Одбројавам последњих десетак дана до првог рођендана. Чекам 9. новембар, дан кад је заживео овај блог. У ово модерно време, кад се праве спектакли на неке битне датуме, врше анализе, праве поређења „пре и после“ ја сам одлучила да направим осврт са темом – шта ми је донео овај блог?

Ивин свет је настао као својеврсни вентил, начин да кроз писање из себе избацим све оно што ме је притискало, а тицало се како дневно-политичких дешавања која су у Мајци Србији и те како занимљива, тако и неких мојих приватних дилема. Некако сам контала да је безазленије да пишем него да идем да „млатим људе около“ 🙂 Почело је стидљиво, бар сам ја тако мислила, мада су обрађиване теме биле далеко од стидљивих. Неки су ме упозоравали да сам одмах кренула ђоном и да то није паметно. Ја, дрчна кад не треба, говорила сам да је ово „демократска земља у којој свако има право да изнесе своје мишљење, што ја и радим!“.  Како је време пролазило постајала сам све сигурнија у себе, све оштрија према онима о којима сам писала, све чешће бирала теме које, можда, и није било паметно бирати. Неки од мени блиских људи су знали да питају:

– У посету се обично носе пљуге. Шта теби да доносимо кад не пушиш? 🙂

Онда би се сви смејали и ја бих имала неку нову, феноменалну идеју за писаније. У почетку сам била убеђена да ме читају само моји пријатељи и да ми, поједини од њих, дају моралну подршку тако што ме, можда, и без разлога хвале. Није ми било логично да је баш сваки текст: Екстра! Сјајан! Феноменалан! кад сам за неке и ја била незадовољна како су испали. Али, да се не лажемо, пријају те похвале 🙂

Њих пар је знало да ме „построји“ и „испрескаче“ зашто сам нешто баш тако написала, критикујући од форме, садржаја, преко става који је сувише личан. Бунили су се и на избор тема, говорећи да у неке ствари просто не треба чачкати, сувише је рано, ја сам сувише оштра, што се ја петљам кад нико други од ових „озбиљних“ новинара, аналитичара то не ради. То њихово редовно „пеглање“ је била и најбоља ствар. Они су ми највише помогли. Да сагледам то што пишем из неког другог угла, уочим замке у које свако од нас упадне кад почне да пише и помисли да је „богом дан“ и да је „попио сву памет овога света“ 🙂

А, онда, мало по мало, блог су почели да читају и неки мени непознати људи. Наравно, први контакт са њима је био на друштвеним мрежама где су позитивно коментарисали оно што сам писала. Реално, то и није било тешко јер су блог ширили по групама у којима су људи сличних или истих погледа на свет као и ја. Не знам баш да је неко некад неки мој текст поделио у групи присталица оних који се мени редовно налазе „на тапету“. Мада, искрено, волела бих и њих да чујем 🙂 И опет онај осећај да си много паметан јер се сви нешто слажу са тобом.

И онда, коначно, Ивин свет је почео да добија КОМШИЛУК! Аутори других блогова су почели да коментаришу, неки да критикују, неки да похвале, неки да нешто додају, допуне причу. Полако, али сигурно, Ивин свет је постајао признат и у овом нашем делу универзума 🙂

Моја прва комшиница била је Blueberry NS  која пише предивне приче, емотивне, нежне. Све супротно мени 🙂 Коментарисала је моје текстове, давала подршку. Већ неко време је нема на нету, надам се да ће се ускоро вратити, фали…

Друга комшиница је  Nedodjija’s Blog која је међу првима коментарисала текстове и учинила ме веома поносном кад је пренела текст са мог блога. Дала ми додатни подстерк да наставим да пишем јер је то што радим стварно добро. Волим да свратим код ње „на кафу и ванилице“, волим кад разменимо које слово јер из тога увек изађе нешто добро 🙂

У тој првој фази најактивнији у комшилуку били су www.magacin.org , Buki Blog и Mitrovic Uros који су и најчешће коментарисали. Доста њих је свраћало повремено, оставили би по неки коментар, означили да им се нешто свидело. Иако их нисам виђала сваки дан, знала сам да су ту негде. Сви они су били и још увек јесу велика подршка 🙂

А, онда, како то у једној песми кажу, „Некако с пролећа“ све је живнуло. Тако и мој комшилук који је почео да се шири. Неки су дошли случајно, неки залутали, а неки су стигли преко комшија. То је та чудесна веза која нас спаја.

Прво је стигао oblogovan који је од старта остављао сјајне коментаре, оне који вас инспиришу да напишете још нешто. Феноменално се надовезивао на оно што сам писала. Све то је било довољно да и ја „звирнем“ код њега у двориште и да останем без текста! Оно што ради моја најбоља пријатељица стиховима, он ради прозним делима. Његове кратке форме умеју да ме оставе без даха. И онда тако ћутим неко време јер имам утисак да шта год да напишем као коментар то не би било довољно добро да опише осећај који је нека његова прича оставила на мене. Волим тамо да одем…

Онда је у авлију, ко гром из ведра неба, упао noviinternet1987.  По старом српском обичају „одомаћио се“ и пре него сам се снашла. Сваки пут кад бих изашла у двориште видела бих њега заваљеног у моју столицу за љуљање како нешто коментарише 🙂 Такво понашање ме је натерало да и ја погледам „преко плота“. Ех, моје радости кад сам сконтала да се круг добрих комшија све више шири 🙂 Има Комша леп стил, пријају његови текстови. Често сам тамо проналазила тему за размишљање што би довело до неког новог „ремек дела“. Признајем, он ме је подсетио да на блог могу да стављам и слике, па се мало „правим важна“ 🙂

