glasacke masinerije. A sutra ce reci: taj truli zapad uzese nam zemlju nepravedno. Licemerstvo na svakom cosku. Pa su se tako svojevremeno Kosovari obogatili prodajuci svoju imovinu bogatim Siptarima koji su lovu stekli preprodajuci drogu uz dopustanje ljudi iz policije za racun bogacenja pojedinaca. I tako su ti ljudi kupovali zemlju i imanja zadnjih 30-40 god i naravno sve odkupili od Srba patriota koji sad kazu Kosovo je srce Srbije iako tamo nema nista Srpsko. Sve je raspordato. A posto sam ja sa juga Srbije ovo se i dan danas desava na jugu. Bujanovac je skoro sav rasprodat Siptarima, a pocinje lagano i po Vranju. I posle cemo opet reci da nam je Amerika kriva sto smo se rasprodali za pare. Ako se ovaj narod ne dozove pameti, izumrece kao narod za stotinak najvise dvesta godina. Definitivno nas niko sa zapada ne mrzi toliko koliko sami sebe mrzimo. 😦

    • Дејане,
      дефинитивно препоручујем да погледате текст „Срби и Срби“. А у неким ранијим, написаних у време протеста против НАТО агресије, проглашења малигне творевине и онима писаним на тему Косова и Метохије има сегемената у којима и ја помињем да међу нама постоје људи који су све своје распродали јер су им биле само битне паре.
      И, да, чула сам да се добар део земље са југа Србије продаје или јасно Шиптарима или су Шиптари прикривени купци.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: