Милан Младеновић – сећање

Данас је годишњица смрти Милана Младеновића, певач и фронтмен групе Екатарина Велика. Младеновић важи за једног од култних рок музичара чије је стваралаштво са групом „Екатарина Велика“ (ЕКВ) обележило другу половину осамдесетих година у бившој Југославији.

Рођен је 21 септембра 1958. у Загребу, а већ 1964. са породицом се преселио у Сарајево. Од 1970. постао је становник главног града – Београда где је завршио гимназију. Крајем ’70-тих је основао први бенд – Лимуново дрво. Касније је с Душаном Којићем-Којом и бубњарем Иваном Вдовићем формирао култни бенд „Шарло акробата“. Најпознатији хитови групе су „Нико као ја“, „Она се буди“ и „Мали човек“. „Шарло акробата“ није опстао дуго и из њега су проистекла два утицајна рок састава – Младеновићева „Катарина Друга“ и Којићева „Дисцплина кичме“.

Током 1982. новом бенду су се прикључили клавијатуриста Маргита Стефановић Маги, а 1983. басиста Бојан Печар и бубњар „Шарла акробате“ Ивица Вдовић. У постави „Катарина Друга“ група 1984. је објавила истоимени албум. Група је променила име у „Екатарина Велика“ и 1985. објавила истоимени албум, који добија повољне критике и скреће пажњу на бенд. Албум из 1986. „С ветром уз лице“, на којем се налази вероватно најславнија Младеновићева песма „Ти си сав мој бол“, лансирала је групу у сам врх југословенске рок сцене, где је са Младеновићем као вођом остала све до 1994. објавивши издајући серију успешних албума.

Током рада с „Екатарином Великом“, Младеновић је сарађивао као продуцент на албумима бендова „Густаф и његови добри духови“ и „Фит“. Заједно са осталим члановима ЕКВ-а Младеновић се 1985. појавио у филму Горана Марковића „Тајванска канаста“, а следеће године и у филму Дарка Бајића „Црна Марија“, у коме игра главну улогу и за који је написао композицију „Bus Station“.

Крајем осамдесетих написао је музику за једну позоришну представу, а 1992. с члановима група „Партибрејкерс“ и „Електрични оргазам“ формирао је састав „Римтутитуки“, чија је музичка активност била изражено антиратну и с којим је снимио сингл „Слушај „вамо!“.  Сингл је објавио Радио Б92, а промовисан је концертом на камиону који је кружио улицама Београда. У лето 1994. године Младеновић је отпутовао у Бразил, где је снимио албум „Angel“s Breath“.

У августу 1994. , после наступа „Екатарине Велике“ на Фестивалу у Будви, Младеновић је пребачен у болницу где је установљено да има рак панкреаса. Милан Младеновић је умро 5. новембра 1994. у Београду у 36. години. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Његовом смрћу „Екатарина Велика“ је престала да постоји.

Група је објавила укупно седам студијских албума – „Катарина Друга“ (1984), „Екатарина Велика“ (1985), „С ветром уз лице“ (1986), „Љубав“ (1987), „Само пар година за нас“ (1989), „Дум дум“ (1991), „Неко нас посматра“ (1993), као и три жива албума.

У новембру 2006. године песма „Пар година за нас“ је изгласана за најбољу југословенску песму свих времена.

Интересантно је да нико од троје најважнијих чланова групе, Милана Младеновића, Бојана Печара и Маргите Стефановић, није више међу живима. Бојан Печар умро је у Лондону од срчаног удара 13. октобра 1998. у 37. години, а Маргита Стефановић је умрла 18. септембра 2002. у Београду у 43. години.
У Београду, Подгорици и Загребу постоје улице које носе име Милана Младеновића.