Како оно кажу, кад крене онда не уме да стане. Круг се сваког дана ширио, стигли су nistalicno66,Wizard Transfer  BlaBla Labilna који су ми додатно проширили видике, а последњих дана још нека нова лица у комшилуку Izmanipulisan, negoslava и Umetnost hedonizma …  код којих се може свашта нешто лепо видети, прочитати. Нешто насмеје, нешто тера на размишљање, а нешто је тако „питко“ да једва чекаш наставак 🙂

Сви смо се нашли преко некога, видели коментар или везу код неког комшије и једним кликом прешли у нову „дневну собу“.  Код Изманипулисаног сам оставила један коментар који ћу пренети овде јер мислим да врло лепо објашњава како смо се то ми сви тако повезали:

“ Нас пар смо ко пачићи, пратимо једни друге, обавезно звирнемо на везе које комшилук постави и на тај начин добијамо додатне “очи у свет:-)  “

Наравно, јасно је мени да имамо и најбоље позиције у овом виртуелном свету, да се не лажемо, локација је локација, зато се и комшилук тако убрзано шири  🙂

Да не бих претерала са писањем враћам се на почетак, на суштину овог текста. За крај одговор на питање: Шта ми је донео овај блог?

1. Добила сам прилику да напишем шта мислим о ономе што се дешава. Прилику да чујем оне који се слажу са мојим мишљењем, оне који се не слажу. Шансу да чујем аргументе ЗА и ПРОТИВ. Схватила да нисам баш тако усамљена у неким ставовима и да има још доста људи који размишљају својом главом, имају здрав смисао за хумор и, оно помало заборављено, кућно васпитање.

2. Добила сам самопоуздање. Ива пре и Ива после блога имају одређене разлике. Ова Ива данас је далеко самоуверенија, истрајнија у неким стварима. Можда је смешно рећи, али за ових годину дана сам поприлично сазрела. Постала свеснија себе, свог мозга и научила да се много лакше и ефикасније браним и одбраним кад неко проба да ме вербално угрози. Без проблема и жала одредила праве приоритете у животу и почела другачије да гледам на свет око себе. Да реално вреднујем људе.

3. Добила сам неке занимљиве људе у овом виртуелном свету. Места на која волим да свратим кад ми је леп дан или кад и није тако леп. Знам да ћу у комшилуку пронаћи нешто или да ми поправи расположење или да ме натера да се замислим. Зато и волим комшилук и увек се обрадујем кад видим неко ново лице.

Ово је неки пресек ових скоро годину дана постојања блога. Тог 9. новембра можда будем одлучила да направим и неку журку, комшилук ће бити обавештен на време. Поставићу фотке „сланиша и слаткиша“ да не кажем „ића и пића“ па ћемо се почастити. Већ како ред налаже 🙂

Advertisements

Коментари на: "Ива и комшилук у Земљи чуда:-)" (19)

  1. Čestitke za rodjendan od jedne komšinice,skoro duplo mladje po stažu blogerskom, ali daleko starije po godinama. Jednom sam negde napisala, da znaju koliki je vetar u ledja ovo naše blogerisanje, i nepismeni bi počeli da pišu. Tebi želim da ti se komšiluk širi, da te slova služe onako kako ti žеliš, a za teme se ne brinem – ni manje zemlje ni više materijala za mešenje teksta , od laganog do onih s najtežom tematikom.

    • Хвала Негослава.
      Једном сам рекла да сам знала да је ово писање тако добро раније бих се усудила на авантуру звану блог 🙂

  2. Само напред, подршка је ту јер је заслужена! 🙂

  3. срећан рођос 🙂

  4. ” Нас пар смо ко пачићи, пратимо једни друге, обавезно звирнемо на везе које комшилук постави и на тај начин добијамо додатне “очи у свет” “ :)))
    Ala j’ lep Ivin svet…

    • 🙂
      Хвала… 🙂
      Једном давно сам чула песму од које сам запамтила само део рефрена. Не знам ко је пева, чак мислим да никад нисам ни знала. Кад размислим, можда је само била неки џингл, реклама за нешто. Како год. Има тренутак, одређених ситуација кад почнем да је певушим:
      …живот чине мале ствари, мале ствари пуно времена…
      И то је тако. Ситнице су оно што овај живот чини вредним живљења, људи и неки односи који га обогаћују и чине овај наш свет лепим 🙂

  5. СРЕЋНО И ДАЉЕ БЕРИЋЕТНО!

  6. He, he, 😉 😉 😉 pa kome je to lodzendan, buci-buci, pa ko je to nama polastao – pa vidi ti te lepe okice koje svet vide u pravom svetlu 🙂 🙂 🙂

    Meni je stvarno milo što sam deo tvog komšiluka – ovo je bogami ekskluzivan kraj na Internetu!

    Samo ne znam kako ćemo da se organizujemo da ti otpevamo „…danas nam je divan dan, divan dan, našoj Ivi rođendan…“ (mene su doduše izbacili iz hora u prvom osnovne, pa imam traume iz detinjstva, ali ću da pevam, pa šta bude!)

    • Порасла Ива, ко би рекао 😉
      Обавестићу комшилук у колико сати почиње журка, надам се да ћемо бити на окупу, па ћемо запевати. Није битно да ли смо музикални или не, битно је да КО ПЕВА ЗЛО НЕ МИСЛИ 😉

  7. A morao sam da se vratim ovde i da dodam da sam baš baš baš jako polaskan što sam se našao tu u komšiluku… 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

Магацин

Национални портал

%d bloggers like this: